Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
шта ће и како ће с вама бити, но кад и прочи совати наши непослушани осташе, морали смо сожаљевати не о њима, но о јадном народу који је таковим у руке пао. — Преко свега тога, у време своје погибели, ми смо и̓ примили под своју заштиту.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Сад хоће и Милоша Севића... Ја мислим да би један метак шарин учинио добро оном јадном народу... — Ја ћу га убити! — рече Станко. — Лакше, лакше, Станко! Знаш ли шта рече харамбаша?... — Знам.
Ја у кући остати не могу! Наоблачило се небо над јадном Србијом. Свака мушка рука данас мора пушку пригрлити... Није лако, браћо моја, с царем царева ратовати!...
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— Шта ћеш, без рада и лопова нема живота — оте се јадном дједу, па се и он сам насмија на ту своју дрвену мудрост и би му нешто драго што, ево, остадоше и весело срце и лијепа
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
— Ѕанта Мариа делла Ѕалуте. Зар мени јадном сва та дивота? Зар мени благо толико све? Зар мени старом, на дну живота, та златна воћка што сад тек зре?
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Тај дечко ишао је за говедима. Кад би год догнао говеда кући маћија би одмах рекла свом човјеку, а јадном и бенастом оцу дечакову: — Хајде, човјече, да једемо. Тако они одмах сједу, и на брзу руку почну јести.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Куку мени, јадном и несрећном, одсад па довека! А онај бивши новинар, садашњи портир, само слеже раменима и понавља: — Шта вам ја
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
“ “Ој девојко, бледа ли си!“ “Невоља је мени бледој: Драго ми је кесеџија, Ноћу ’оди, ноћу доди — Са мном јадном не говори. С буздованом проговара: ’Је л’ ми мајка вечерала’?
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
индивидуа; устати и потражити своја погажена права и подвикнути и Милисаву бирократи, и Јовици буржоазу, и Пурку, том јадном представнику милитаризма и слузи тираније (а овај последњи беше само један грешан пандур), јесте, подвикнути им
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
је, изгледа ми, некако лакше било што је најзад свршено са оним безбројним лептирима, који су толико досађивали моме јадном пријатељу па му чак и пили нешто и у онако жедној глави.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Тај дечко имао је за говедима. Кад би год догнао говеда кући, маћија би одмах рекла свом човјеку, а јадном и бенастом оцу дечкову: — Хајде, човјече, да једемо. Тако они одмах сједу и на брзу руку почну јести.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Кол’ко с’ већ пута брука та Над тобом јадном ширила, И ти се увек поново Са неверником мирила. Врати се драган раздраган, Заборави се све, И луда с лудом
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
аваз самртни, Па се мукама смеју весели; А седе главе ногом гурају, Или на оштар колац натичу, За грозан пример јадном народу! ХАЏИЈА: Грозно, Станоје!...
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
сва мила и драга створења, цео прошли живот — све ти то сад навали и сломије се у оно мало простора под оном јадном лубањом — и ти успораваш кораке: смрт је близу, она је ту, неминовна, ти то знаш, али ти би рад спорошћу корачања да
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Твоја сласт нам чини све да зло нас мине, Хоћеш ли ми кадгод јадном ти помоћи? Живот опор без тебе је у тесноћи; Срце не мож’ тужно ни да одумине Словом једним, надежда му не
ал’ болест не зна што је таква шала, Не толећи једно, носи триста зала Који га шчепаше, не може се јаче, Да већ јадном ћифти душа на нос скаче.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Кљусад су им хрома, заводе се као ошамућена. Смрт сама добауљала је подно Куле вратимљске, мучки главињајући за овом јадном поворком отежалих ногу, онесвеслој од бола и исцрпености.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Она се јавља у једном и у више слогова, у јадном стиху на разним местима, на крају или на почетку два и више стихова. Та њена нередовност и несистематичност, односно