Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Новица устаде, протрља очи, па, онако у помрчини, стаде да пипа око себе. — Па хајде да те испратим до Каменара, после ћу ја кући. — Зар ти нећеш са мном? — Не ја. Не смијеш му ни казати да смо се виђели.
— А да што ћемо ти друго, кад си нам ти златан мајдан!... Ђе ћу те сутра сачекати? — Ако можеш изиђи горе до Каменара код оних дебелих грмова... — Више Војковића кућа, знам... Чекаћу те после заранака. А тамо... пази !... отварај очи !
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Златокоса га је пратила у стопу. Ко зна колико је већ кожа с њених табана пало? Преко брда и глечера, преко пустиња и каменара посртала је Златокоса, молећи младића да стане и саслуша је: — Хтела сам твоју љубав да искушам!