Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
ЦВЕЋЕ 47 ИМЕЛА 48 ЈАБЛАН 48 ЈАБУКА 48 ЈАВОР И КЛЕН 53 ЈАГЛИКА 54 ЈАГОДА 54 ЈАСЕН 55 ЈАСЕНАК 55 ЈАСИКА 56 ЈЕЛА 56 ЈЕЧАМ 57 ЈОВА 58 ЈОРГОВАН 58 КАДИФИЦА 58 КАЛЕМ 59 КАЛОПЕР 59 КАРАМФИЛ 60 КАРАМФИЛИЋ 60 КАЋУН 60 КА
Ј. који роди орасима спада у типична αδύνατα ‹= што не може бити› у народној поезији (СЕЗ, 16, 353). ЈАСЕНАК Діптам (діцтамнуѕ албуѕ). Јасенак, јасенац, јасењак (Софрић, 126). У српском народу има ова биљка изванредан углед.
ЈАСЕНАК Діптам (діцтамнуѕ албуѕ). Јасенак, јасенац, јасењак (Софрић, 126). У српском народу има ова биљка изванредан углед.
, ѕ. в.). То што Вук говори о Срему, забележено је и у околини Смедерева. Ту, код села Петријева, има место Јасенак, где расте врло много ове биљке. Уочи Ђурђевдана и Спасовдана доводе овде болеснике, често из велике даљине.
Уочи Ђурђевдана и Спасовдана доводе овде болеснике, често из велике даљине. изабере се потпун јасенак и обележи пешкиром, као знак да је заузет.
По заласку сунчевом доведе се болесник и намести му се постеља, и то тако да му глава дође под јасенак; с друге стране јасенка метне се суд с медом и погачом, чаша вина и чаша воде (»вечера вили«), и упали се воштаница.
Остало се ради као и у Срему. Болесник се, поред тога, заложи медом и напоји водом и вином. Коме јасенак није начет, неће оздравити. Често болеснику вила саопшти лек у сну.
Човек коме припада она њива хтео је да истреби јасенак, да му болесници не би досађивали, али је после кратког времена умро (Софрић, 127 ид).
Кад се јасенак увече узабере и остави где, нестане му ноћу цвета (Вук, Софрић). Од јасенка прави се мелем за ране (ГЗМ, 20, 1908,