Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
„Зашто?“ придигао се на лакат. Вукашинове очи су се црнеле. Био их је упро у месец. Сенка у јамици отворених уста. Како је говорио, сенка се губила и опет појављивала. „Да му се не изгуби име.