Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
речи, које су ушле у овај језик, добиле су тако изразит српски облик да се могу сматрати као тековина народног језичког блага.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
према семиотичком критеријуму, деци у ове две велике групе: игре функционалног вежбања (сензорног, психомоторног, језичког итд.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Београдска шатровштина још је понајдаровитија; део језичког наслеђа, а нарочито немачки шлингерај, не вреди много. Поповић ту разлику не види.
да се у претежном делу тих састава расправљају политичко-идеолошке теме, што је неспојиво како са програмом књижевно-језичког образовања ученика, тако и са узрастом о коме је реч.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Чим је дело изишло Караџић је осећао његове непотпуности. Он је продужио скупљање језичког материјала, добијао читаве збирке речи из разних српскохрватских крајева и ревносно спремао друго издање, при чему му
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Песниково активирање ових крајње обичних и елементарних јединица из свакидашњега језичког саобраћања потпуно збуњује читаоца, јер он је навикао да на поезију гледа као на особиту употребу особитих,
са хоризонтале личних, експресивностилских садржаја, општење у овој поезији окренуто према вертикали свеопштега језичког и културног памћења.
На граници језика и књижевности, а то значи и у функционалној повезаности језичког и књижевног система као саставних делова српске културе (јер се култура дефинише као глобални „систем системâ“),
У њима има језичког, ритмичког и сликовног нереда, који им повремено затамњује смисао, али за који не знамо да ли је (и када) или није
својим делом настаје на разграђивању традиционалнога поетског текста, али исто тако и на разграђивању обичнога језичког текста.
језику уопште, него увек на некоме његовом облику, на некоме језичкоме стилу, односно на поткоду у оквиру општег језичког кода. У свакоме природном језику, па и у српскоме, постоји цела хијерархија таквих поткодова.
у специфично кићење, кад се речи уланчавају по гласовној сродности, па се писма не пишу, него се ките; из умиљатог језичког додворавања промеће се у љутито одсецање итд.
које свако од нас поседује, ми готово нагонски осећамо (ако нам се допусти да претпоставимо постојање некаквога „језичког нагона“) да се иза призора у циклусима „Игре“ и „Кост кости“, налазе скривени архетипски призори: да из дубина нашега
Испод савременога, релативно уравнотеженога језичког комуникационог система, налазе се огромне наслаге тропа и у њима похрањених симболичких и митских слика.
значења језички утеловљују и поетски предмети конституишу кад се кроз „пукотине“ и кроз граничне сфере савременог језичког система извуче и на савремено његово стање пројектује сликовни, гласовни, односно значењски супстрат на коме данашња
људскога тела у васељену, али она не би била могућа, нити би била поетска да их песник није из моделативнога језичког наслеђа пројектовао на савремено стање и, с друге стране, да није савремену употребу језика у техничкој цивилизацији и
од било које друге његове употребе јесте дијапазон те унутарње комуникације: она, у начелу, сеже дужином целога језичког памћења.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
стране лингвистике реченица је - и поред свих новијих покушаја да се докаже супротно - највећа (инваријантна) јединица језичког система која по природи ствари улази у њен научни предмет, а са стране теорије прозе тешко се утиру путеви ка
Такви су, рецимо, Дучићеви путописи, написани блиставом синтаксом, који су истог часа стицали вредност језичког, стилског и уопште књижевног узора.
Прожео је он многе граматичке категорије широм језичког система. 64 Стога на све употребљене заменичке облике, а не само на личне, па исто тако и на све остале речи које
Али су они такође запазили да Сеобе, премда су саткане из најтананијега језичког градива, као да су лирска песма, имају и моћну, у себи разуђену наративну композицију.
Из свакидашњег језичког искуства, међутим, знамо да се граматички исправно склопљена реченица по правилу може прилично много варирати, и при
А за ликове се, у складу с тим, узимају сви остали говори, даље или ближе од језичког стандарда, па и сам стандард, али - и то је суштинско - бирају се саобразно са социокултурним карактеристикама сваког
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
се изменила; измениле су се заправо оне саме, друкчије постављене данас и стога сасвим другачије осветљене сред живог језичког мора савременог језика.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
По Копитаровом наговору Караџић је приступио објављивању народних умотворина и обради језичког материјала. Његов Српски рјечник с граматиком из 1818.
У 19. веку Хрвати су били ти који су форсирали идеју јединства, језичког као и другог, а кад је уједињење остварено, показало се да им је оно било потребно ради решења њихових тада актуелних
Више од других песника активирао је из језичког памћења старе слике и значења. Његова је лирика повремено херметична, али је зато и једна од најдубљих уопште у
Попа уобличава искуство савременог градског човека. Али у исти мах помоћу језичког и културног памћења открива и другачија, старија човекова искуства.