Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— Вала, синко, ни ја — прихвати чича Мирко — па макар кокао кокице те јео. — Ама, да ми зовемо попа — рече неки Срдан — нек очита што...
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
која се не да ничим исплатити... Нити је шта јео ни пио. У само вече затражи воде те испра уста, која му беху, од силног дувана, огорчала... 3.
— Иди и пази! — Добро, ага. — Хајде, Маринко, попиј штогод! — рече Иван. — Ниси ништа ни пио ни јео од јутра. — Хоћу, Иво, хоћу!... Баш сам гладан. И уђе у кућу.
— Је л̓ добро? — питао га је. — Добро... Само много слано. — Сува риба... али ништа... Алекса је јео. — Је ли, Алекса? — Шта је? — Што ти мени, болан, не кажеш за твога Станка. Кад сам ја то кога упропастио?...
Било му је толико добро да је устајао и излазио. Рана је замлађивала под мелемима, он се осећао врло добро, јео је и спавао слатко, од грознице ни трага. Заврзан беше здрав. Истина, био је нешто блед, али ведар и весео као и пре.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
С њим је ишао само његов мршави магарац који није јео ништа цео дан док је светац говорио учећи људе милости и страху од Бога, а не добивши ни сâм ни од кога ни парче хлеба.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Кад је дошла из Готе, ја сам се био толико придигао, да сам тај дан ручао с њима заједно; дотле сам јео у својој соби, јер ме мрзело облачити се. Она је дошла увече.
— запита ме некако плашљиво. — На путу да будем сасвим здрав. — Ал' сте тако бледи! — Нисам јео ништа већ осам дана. — Богу хвала, само кад је све прошло. Ви се не чувате, ја сам то знала. И ви сте ми леп доктор!
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
два реда дугмади и закопчавао га до горе, а око врата обавијао два до трипут шарену цицану мараму, и кашљао и једнако јео жута шећера, а бркове увек поткресавао и дотеривао, — а како да једва не чекају овога новога учитеља за кога су већ
Поп Спира је био прилична ћуталица и иначе, а кад је јео држао се оног златног Доситејевог правила: »Кад једеш-једи, а не разговарај ни с ким«.
гађ’о га песконицом, и онај ост’о без једног зуба... избивен му леви кутњак, баш с које је стране и јео поп Ћира, јербо десном се страном и не служи, на десној су му сви зуби слаби и шупљи. — Та шта говорите!!
Зато је остао дубоко у ноћ и јео и пио у кујни. Кад су га опомињали да иде на дужност, он није хтео, него је слао свакога сата по неког од млађег да
он није хтео, него је слао свакога сата по неког од млађег да духне у рог на сваком рогљу, а он је остао па и даље јео и пио, и страшно лармао у кујни кад је хтео са пуном чашом да иде у собу да наздрави домаћину и младенцима, па му нису
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
још штогод понесу што су оне заборавиле, а сад се, успут сетиле (а нарочито је то оно што је покојни за живота радо јео). И тако у поворкама, из свих маала отискују се и журе ка гробљу. А гробље није далеко.
Чак и просјаци. И они, од онога што напросе, одвајали су и давали му. А он је све халапљиво јео и увек, увек био гладан.
Било му је добро. Више није гунђао, а још мање као пре онако халапљиво јео, ждерао... Вејка га је звала „чичом“ и увек носећи његове торбе, ишла за њим, да му је на руци, да уместо њега, кад
— Па има си... — бранила је Тају од њених дарова и још више из торбе давала је Таји. Таја је све јео. Али више од варошанке, него од свога и Вејкиног. том прошење прошло. Гробље се испразнило.
Али Таја је једнако јео, а варошанка се још не одмицала од њега. Она је исто онако стајала и као нешто очекивала, надала се нечему од Таје.
Сад је само гледала у Тају и служећи га, дрхтећи од страха, ишчекивала шта ће јој он рећи. Таја је међутим једнако јео, мљаскао, и гледао испред себе. Видело се да је и њему тешко да се реши. — ...’ајдемо си!
Али, од тада Таја као да не беше више онај Таја. А зар и године дођоше. Више није јео. Само, кад га пустише у собу, леже. Више ништа.
А зар и године дођоше. Више није јео. Само, кад га пустише у собу, леже. Више ништа. Ако би га који понудио — добро, јео је; ако не — гладовао је и сам не знајући и не осећајући да гладује. Само се увијао својим крпама и дроњцима од одела..
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Код њега, ако је момак био машкртан, ако је слаткише јео, а за кисели купус није бранио — тај већ није био у милости; па још ако није знао печење транжирати, онда је сасвим
Нема, вели, потпуног доказа, јер, вели — піта пітае сіміліс. Не може после дужег времена ни онај доказати ко је јео.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
И све ове женске шалове и шешире и ове бунде и калочне и шубаре и оне пуне свачега корпе у рукама, све то, ја бих јео прождирао жватао, гутао, цепао, кидао и уједао. Да ли мрзим? Да ли се варам? Незнам Ништа не знам.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Гарсулија је само погледао презриво. Гарсули се начини као да никад није лука ни јео, ни мирисао, али је Енгелсхофен знао ниско порекло тог дворјанина, као и то да Гарсули има умешане прсте у све то.
А јео је, као што је био уобичајио, и у својој кући, са једног, турског, војеног, дрвеног, тањира, који је пртио са собом, и
Тај ће све удесити. Дабогме, имаће да се плати, нешто. Вани је, за време разговора, са Исаковичем, добро јео и пио.
Прошао је и митрополит Павао. И он је са Будимцима играо и певао. И преосвећени је мјасо јео. Не треба – поручивао је Будиму – селити се у Росију и напуштати ово царство, где преци наши и сродници почивајут, на
“ Узалуд му је Варвара доказивала да свет захваљује Богу, да има насушни хлеб. Петар је седео ћутке, и јео, ћутке. Ана је покушавала да буде весела, и причала је шта је све било, у Темишвару, док је Павле био у Бечу.
Код Божича се, за вечером, брбљало, па је једва јео. Да и он нешто каже, Исакович онда поче да тумачи, да они одлазе у Росију, зато, што се тамо надају једном новом
Као што је био и Ђурђа и Петра одвео. То је био Словак, човек брз, а ћутљив, који је ћутке јахао, ћутке јео, а Павлу, ћутке, кад испредњачи, руком махао.
Једва га је прота Булич наговорио да допусти да му дете узму. Од онда, Петар једва је што јео и пио као човек. Напио се, кад га је Ђурђе, на коњу, одвео.
Павле је знао и о разврату, у ком су, у Темишвару, са децом мушком, живели капуцини. Јео је и лешнике, који су били, као неки лед ушећерени.
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
Ваља знати да мачак Тошо у посљедњих неколико дана није готово ништа јео, па му се може опростити ова његова халапљивост.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Она рече да зна, али да је то из навике: у њиховој кући, ако не једеш брзо, рачунај да ниси ни јео. Са хиподрома се чуло како неко виче а затим поновни топот коња.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
приметио да ко не воли жуту репу, он је баш то дао кувати; па и сам није волео жуту репу, али при трпези ипак је доста јео и хвалио како је добра, јер хоће да научи млађе на свашта.
Научио је јести „остриге”, морских шкољака, морског рака, „страхино” и „горгонцоле”, а без пармезана никад није чорбу јео. Па онда воће, смокве, урме, наранџе; већ је у фебруару јео зреле кајсије.
Па онда воће, смокве, урме, наранџе; већ је у фебруару јео зреле кајсије. Купô се једаред у лагуни, баш близу мора, и то је морска вода.
Шамика дође у кавану код Чамче, приповеда шта је видео у Венецији. Сви се диве. Каже шта је јео, све што год Талијани, само не мачке, вране и бумбаре. — Шта, зар и бумбаре једу? — пита га Кречар.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Вук пише: „Приповедају кад жена трудна једе месо од овце, или од козе, коју је вук јео, онда по њезином дјетету кад се роди, изиђу некакве ране које се зову вукоједина.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Зато сам само јео вишње. Коштице сам лежерно пљуцкао у пепео. Сада се у слушалицама чуло »Wондерфул« Џорџа Гершвина.
— Не замараш ме! —Шта желиш за десерт? — упита држећи слободном руком јеловник. — Гле, царске мрвице! Откад то нисам јео! — Мораћете мало да сачекате... рекао је келнер. Царске мрвице се праве... — Не мари, имамо много времена пред собом.
Овај? Ни он. Нина примети мршавог проћелавог мушкарца четрдесетих година, који је погнуте главе јео сам за малим столом уза зид. Он је једини није ни погледао.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Момци бјеху забављени којечим — њеки је јео брашњенице, други пио воду из мјешчића, трећи прегледао оружје. Јанко бјеше клекнуо, па из свога мјешчића опрезно
Баш му хвала! Сад знам што ћу!... Десетога дана медик отиде; Није више требао. Рана је срастала, Јанко је слатко јео, спавао и придизао се, а испирање научио бјеше Грубан Стијепов.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
У истој шуми боравио је и врло прождрљив зец: јео је све на шта би наишао. Да га научи памети, јуначина Миш зграби га за уши — оне су тада биле нормалне, као и код
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— Како ће и бити, брате — смекшава се дјед. Он пјева, пјева некако жалобитно као да три дана крува није јео, а јадна младица погибе од плача. — О-о, то није добро — гуди потиштен Сава, а баш му ништа паметно не пада на ум.
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
ХАСАНАГА: Шта би ти тео? Да се пресамитим: „Извинте, погрешио сам, јео сам бунике, био сам луд, опростите, нећу више никад, сад сам се опаметио, ево и потврде, набавићу и добру
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
— Де сад! То да свирите... — И почне да им прича о нама, нашој кући, оцу, с којим је он јео со и хлеб, и толике године ортак био: како се код нас некад по три дана певало, веселило.
бошча с тепсијом, у којој би било понуда: пите, јабуке, грожђе и кришке печене бундеве (све оно што је он радо јео).
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Или ћемо јести и пити или ћемо терати? А коњ му одговори: — Јео не јео, пио не пио, терао не терао, нећеш га стићи. Кад то змај чује, одмах седне на коња, па потерај.
Или ћемо јести и пити или ћемо терати? А коњ му одговори: — Јео не јео, пио не пио, терао не терао, нећеш га стићи. Кад то змај чује, одмах седне на коња, па потерај.
УСУД Била два брата заједно у кући, па један све радио, а други једнако беспосличио и готово јео и пио. И бог им да те стекну у свачему: у говедима, у коњима, у овцама, у свињама, у челама и у свему другоме.
с осталим људима пође из цркве, побратим каже да он побратима свога, с којим је толико много трговао и соли и хлеба јео, нипошто неће оставити сама, него да ће га сву ноћ чувати. И тако остане у цркви.
Кад тамо, а у његову винограду нема ни једног гроздића, ни једне бобице, јер је медвед, док је чувао, помало јео, док није све грожђе појео. Кад то човек види, а он се ожалости, па седне украј винограда и стане плакати.
А друго мичући руком, као да нешто испред себе граби: — А ја бих је, мамо, овако јео. — Кад циганин, отац му, то види, удри дијете шаком говорећи: — Полако, враг ти матери! Зар ћеш ти сву сам појести?!
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Лети се хладио малим електричним вентилатором. Јео је не напуштајући свој зачарани киоск. Углавном, колико сам могла да гвирнем, хранио се саламом, сардинама, перецима и
(Суле се побожно крсти пред запањеним скупом.) шта је радио покојни Лука Ћеловић? Јео празан пасуљ без меса за господина! — и пио кафу без шећера, јер је била јефтинија доле у „Бристолу“.
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
) Сад иди. МИТА (у поласку, за себе): да те ђаво носи! АЛЕКСА: Апропо! Јеси ли ти, море, што јео? МИТА: Богме, ваше сијателство, ја нисам. АЛЕКСА: А оно ево и теби један дукат, кад си ми такови глас донео.
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
— Била је већ ноћ када сте пошли? — А не, смркавало се. Имам нешто у стомаку и боли ме да цркнем. — Шта си јео? Острвљани се муче да извуку нешто из чамца. По шуму, изгледа да су то нека ужад и балони. Питам се да ли ме виде.
Зашто да живи, шта ће њему да живи! Да би прво јео свог оца, па онда њега његова деца и најзад да цркне. — Ајде, ајде, — рече други. — Претерујеш. Као увек.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Смучи ми се. Рекох му да нисам гладан, те он једва дочека и седе на лафет, баш према оним мртвима. Слатко је јео. Војници се притајили. Чак и они разметљиви као да су занемели пред страшним призором.
— А мало смо пута шетали. Уосталом, сад ми не треба! — он баци чачкалицу из уста и диже се од стола. — Јео сам пред ручак нешто у кантини... Не могу сада. Идем у дивизион, звао ме ађутант. — И оде.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
по ноћи пођо кући, Срето драгу насред моста, Пољуби је једном доста, Осташе ми медна уста, Баш к’ о да сам шећер јео, Шећер јео, шербе пио. 203. Девојко моја! Напој ми коња.
кући, Срето драгу насред моста, Пољуби је једном доста, Осташе ми медна уста, Баш к’ о да сам шећер јео, Шећер јео, шербе пио. 203. Девојко моја! Напој ми коња.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Одмах затим одвео ме је код „Три гаврана“, да једемо ракове, које је јео са уживањем гурмана. А позвао је био и Луначека, уредника Обзора.
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
ЈОВАН ПУСТИЊАК 1. Рибизле Сурови аскет што је место круха Јео скакавце — што је уништаво Плот многострасну за живот духа, У пустињи је на камену спаво.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
— Збиља, волите ли пастрмке? — упита ме после извесног ћутања. — Нисам их никад јео. — Штета, то је врло фина риба. Управо специјалитет. Јуче сам добио од једног пријатеља неколико комада.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
мој, па гледна, па обична, ка' молована, ал' 'оћеш, погледај је побоље, па да ти се стужи, ако си баш и самог печења јео...
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
ЈОВИЦА: Па нема, дабоме, кад их је писар за пет банке појео. ЈЕВРЕМ: Ако их је и појео, акта је јео, а није цркнуто месо.
ЈЕВРЕМ: И ако ме само послушаш. ЈОВИЦА: Шта да те послушам? ЈЕВРЕМ: Да одеш одавде право у дућан, па ни лук јео ни лук мирисао. Никоме ни речи о томе.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Ама што ће му правим, ја сам прос’ мејанџија, а кмет несам. А што би он џабе јео, боже здравља! Ама кмет несам, господине, па мука! — Па сâм си крив што ниси.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
живео у мојој кући, Из собе у кујну, из кујне у собу шетао; Понекад ми је сметао; чешће, није ми сметао; Изјутра је јео, пред вече тихо прео И никад није закорачио у свет бео; — А летос, у јулу — јер јул је месец луд — Мој стари мачор
ХЕЛИКОПТЕР И ЛЕТЕЋИ ЋИЛИМ Кад бих имао летећи ћилим-једносед, Из летећих тањира јео бих подневни обед, Пазећи да се, по времену рђавом, Не сударим са летећом тврђавом.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Чак ни са оцем и матером, тек по који пут. Није ни јео са њима доле, у приземној соби. Горе, у гостинској соби, морало да му се поставља и нарочито за нега да се кува,
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
— Све којèшта! — Ово је кип такозваног калуђера. То је човек коме циљ бејаше „вера“. Такав није јео, ни пио, ни знао За жену. Често би у „екстазу“ пао, То јест у лудило, мислећи на Бога И спасење душе.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
А није хтио, чујеш, да лежи у ћелији, но с нама, с нама је и јео. Па се зар и у сну онако расприча и занесе. Колика сам пута на чуду био с тога...“ „А што, вјере ти, Крцуне?
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Ето, не могу даље од капе! — Одговори онај који се упита: расте ли? И гладан би га јео. — Одговори се у шали, кад ко за какво јело упита: како је. Из дома. — Одговори се у шали на питање: Одакле си?
у пећ да се испече“, а друго — мичући руком као да што нагло испред себе узима и трпа у уста — „А ја бих је овако јео“. На то Циганин размахне шаком, те дијете по глави, говорећи: „Полако, враг ти матери!
Клапило се, не клапило, јешћу те, платио сам те. — Приповиједа се да је казао Херо кад је јео сапун који је купко мјесто сира. Куку мене до неба.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
или ћемо јести и пити или ћемо терати?” А коњ му одговори: „Јео не јео, пио не пио, терао не терао, не ћеш га стићи.” Кад то змај чује, одмах седне на коња па потерај.
или ћемо јести и пити или ћемо терати?” А коњ му одговори: „Јео не јео, пио не пио, терао не терао, не ћеш га стићи.” Кад то змај чује, одмах седне на коња па потерај.
13. УСУД. Била два брата заједно у кући, па један све радио, а други једнако беспосличио и готово јео и пио. И Бог им да те стеку у свачему: у говедима, у коњма, у овцама, у свињама, у челама и у свему другоме.
Кад умре и сахране је, свет је јео и пио на даћи, а кад се разиђе, снаха опере судове, па однесе помије у валов свињама, те успе, па онда оде те пусти
с осталим људима пође из цркве, побратим каже да он побратима свога, с којим је толико много трговао и соли и хлеба јео, ни по што не ће оставити сама, него да ће га сву ноћ чувати. И тако остане у цркви.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
волим да ме људи за своју простоту осуждавају, него да ме моја совест обличава и осуждава кад би[х] потајно и крадом јео. Христос и апостоли јели су месо; зашто, дакле, епископи да не једу? Или се, зар, хоће да смо ми бољи од апостола?
Тај дан ништа друго нисам јео осим пре ручка комадић хлеба; но није ми на ум падало јело. Као овца кад дође с паше, леже гдигод, пак преживље оно
страхом да се исповеда, а никаква зла у животу није ни помислио; нејма ти ништа казати разве да је кад у среду и петак јео (за хиљаду глава не би ко погодио да му се не каже) — рака! Ништа друго.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Само да знате колико је пута с њим јео, баш с њим за једнијем столом, и у манастиру и по жупама! С њим је и путовао. Два пута идоше заједно чак до Задра!
Писар одиста хотијаше да покаже како је размажен, те је ситно јео и сркутао, а дизаше чашу двама прстима. Говор је најпре текао о похарама.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
“ Тада се он и оделом и држањем крио. Није хтео да ико зна колико жутих носи у недрима. Са слугама је и јео и спавао. Гледао је у Туркињу, уплашен и од њених очију и од исуканих сабљи.
,,ситан младић'', који непознатима ничим није хтео да покаже да је газда и трговац, увек са слугама спавао и с њима јео слан сир и ужеглу сланину, плашио се свих жена, а нарочито оних механских, због чувеног оца од свих крио презиме, хтео
Сутрадан је поново морао да потражи ону девојчицу с трњем у очима. Није је нашао. Никад је више није видео. Месец је јео сенке и журио да се успне тамо одакле се све види.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— шапутала је доносећи му храну. — Биће од тебе најлепши, најбржи галеб на сва три мора! Младунац је јео неуморно и споро, али је стално истезао врат и крила као да вежба летење.
— Гле летача! — кикотали су се подругљиво, али птић није обраћао пажњу на њихове речи. Само је јео и вежбао. Тако и лето дође. Титрала је над морем јара као златна маглица, а траве испуштале јаке и омамљиве мирисе.
И тако није могао да их чује, чему узбуђена? Јео је и јео цар Жуто Ухо, а дворске даме лизале прсте, узвикујући: — Какви рачићи! Какав сос! А тек торта? Погледајте!
И тако није могао да их чује, чему узбуђена? Јео је и јео цар Жуто Ухо, а дворске даме лизале прсте, узвикујући: — Какви рачићи! Какав сос! А тек торта? Погледајте!
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
— Пих! Онда би продавали вашке па би живели. — Сад нема ни вашију, сад је затишје. — Ја сам у ропству, браћо, јео вашке на лебу. — Лажеш! Ти и ниси био у ропству него тајни полицај код Шваба. И зато што лажеш, јешћеш и калдрму.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Прескакао је оградни зид врта ислуженог ноштрома Томе да краде бодљикаве „индијске смокве” или краставце, које је јео онако равно, са стабљике, ачећи се тиме пред осталом дјецом.
А ја сасвим поуздано знам да би глумац, макар да три дана није ништа јео, радије у стварности остао без вечере него да не вечера у представи ако тамо стоји да мора вечерати.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Пандур је често доносио разне понуде, постављао их на сто, а друштво је све јело и пило. Ђурица је мало јео, тешко му је било гутати залогаје, јер му никако не силази она тежина са грла...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Или ћемо јести и пити или ћемо терати? — Јео не јео, пио не пио, терао не терао, нећеш га стићи. Кад то змај чује, одмах седне на коња, па потерај.
Или ћемо јести и пити или ћемо терати? — Јео не јео, пио не пио, терао не терао, нећеш га стићи. Кад то змај чује, одмах седне на коња, па потерај.
УСУД Била два брата заједно у кући, па један све радио, а други једнако беспосличио и готово јео и пио. и бог им да те стеку у свачему: у говедима, у коњима, у овцама, у свињама, у челама и у свему другоме.
с осталим људима пође из цркве, побратим каже да он побратима свога, с којим је толико много трговао и соли и хлеба јео, нипошто неће оставити сама, него да ће га сву ноћ чувати. И тако остане у цркви.
— А би ли питу од тикве? — пита опет хоџа. — А ко ју не би, — вели опет један орач — и мртав би је јео! — Па онда бијела шенична крува, — вели хоџа. — И окица мученице, — доклопи један орач.
Насрадин окрене магарца, па управи царскоме сарају. Гладан је кô вук, јер ваздан ништа није јео, кô кад је ишô за магарећом памети, па га ето снађе још већи белај, јер зна да није добра чим га цар зове преда се.
А друго, мичући руком као да што нагло испред себе узима и трпа у уста: — А ја бих је овако јео. На то Циганин разамахне шаком, те дијете по глави, говорећи: — Полако, враг ти матери, шта си навалио: зар хоћеш ти
— упита весељака његов друг. — Мишљах, да хоће свак на свијету умријети, како бих лијепо живио, јео, пио, дјевојке љубио и свакоме заповиједао! — А кад би сав свијет помро, коме би заповиједао, ко би те слушао?
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
Био је то син пензионисаног официра аустријске војске. Тај деран је јео живе мајске гундеље и уживао у њима као да су најбоље остриге.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Послужио ме је кафом и колачима које је и сам јео са приличним апетитом. Када сам га при растанку пољубио у руку, дао ми је једну форинту, потапшао ме по лицу и уверио
оставио много мањи утисак од првог погледа на Принстон, где сам пре осам година испред Насау Хола са великим уживањем јео своју векну хлеба испод бреста. Писац Ф.
оставио много мањи утисак од првог погледа на Принстон, где сам пре осам година испред Насау Хола са великим уживањем јео своју векну хлеба испод бреста. Писац Ф.
Помиловао сам га, дао му свеже воде и нешто хране и док је јео говорио сам му и хвалио га због привржености свом господару. После доброг оброка заспао је близу мојих ногу на веранди.
Ћипико, Иво - Приповетке
—Да купимо комад хљеба, — вели Лазо. —Пусти, ко зна хоће ли нас сутра узети на радњу! —Бога ми, јео бих... али, право велиш, боље да ми се нађе овај грош при грђој невољи, — и кренуше даље. . .
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
ЈОВАН: Само што сам дао крави сена, а како је било кад сам спавао у штали и с вама заједно јео? Па знате л’, мајсторице, онај наш бели мачак... ФЕМА: Ју! Мачак!
Краков, Станислав - КРИЛА
На коленима је држао лактове. Поглед му је мутан. Забринут је. Јуче је много јео лојаве овчетине. Сада је узео горку со, и она га је мучила по стомаку.
А потом су пили коњака и јели говеђе конзерве. Матић их је веома опрезно јео, да не би прогутао удице, које су Немци у Америци при справљању бацали у конзерве.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
опет поче: — А је л' те, молим вас, јесте ли ви где год читали о томе, како се хватају харинге; јутрос сам их знате јео, па ми паде на памет. Ја се опомињем да сам негде читао да оне под јесен у великим јатима...
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
давао утисак душевнога човека, говорио је о смрти свога друга некако хладно, као и да није реч о живу човеку, с ким је јео и пио, а који је сада мртав.
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
Може бити више, ал' више од шест није било. Пробудим се тако и осетим нешто као да ми не ваља стомак. Јео сам пре неки дан неки спанаћ са овчетином, па од то доба као нешто не ваља ми стомак.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Отац му, као увек једва дочекав да баба већ седне, прво се она прекрсти, прво она окуси од јела, јео би брзо, халапљиво, журећи се као да једва чека да то сврши, наједе се и да што пре легне, преспава, одмори се од
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Спавао је данима, а затим је био готово непокретан: нити је шта јео, нити је шта говорио, само је гледао у неку тачку и ћутао. Враћао се из те своје море споро.
Тамо је он био. до јуче је са нама јео хлеб и со. Био је наш брат. Волели смо га и поштовали. Али, у тренутку наше највеће несреће, када се радило о нашем
Овсеница је била бајата, сир је био преслан а сланина ужегла, али никада у животу, чини ми се, нисам тако слатко јео. Са пуним устима Доротеј се кикотао некој Димитријевој шали, коју нисам чуо, јер сам тог тренутка помислио на Анчицу.
Оно што је за њега игра за тебе је казна. Што ниси седео, Дадара, под тремом у хладу, пио рујно вино, јео јаловицу, штипао за гуз неку дебелу и масну дупљару? Шта ти је требало да њушкаш? Шта се тебе тичу туђи мириси.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
С њом је суви хлебац јео, а суботом шому пио, А тајно је за комшиком неутешне сузе лио. Ових дана удар стиже несрећнога стихотворца, Идол му
Станковић, Борисав - ТАШАНА
ТАШАНА (поникнуто): Ћути! Ћути! Зар није било грех да ти, који си онолико са покојником друговао, његов хлеб и со јео... у исто време... САРОШ (отворено): Зашто грех? Рекох ли ја то коме?
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
] Али је зато врло мало јео. Чувао лепи свој стас. Држао је много до свог, одиста, финог стаса, и до своје бујне косе која је просто играла му на
Трже се госпа Нола: — А где је Швабин тањир? Тако. — Вечера је била кратка, али нико није ништа јео. Пред растанак, настаде један писак око госпа Ноле. Као да су све ситна дечица око ње.
Последњи ће им то бити ручак. Последњи ручак никада нигде није био весео. Мирко је једва јео, трпео болове, и отишао би да легне да му није било жао Нате, жао да Ната остане сама.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
између два пласта сена стојећа, и био је тврдо уверен да овакав магарац не би ни од једног ни од другог пласта јео, него би скапао од глади, будући да оба ова пласта равном силом к јелу вуку. »Шта је то?« То је жениалитет.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
— Овога ми! — и подиже чашу. Онда дохвати чинију са печењем и понуди је команданту. — Јео сам, хвала, хвала... — Ама, светога ми Василија, зато изгубисте земљу... Не пушиш дуван, не пијеш, не једеш.
— Наравно — одговара Лука — ти си код куће јео стално питу са млеком, па ти омекшали зуби. Кипислцауф!... Ждери то и кажи хвала, кад си добио.
— смеје му се Груја. — Вала, поднаредниче, свакојаке сам „манџе“ за време рата пио и јео, па ка велим, да пробам и морску воду. Тако све поред обале, и стигосмо у Сан Ђовани...
— Боже сачувај... Управо одговорићу али не на прво, друго, треће... Већ просто: пошто три дана нисам ништа јео, пошто сам уморан и малаксао, пошто немам ни материјал за писање, то молим команданта за извињење што ми је овом
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Узети га треба за руку па извести у поље, Да тамо заборави све песме И чак бол свој који не беше дубок: Те ноћи би јео више и спавао боље, И не би осећао да му постеља загриза бок, И да је живот дуг.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— Ко је гладан нека једе! — рече. — Ко жедан — нека пије! Трговац части... — јео је и пио Варалица, пило читаво село, а када је јутро освануло нестали Варалица, најлепша девојка и најватренији коњ из
Лелујала се морска саса. Откидао комаде печења јастог и делио их веселом друштву. Једино Белутак није јео, није говорио. — Баш си досадан! — рече Хоботница, већ уверена да се залетела у избору мужа. — Баш никакав!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Мијат Томић (познати хајдучки поглавица из XВИИ века) у песми је онај човек који је „од глади црну земљу јео, а од жеђи с листа воду пио, док је јунак дружбу сакупио“.
— село у Срему бешика — колевка бешкот — двопек, врста бољег хлеба (овај се хлеб сматрао као господски, јер је народ јео кукурузни) биде, биду — буде, буду бијегати — бежати (бијегати је због стиха) Бијељина — варош у Босни биљег —
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
„Ни лук јео, ни на лук мирисао”; а то ће поштованим читаоцима јасније бити тек у идућој, тринаестој глави. Страшне оне слике сна