Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Тај јој дукат веза око врата, па јој онда онако кроз нос, калуђерски, протепа: „Ето, џанум, и ја хоћу да те дарујем место покојнога Марка“.
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
се Ђурица у скупштини заклиње највећом клетвом, живим Богом и триста и осамнаест богоносни̓ отаца и свим светим — по калуђерски — „да ћу ја Ђурица са другим синоџијама старати се о свему нашем народу, а најпаче о својој нахији, мотрити,
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
кињи га, као што је кињила и Јована Рајића; дугови су га оптеретили, он је у очајању, пун мржње на »црни полк« калуђерски и проклињући живот. Тек 1823. враћен је на своје старо место. 1824.
Не осећајући воље за калуђерски чин, оде у Задар, на учитељску школу, коју сврши 1871. Затим, учитељује по српским селима северне Далмације, у
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
— Пак ће опет, веруј, овог лета бити Да ће се и она дати намолити. Калуђерски живи сасвим сека-Неда, Нит' хоће у очи коме да погледа; Затвори се сама к'о дувна у кући, Кроз пенџер погледи, ником
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
— Што коса може да буде украс!... Ако је пустиш, по калуђерски, па ти по раменима падне, богами ће бити греха због тебе. — Јесте, што кажеш, биће греха можда због мене, а и од мене.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Он улази у двор Мине од Костура прерушен као калуђер и игра „ситно калуђерски“, јер је то одиста најбољи начин да без муке савлада разбојника који му је разорио кућу и заробио жену.
или она врло духовито изведена — кад је сирота девојка надмудрила Марка окумивши га; или она кад Марко игра ситно калуђерски; или она кад Марко оре друмове; или она кад се Марко „болан учинио без болести, од мудрости тешке“; или она — одлична
па је загледује, па говори Мини од Костура: „Господару, Мина од Костура, је л' слободно на весељу твоме поиграти ситно калуђерски?“ Вели њему Мина од Костура: „Јест слободно, црни калуђере, јест слободно, зашто не би било?
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
А нисам поп ни калуђер, светски сам човек, није мени до писма и чатања, нит је то мој посао, него калуђерски и поповски, ђачки — којино не имаду другог посла; на то су се предали те им је сотога њихов живот, храна и брана,