Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
— Нека, нека, Лукрице! Онда би завирила к мени, који сам размазивао акварелом по листу папира заставе и једрењаке, с вршком језика међу зубима. — Што лијепо радиш, Иве? — Нешто сликам. — Сликај, Иве, сликај!