Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Код Црњанског, видели смо, све води од сложене синтаксичке субординације ка простој јукстапозицији; а особито то што је у обичну, прозну реченицу пренесена стиховна тежња ка изометричности.
Овде се под пуном монотонијом мисли на једнолично низање, све узастопно смењивање јединица у јукстапозицији, насупрот синтаксичкоме уклапању (субординацији) мањих једцница у веће целине: место „мокра ноћ“ даје се „ноћ, мокра;