Употреба речи кануло у књижевним делима


Црњански, Милош - Сеобе 2

крајеве, као да једе трешње – док јој је брисао зној са чела и лица – уз последњи шапат да је све тако кратко, кануло неколико капи крви. У мукама, њени су се зуби били, у те усне, дивље, зарили.

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

Хоће ли се једаред тај блудни син поправити и очин благослов заслужити, што би оцу као мелем на срце кануло? Да видимо. XИИИ Пера је већ прешао тридесет година, а заправо још ништа није научио.

Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ

ПЕСМА КОПАЧА Што то гора заромори, туго? Ил’ је дажда ил’ је вражда, Завраждило не даждило, туго, За годину не кануло, А за другу не росило, Не росило покосило, Суха земља рода нема, туго!

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности