Употреба речи једовите у књижевним делима


Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

народа злослове, клеветајући и посмејавајући им се мисле да њима вреде, ни|ти знаду бедаци да ћеду пре своје једовите језике истрети и у ништа обратити него ће науци наудити.

На пример, да ти дам уста и очи једовите, и како задахнеш или погледаш на кога, да га отрујеш.” — „Ух! Не говори то, Јупитеру! Уста и очи једовите!

” — „Ух! Не говори то, Јупитеру! Уста и очи једовите! Ко би то рад имати? Зар 'оћеш да сам гора од змије?” „Кад ти се не допада, да ти дам зле зубе и нокте као у лава.

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

Беж’ с очију, и опет ти кажем, Беж’ с очију, не видила света, Ласкање нам твоје додијало! Љути отров једовите гује На несташног мишицу просути, Колико га заплеће у беду, Па опет му виче: „Тражи лека!

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности