Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
— Он „То се уверите, све ћемо учинити — и доиста ви ћете скоро срећни бити, обаче ове речи да никому не кажете, за своју чест”, и проч. 20. јануара. Отиђем г. Недоби и кажем да сам однео писмо у канцеларију и дао г. Булгакову.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
— Добро. Онда је прво: немојте да ласкате. — Хоћете, тј., да кажете: немојте ни одсад да ласкате као што ни досад нисте ласкали? Она лако поцрвене.
Кажите, дакле! Ја седох опет до ње и примакох јој се још ближе. — Не! — рече она. — Нећете да кажете. Не, ви морате казати. — Никад! — Ал' ја знам шта је. — Ви не можете никад знати шта је.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— Та, ја сам се и сетио, али не знам ’оће л’ штогођ ваљати, — вели Аркадија. — А како би било, онако, господине, да кажете да сам се бајаги ја задоцнио као болестан, а ја и тако од Екселенције не зависим, немам с њиме ништа, да простите, к’о
Овде у селу су доста неокретне, стидљиве; не можеш јој кљештама реч једну ишчупати. Кад јој штогођ кажете, а она поцрвени до ушију па у земљу да пропадне, а већ од унтерхалтунга ни спомена!
Кад ал’ јест, врага, чашица! Буде ту и десет! — Па и двадесет! — додаје г. Пера смешећи се. — Та да, да, што кажете, и двадесет! А да шта ви мислите!? Нисте га још видили, а да видите какав му је црвен нос! Дакле, молим...
— О, часни те, дете! Па што га ниси одма’ затворила? — Па чекала сам да ми ви опет кажете. — Па зар ти одондак фурт ту стојиш?!! О, дете, дете! ’Ајд’ затвори...доста је...накупиће се комарци опет...
А шта би к’о хтели? Деде немојте обилазити као мачка око вреле кобасице! — Но, па ако сте ви старији у кући, к’о што кажете, а оно молио би’ вас... кад би били тако снисходителни према мени, па наредили онима тамо... онима вашима...
Ју слатка, баш би’ вас молила још за једну малу кришчицу, ова ваша диња све се топи у усти. — О, па што не кажете! Извол’те, молим, извол’те. — Фала лепо! Мој покојни није марио за диње. Увек сам их крадом јела у кујни с млађима...
— Хе, госпоја, »пролазе године к’о гођ мутна вода«, што кажу паори. Што проживите, слатка, то вам је... — Право кажете — потврђује гђа Сока. — Јест, бо’ме! Па опет људ’ма све нешто тесно док су живи!
’Ајд’, ирошу мој! — ’Оћу! Све ћу урадити к’о што ми кажете, само ми немојте прибацивати за оно мало ракији. це; јербо то је моја сладост, мој балсум!
— Чесњејши... О, оче Кирило! — викну још јачим гласом. — Заборавили сте да ми кажете кад да вас пробудим. Тишина. Никаква одговора. — Оче Ћиро — викну још јаче домаћин. — Спавате л’, а?
Зар не знаш коју другу? — Па... овај... господин попо, а како не би’ знао; знам и’ тушта... него, ви кажете: »’ајд’ баш ону што ти волеш«, а ја онда ову, к’о велим, да отпевам, јер, ја... знате, па и мојој се жени имело Јула...
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Како би то било, кад је масна! Онда је то било само „пер шпас“. — Ал’, молим вас, фрајлице, кажете л’ у клавиру компањирати или компонирати?
— А, то је сасвим отр шос! — Шта је то „отр шос“? — То је „другојачије“. — Па зашто не кажете тако? Ја сам мислио да је какав Бечлија пред вама отргао шос крило од капута. — Ви сте смешан господин!
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
А сад је све касно и сад треба примити све, испунити све, сместа треба попустити. — Шта кажете, попустити? Е па, човече, ви не знате шта говорите. Зар да се понизимо до роба, до скота? Зар то хоћете?
— Видите боље, видите боље, скините медаљон! — Нема медаљона. Ово је... — Шта кажете? Видите на руци! — ...водник пете батерије.
Ви говорите: зло је, ја кажем: добро је; ви кажете: враћа се назад, ја кажем: иде се напред. Хоћете ли доказа? — Доказа, доказа, дајте доказа!
Африка
од белих жена кад оговарају; изгледа као да играју какав Стеријин комад; ударају се рукама, узвикујући: „Ију, ију, шта кажете!
Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
Не си плаши Јања, море, не! ЈУЦА: Ви сте при просидби казивали да сте капиталист од сто хиљади форинти, а сад кажете да не можете један шешир да купите. То је очевидна превара. За таково што праведно је да се жена растави.
) Молим вас, слатка мамице, научите ме јошт штогод! ЈУЦА: То је доста за тебе. КАТИЦА: Боже мој, доста! Зашто ми не кажете све? ЈУЦА: Ваљда ћеш да будеш принцеза? КАТИЦА: Али молим вас, само јошт две речи! ЈУЦА: Шта ће мени после остати?
А, управо, тако и јесте, зашто иначе не би нам се мушкарци толико улагивали. КАТИЦА: Ви добро кажете како ћу говорити, а не кажете ми шта ћу говорити. ЈУЦА: Што ћеш говорити?
КАТИЦА: Ви добро кажете како ћу говорити, а не кажете ми шта ћу говорити. ЈУЦА: Што ћеш говорити? Почетак разговора нека ти је увек о балу, музики, театру; ако нема тога,
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
То не бих хтео, не бих хтео да вас увредим. ПАВЛЕ: Чудно ми изгледате, Аљоша. Ви као да би хтели нешто да ми кажете, па не смете? Да нисте незадовољни платом? АЉОША: Ах, не, господине! ПАВЛЕ: Да вам није тежак посао?
АНТА: Ви сте, разуме се, пре но што сте постали жена, били девојка? РИНА: Али, господине. АНТА: Знам, хоћете да кажете да се то само по себи разуме, али ја хоћу само да констатујем. Дакле, ви сте удајом престали бити девојка?
НОВАКОВИЋ: То ви као да нешто претите, газдаСпасоје? СПАСОЈЕ: Не претим, али ето, ви кажете кад лађа тоне, а заборављате да ће са том лађом потонути и ваших пола милиона готовог новца.
ПАВЛЕ: То је најмање, о томе ћу на крају мислити. СПАСОЈЕ: Па јест, право кажете, јер он у ствари није вас ни оштетио, него мене. ПАВЛЕ: Како вас?
само... је л' сигурно да ћу ја сутра добити нов пасош? СПАСОЈЕ: Сутра или, рецимо, прекосутра. ШВАРЦ: А кажете, могу бити безбрижан? СПАСОЈЕ: Сасвим! ШВАРЦ: И могу ићи? СПАСОЈЕ: Чекајте!
Почетак истраге води од некакве крађе писама у вашој кући... МАРИЋ: Љубавних писама? СПАСОЈЕ: Тако ви кажете, али истрага друкчије каже...
О бедни ниткови, који не заслужујете чак ни да честит човек пљуне на вас! СПАСОЈЕ: Дозволили смо вам да кажете све што сте хтели рећи, а и чули сте већ све што вам је требало чути; сад треба још и да се уверите да све то није
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
— Па вера ту не смета ништа. Фрајла Лујза задржала би своју веру и код нас. — То ви кажете, а богзна како ваш отац мисли. — Тако исто као ја.
— Па како би било, да до неколико дана дођем амо с коли, да се с њом састанем, па онда . . . као што ви кажете? — Само закажите дан и сат, она ће овде бити; ал’ за сигурно, да се одма’ ствар прекине.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Све теже да закорачите у нови дан. Да отворите очи и кажете добро јутро уснама изгореним димом и учтивостима. Најрадије бисте спустили шалоне и преспавали лето, баш као што бели
Матавуљ, Симо - УСКОК
Кнајст плану и прекиде га: — С врагом ви и којекакве ваше сметено цифрање! Што не кажете просто: шта траже Црногорци? Ивановић му одговори: — То нијесу Црногорци, него наши поданици, из ових горњих крајева!
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
ЛЕПРШИЋ: Варвари! ЗЕЛЕНИЋКА: Ништа зато; платиће се све то из добара бунтовника. ЛЕПРШИЋ: Богами, право кажете. Да гледимо да и друга села попале, бар ће после лепша бити.
Сва је Бачка и Банат у великом страу. СМРДИЋ: Брзо да претерамо марву у Сербију. ЛЕПРШИЋ: И Србобран пао, кажете ви? ГАВРИЛОВИЋ: Тако је. ЛЕПРШИЋ: То је лаж, то је измишленије!
ШЕРБУЛИЋ: Ово је издајник, треба га примјерно казнити. СМРДИЋ: Право кажете. ШЕРБУЛИЋ: Истерати га из одбора, то није ништа; но треба му добро конфисцирати, као сваком другом бунтовнику.
(Узме пушку која је у углу висила.) Ми ћемо спасти Српство. НАНЧИКА: Право кажете. (Изнесе из друге собе сабљу, коју припаше, а Милчика узме два пиштоља.
Гди је главни одбор. Шта не протестирају? ЛЕПРШИЋ: Требало би другојаче, ал’ су Србљи кукавице. ШЕРБУЛИЋ: Право кажете да су кукавице. Али тако је, кад нема правог родољубија. ГАВРИЛОВИЋ: А шта би ви радили?
7. ЖУТИЛОВ, НАНЧИКА, МИЛИЧИКА И ЛЕПРШИЋ СТУПЕ, ПРЕЂАШЊИ НАНЧИКА (Лепршићу): Па зашто нам не кажете шта је ново? ЛЕПРШИЋ: Шта вам имам казивати? Маџари ће бити побеђени, па мир. ГАВРИЛОВИЋ: А шта ће бити с нама?
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Па куд је отишла, бог је видио, шта ћу сад? Да је тражим, а? Џабе ти је, вели, тражити, нема је више. Нема, кажете? Онда је најбоље да запнем одавле па право на Уну, да шмрћнем у најдубљи вир. — Ма зар тако, бако?
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Али никад није могао да се људски обуче и одене. Да кажете: е је био немарљив, није. Уби се он кицошећи и гладећи. Али све му је испадало наопако и чинило га смешним.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
МАКСИМ: Маго, заборавила си за дете. МАГА: Ју, право кажете! Идем да видим, шта сирото ради. Збогом! Ох, тешко си га мени! (Одлази.) СОФИЈА: Шта би радио, да ти је оваква жена?
(Одведе је до врата, она одлази.) Мекана је дозлабога, али шта ћу, ваше су вредне, па опет кажете да не ваљаду. КУМ: Моја је највреднија, кад разбија по кући и лупа. МАКСИМ: И моја кад кува и меси.
СВЕТОЗАР: Погодите. МАКСИМ: По правди, Мага. КУМ: Јест, јест, кума Мага. СВЕТОЗАР: Шта ви кажете, тетице Софија? СОФИЈА: А шта знам ја ту говорити.
Земља се осим Алгира дели на три бајатства. ИСАЈЛО: Па у којој ћу берберници купити то што кажете. ДОКТОР: Каква берберница? ИСАЈЛО: Ви рекосте да роди у берберници са смоквиним дрветом и да то бербери највише једу.
ШАЉИВАЦ: Овај момак канда има право. Ви кажете, да је Заведеније сиђени с памети ваше. Сад на питање: ,,Чије је заведеније?“ сљедује: „Сиђеног с памети“; а то сте ви.
ДОКТОР: Ха, овај је јошт плодан на безобразлуку. Ко говори: испуњето? ШАЉИВАЦ: Кад ви кажете: учињето, онда могу и ја казати: испуњето и ожењето, сочињето и сакупљето. ДОКТОР: То је чаушлук. Ти си луд.
Онај који ми се не покорава, разумете ли, нема код мене аудиенцију. АНИЦА: Кад ви баш тако кажете, господине, ја не марим, али само да не буде забадава. АДВОКАТ: За то се не брините.
АНИЦА: Верујте, господине, да ми тешко пада, али кад ви тако кажете, морам. Збогом! Ја ћу доћи на време. АДВОКАТ: Слуга. ПОЗОРИЈЕ ПЕТО АДВОКАТ (сам) АДВОКАТ (брише се): Уф!
Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА
ТРИФИЋ: Децо, ако је то тако као што ви кажете, ја ћу вам сваком по два пара аљина начинити. ПЕРСИДА: Ту немате ништа сумњати, милостиви господине.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
), али вас упозоравам да ме подсетите на то шта сам данас рекла и да ми кажете, као бога вас молим, да то више нисам ја, већ нека веома сигурна и однегована дама којој не треба веровати, јер се
“ Ви кажете, рецимо, виски, а онда то почиње да вам точи виски у чашу, док у тишини лепо чујете како му дрхте ручице, а сироти грли
Знате већ, они типови којима мирно можете да приђете и да покажете прстом на стомак па кажете: „Срам те било; што не вратиш деци фудбал!“ Песници! Па одавде је последњи песник збрисао пре једно двеста година!
Остали су паф! Хоћу да кажем, мало је ко, сем нас укућана, навикао на њен систем мишљења. А шта да кажете за онај њен чувени коментар о сахрани Параскеве Фурњајић, када је приупитала маму колико је на погребу било венаца!
Па сад, како ти допада!“ Онда се једноставно наљутите и кажете себи: „Е, кад је тако, нека ме приме овакву каква јесам и квит!
Тога дана добисмо и праве пушке са по двадесет ћорака, отменије речено — маневарских метака. Веома занимљиво, а, шта кажете?
Ако не верујете, покушајте и сами. Замолите неког да вам опали ћорак с даљине од три метара и бићете укокани док кажете —бритва! Мртви мртвицијати, мислим, као Рамзес ИИИ или неко њему сличан.
На коју страну пада, даме и господо, на коју страну? То се ми питамо! Али нека, сви су они О. К. — та ваша деца, кажете, сви осим моје Ане ... то јест, моје рођене ћерке? Она је, значи, бунтовник? Њу су, дакле, оцинкарили?
Е, па сад ви можете да кажете да сам ја за аристократију духа, а ја вам истог часа уваљујем мој резон: што буде више света сличног мени, народ ће
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
— Мислим да ћу га видети којом другом приликом. — Довиђења, онда, господине. — Довиђења. Кажете тридесет литара? — О, врло често и више. — Довиђења. Пролазим опет кроз село.
Она ме погледа и одмах разумеде рђаву игру речи. — Шта ви нисте никад видели? Или боље, знам. Хтели сте да кажете, је л̓ те: „Тако лепу девојку!“ — Чини ми се да сте погодили. У сваком случају ни ваше острво није мање лепо од вас.
вечерас или боље сутра. — Како не! Обрадоваће се. — Кад хоћете можемо вас одвести. — Шта то кажете? — упита старац, збуњено што је прекинут. — Господин хоће да види Пипа, тата. — Пипа?
Боље је да много не једе. — То кажем и ја. Најзад, зашто мени сви то кажете као да га ја храним! Довиђења, Армандо. — Довиђења, наш стари. — Видите ли овога? Био је богат некада.
— Зашто бих дошла? — Мислим да бих имао нешто да вам кажем, ако дођете макар само за тренутак. — Боље је да кажете онда сада. Говорио сам јој лагано: — Не могу вам казати сада, јер немам шта да вам кажем.
Хтела сам баш вама, пошто... када сам чула да сте... — Немојте завршити. Сетио сам се; и није требно да кажете и то. — Кад већ нисте одавде. Приближио сам је још више себи; желео сам уистину да је утешим.
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
ТАНАСИЈЕ: Уха, куд ти оде, прија-Сарка! ВИДА: Немојте двапут да кажете, али... Кад је човек мало изближе погледа. Мени је баш пао у очи њен нос, исти покојников нос.
Нема смисла то раније да чините. АГАТОН: Па јесте, право кажете. АДВОКАТ: Немојте само заборавити да саопштите породици да је сутра отварање тестамента.
АГАТОН: Па да, можемо тамо прећи. АДВОКАТ (Агатону): Ви нам нисте потребни. АГАТОН: Молим, како ви кажете. Уосталом, ја сам ту, па кад вам устребам, а ви ме зовите.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Па сам хтела вас молити да им ви кажете, вас ће послушати. — Знам, казаше ми сад у судници... О, брате, што сте допустили да се тако мучите без невоље !
— Ви... ви... ви кажете тамо, да... да ја... поче он замуцкивати, задуван и узнемирен. А не знате... ви не видите шта је у мени...
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
возиш, Ноћас ми је одбегла девојка, И однела два дуката златна: Један даће, да је превезете, Други даће, да је не кажете, Трећи даће, да је не љубите. 166.
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
ФИЛИП: Па шта? СОФИЈА: Филипе, молим те, само ти немој ништа да објашњаваш! ФИЛИП: Да можда нећете да кажете да дрвени мач није озбиљно оружје? ВАСИЛИЈЕ: Молим вас, не обраћајте пажњу на њега!
ЈЕЛИСАВЕТА: После мачевања, то би могло да служи као ситнина за потпалу! ФИЛИП: И да можда нећете да кажете да тантузима не може да се поткупи сведок, или судија, или министар? И да су дукати вреднији од тантуза?
И да нацртана кућа није права кућа? ЈЕЛИСАВЕТА: Немојте да слушате његове фантазије! ФИЛИП: И ви за себе кажете да сте глумци! СОФИЈА: А да ти можда нећеш да кажеш да нисмо?
Истреса веш преко ограде.) ГИНА: Не истресај ми то твоје ђубре на веш! ЈЕЛИСАВЕТА: Је л кажете мени? ГИНА: Зар га ја овде перем да га ти прљаш? ЈЕЛИСАВЕТА: Истресам спаваћицу, госпођо, где је ту ђубре?
ЈЕЛИСАВЕТА: Ово је неком и доручак, и ручак, и вечера! СОФИЈА: И то за последњих неколико дана! СИМКА: Шта кажете? ЈЕЛИСАВЕТА: Кажем да сјајно мирише! СИМКА: Окупацијска гозба!... Хоћете ли да преузмете улогу домаћина, да сечете?
ВАСИЛИЈЕ: Колико има година? СИМКА: Ако би ово преживео, о Никољдану би напунио деветнаест. ВАСИЛИЈЕ: Зашто кажете: ако би преживео? СИМКА: Да ли ви можда познајете некога ко се вратио из оних њихових подрума?
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
— Диже фабрику? — Будала! Он и фабрика!... Е, то ће тек бити фабрика. Којешта! — Марко покреће лист — кажете му. — Марко покреће лист!?... Будала! Као да га не знам!.. Којешта! Марко и лист! О, што ме луге којекакви лудаци!
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
Него такав си за свашта! ЈЕВРЕМ: Де, добро, шта хоћете да ми кажете? СПИРИНИЦА: Па то, зете, решили смо ја и Спира. СПИРА: Ето, опет: „решили смо”...
СПИРИНИЦА: Ама, нисам још ни почела. ДАНИЦА: Па говорите већ једанпут, шта је то што имате да ми кажете? СПИРИНИЦА: Па то, Јеврем ће као посланик и тебе да води у Београд, па ће тамо да поднесе интерпелацију и онда ће да
СПИРИНИЦА: Па Јеврем, јест; ал' Павка нам је казала да кажемо Даници. ДАНИЦА: А зашто да ми кажете? СПИРА: Па зато да се оканеш овога. ДАНИЦА: Кога овога? СПИРА: Па овога што ти је до сада био вереник.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
„Залуду, браћо, тако сам навикао и тако хоћу!“ одговорио је Пејо. „А што ми кажете за Јанка, ето остаће Стана и овај чојак. Она ће га, богами, дворити и пазити боље но ико од нас и боље но сви ми скупа.
„Добра одједном нестаје, ђецо, а зло се повлачи; те и за зиму што кажете да је нестало, причекајте па ћете видјети!“ Тако је пролазио дан за даном до пред саме Тројице; вријеме се не обрну.
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
“ А ви одговарате: „Бог нека те спасе, часни оче!“ И затим ви њему са умиљењем кажете: „Моли се и ти за нас, оче свети, да се избавимо од страсти и саблазни злога!
А ви кажете „Амин“, чекајући да певате Трисвето одмах после деветнаестог и двадесетог псалма, и после обичних тропара и „Господе,
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
ЦМИЉА: Ма ко је то? ЈАГОДА: Ја сам! Она! Од вечерас! Она што се удаје! За профисора! ЦМИЉА: Што одма не кажете! (Отвара врата. Улази Јагода, покисла, преплашена): Куку, кака си! ЈАГОДА: Добро! Да сам! И жива!
А је л морате све то увек да носите? Мислим, те пушке... стварно су раритети! Како кажете, кокинка? Заиста нисам чуо! ИКОНИЈА: С ким то овај прича? СТАВРА: Са војницима. ИКОНИЈА: Ама с којим војницима?
Који краљ Петар? Ама на каквим волујским колима? Сумарени? Кажете баш тако: сумарени? Је ли то нешто на јапанском? Све смо побркали, дај да се прво средимо!
ЦМИЉА: А можда може преко Црвеног крста? ЈАГОДА: Кад би му бар знала име и презиме! ЦМИЉА: А шта кажете да пошаљемо опис? Рекла си да ти се урезо... ЈАГОДА: Корпулентан, развијен...
Затим говори, окренут према страни на коју су отишли Манојло и Танаско.) ПРОСЈАК: Шта ми кажете — ране вам једини докази! А, кад вас боли, кукумавчите, богорадите, кумите, ђаволу душу, само да престане! Докази!
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
— стави руке на леђа и погури се. — Последњи с перчином у овом крају. — Хоћете да кажете да сам и њему нешто дужан? — Хоћу да кажем да је тај неписмени воденичар Лука Дошљак, тај бели човек што је век на
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Овај примерак није вас коштао ни четири стотине форинта“. „Шта кажете? - Није коштао четиристо форинта. - Причајте ви то коме другом!
Ја живим од трговине, а не од пророчанства“. „Па добро. Понудићу ваше књиге Универзитету у Болоњи. Ако, као што кажете, заиста постоји опасност да ти драгоцени списи овде пропадну, онда је наша трговина племенито дело, па ма колико на
Дајте ми ценовник ваших књига, па да покушамо!“ „Како кажете? - Ценовник! Та, за Бога милога, књиге нису роба која се продаје на крчму и по тежини као жито и брашно.
„Шта кажете?“ „Латински превод тога дела Папосовог штампан је године 1588, затим, у више новијих издања, све до године 1602“.
“. „Све је тако као што кажете, од речи до речи. А откуда ви то све знате?“ „Причали ми људи“. Било је скоро три сата кад стиже господин Герике,
“ „Сигурно! Проучио сам Торичелијеву расправу „Експериенза делл’ Аргенто Виво“.“ „Па будите тако љубазни да ми кажете о чему се у њој говори!“ „Ево, видите у чему је ствар!
„Али Исак Њутн није, колико ми је познато, чезнуо за ракијом као ви“. „Није - на жалост!“ „Како кажете? - на жалост!“ „Ево како. Верујте, учени господине, мени неученом.
Но причају људи да је био са њом потајно венчан“. „Шта кажете?“ „Не знам да ли је било баш тако; можда су то само приче.
„Шта кажете?“ Хемфре подиже глас: „Да сви заједно испразнимо ову боцу у Њутново здравље. Чинимо то увек, јер поштујемо и волимо
Показало се да тај гас потпомаже у много већој мери процес сагоревања и дисања но атмосферски ваздух. „Шта кажете?“ „Одмах ћу Вам то очигледно показати“.
Баци у њ звечећу пару, окрени рукатку па ћеш доћи до тражене робе“. „Не разумем шта хоћете тиме да кажете“ одговори ми Лагранж. „Одмах ћете ме разумети.
„Не мислим, господине Фарадеју, да је то тако једноставно како кажете. Већ избор првенца, родоначелника таквих научничких поколења, мучна је ствар.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
— Остаћете... морате, свакако морате остати. — О, хвала... молим... кад кажете. Из дечије собе зачу се испрекидан, гласан уздах у сну.
Зато нека прође што треба да прође... Части ми, не би било ни најмање лепо... Шта ми ви на то кажете? Рад сам да чујем ваше веома цењено мишљење и... и да вас умолим за једну цигарету.
„Господине“, рече она, „имаћете толико части да ми кажете своје име, јер хоћу да вас тужим.“ Господо, ви ме бар познајете. — Као злу пару, Фикус.
— Ви? Ви не познајете Петронија Свилара? Зар ви? Ви кажете да не познајете Петронија Свилара! — питао је избезумљено. — Познајем ја Петронија Свилара. — И ја.
— О, мерці, мерці! — Хоћете? — Ну да. — Дакле просто замислите да имате брата. Ето ја сам ваш брат. И просто кажете на пример... дођете овде код мене, приђете ми и кажете, кажете... све што кажете... — Ја вама врло захвална.
Ето ја сам ваш брат. И просто кажете на пример... дођете овде код мене, приђете ми и кажете, кажете... све што кажете... — Ја вама врло захвална. — Рецимо: не седи вам се у канцеларији. Да узмемо тај пример.
Ето ја сам ваш брат. И просто кажете на пример... дођете овде код мене, приђете ми и кажете, кажете... све што кажете... — Ја вама врло захвална. — Рецимо: не седи вам се у канцеларији. Да узмемо тај пример.
Ето ја сам ваш брат. И просто кажете на пример... дођете овде код мене, приђете ми и кажете, кажете... све што кажете... — Ја вама врло захвална. — Рецимо: не седи вам се у канцеларији. Да узмемо тај пример.
— Рецимо: не седи вам се у канцеларији. Да узмемо тај пример. Ви просто дођете код мене, приђете ми и кажете, кажете: излет. Знате ли шта је то излет? — Не, не. — Излет, то је променаде. — Ну да. Ја врло волим излет.
— Рецимо: не седи вам се у канцеларији. Да узмемо тај пример. Ви просто дођете код мене, приђете ми и кажете, кажете: излет. Знате ли шта је то излет? — Не, не. — Излет, то је променаде. — Ну да. Ја врло волим излет.
— О не треба, не. — Како не, не? Треба вама шешир. Да, да, треба вама шешир. Дакле треба шешир. Ви просто кажете: шешир. И тако даље, и тако даље. Јер видите, ви још мене не познајете, госпођице Тања. — Не, јесте, не.
— Дакле други пут... Као што сам рекао: ви просто замислите да имате брата, дођете овде, приђете ми и кажете... кажете: ево ме... И после разговарамо даље. Дакле тако? — Да, да, да.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
— Но, што кажете? Није ли боље овако? И испружи чекић према слици своје мајке. Нешто језиво оцоубилачко било је у тој гести.
ја одвратим: — Но управ у том и јест ствар, оче: ја сам све то замишљао само онако, за забавицу, као што ви кажете. То јест с пуном свијешћу да мој Бућко реално не постоји.
— Тачно кажете, оче. Ја збиља никад у животу нисам ништа озбиљно и докраја домислио. Све ово што сам рекао вриједи можда само за
Мислим да никад нисам био загуљен. Ништа вам нисам на силу натурао, дозвољавао сам вам да кажете отворено оно што мислите... — То је жива истина, оче, мора се по души рећи — пожурим се да му признам.
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
” “Па” , рекао је тихим гласом, ”рећи ћу вам у поверењу али не смете никоме да кажете. Он је дуго времена радио у Чикагу у кланици где је свакодневно мерио на хиљаде свиња. Ето зато!
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Јако се изненадио када сам му рекао да сам Србин по рођењу. - Па ја вас нисам тако брзо ”прочитао” као што ви кажете.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
• Имате обичај да понекад у стручним расправама кажете: „То је једноставно, то се лако може објаснити.“ Могу ли се, заиста, сложена питања књижевности и проучавања
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
ПЕРА: Идем да их сачекам кад излазе; прочитаћу им са лица указ. Али вас молим да кажете господину да сам ја први који сам дошао да му јавим да је отишао у Двор. А ја ћу...
ЖИВКА: Ама, шта ћеш ми ти? Удај се ти за твој рачун, ако ти треба, а нас остави на миру. ЧЕДА: Сасвим, право кажете, ја ћу се удати за свој рачун! (Шчепа шешир.) Ја ћу вас звати у сватове! (Оде нагло.
ЖИВКА: Е па уверићеш се! ДАРА (удари у плач): То није истина, то ви само тако кажете! ЖИВКА: Гле сад, а што плачеш? ДАРА: Није – него да се смејем после оваквог разговора. Плачем, дабоме да плачем.
ЖИВКА: Па то ви као да хоћете да кажете, кад чиновник има малу плату, мора да буде веран муж. Е, то није истина! ПЕРА: Па не кажем мора, има их дабоме и са
Не иде то мени у главу што ви кажете, па ето ти! НИНКОВИЋ: Видите, госпођо, ту није главно имати љубавника ради себе, већ ради света.
Све то разумем, али: треба ми жена, то, право да ти кажем, не могу да разумем. ЧЕДА: Па јест што кажете.. .У вашим годинама. ВАСА: Море, док сам био млађи, још мање ми је требала. ЧЕДА: И то је истина.
ЧЕДА: Сасвим, сасвим, није ми потребна. ВАСА: Дабоме да није. ЧЕДА: Право кажете. Једино, питам ја вас, ујка-Васо, да ви мени објасните: шта ће Никарагуи жена? ВАСА: Каквом Никарагуи?
Је ли тако? ЧЕДА: Слушајте, ујка-Васо, ја сам вас слушао од почетка до краја и чуо сам све што сте имали да ми кажете...
Па то сам хтела да вас умолим, да одете ви до њега, у име моје, и да му кажете: нека не узме ствар озбиљно, деца кô деца! (Пауза.) Е, па шта друго могу да му кажем?
ЖИВКА: Мислите ли ви, господине, да држите предавање или имате што да ми кажете? ЧЕДА: Извините, госпођо, али је овај увод неопходан пре но што пређем на саму ствар.
ЧЕДА: Госпођо, он је лудо заљубљен у вас. ЖИВКА: Шта кажете?... ЧЕДА: Он верује да сте ви зрели. ЖИВКА (скочи): Чедо!
Та дипломатска свиња не даје оставку све дотле док није сигуран да је дотични министар дао оставку. ЖИВКА: Шта кажете?!... Ју, прегризла језик дабогда! Каква оставка? НАТА: Кажем само: овај насигурно пише.
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
Зар се тако од ноблеса иде! Ниси ни у руку пољубио. ЈОВАН: Шта вас знам ја, кад кажете да вам је зло. ФЕМА: Макар да издишем, угурсузе, опет се ноблес у руку љуби. (Пружи му). На!
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
на левој страни узалуд упаљене ватре чекају њихов повратак њихова ноћ са нашим даном меша се не заборавите да то деци кажете успаванка То више дан није нити ноћ сном треба дочекати разбојнике птице су небо на југ однеле спавај они неће доћи
Петровић, Растко - АФРИКА
од белих жена кад оговарају; изгледа као да играју какав Стеријин комад; ударају се рукама, узвикујући: „Ију, ију, шта кажете!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
— Љутим се на вас... Пре свега, зашто бих се плашила... Ви сте били врло љубазни... — Ех, то је он желео да му кажете — дирао ме Тома. Онда се обрати њој. — Ја сам се јуче шалио кад сам рекао да је он дивљак.
Најзад сам прекинуо ово натегнуто стање. — Рече ми Том — и ја сам га сада ословљавао тако — како имате нешто да ми кажете? — Ах, да... Јест... желела бих с вама да разговарам.
У једном таквом душевном стању, када смо нас двоје били у парку преко Изера, запита ме Арлета: — Зашто ми не кажете где иду Полета и Том?
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
Не брини, господине Вићо; ако овај посао свршимо, мени класа, а теби невеста у кућу. ВИЋА: То тако ви кажете, а девојка? ЈЕРОТИЈЕ: Девојка има да ћути и да слуша родитеље, само ако ми помогнеш да ухватимо ово лице.
) Ствар није проста и морамо сви озбиљно да размислимо како ћемо притећи држави у помоћ. Није то да кажете хајдук, на пример, па да се дигнемо, сви овако, те 'ајд' на вечеру код председника општине у ово село.
АНЂА: Шта ће ти пиштољ, човече? ЈЕРОТИЈЕ: Дај ми кад ти кажем! МАРИЦА: Ама, што нам не кажете...? ЈЕРОТИЈЕ (раздере се): Дајте качкету и пиштољ, строго вам кажем. Разумете ли ви шта је то строгост?
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Тако остајем ја. Шта кажете, кћери месечевих пропланака? Слутим да мрзовољно одмахујете својим красним главицама. Нећете?! Нећете Димитрија?!
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
“ - „Може!“ - „Шта кажете? А Ви сте ми некад говорили о астрологији са омаловажавањем! Но она је, јел’те, у последње време дошла опет у моду, и
Тако ће и те две звезде затреперити у Вашем везу. А кад тај посао довршите, па ми га, као што кажете, пошаљете у награду за моје александриско писмо, ја ћу - као што погађате увек, кад год прислоним свој образ уз
Станковић, Борисав - ТАШАНА
СВИ Не толико. МЛАДЕН Како: »не толико«? Док ваше кћери са беговима и пашама ашикују и копилад у реку бацају, сви кажете: »То ништа није! Раја смо! Мора да се трпи!...
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
А несрећни смо били међу Славенима и у Пољској, и у Русији, па можда и тамо одакле ви долазите... Отац вам је Србин, кажете... Не видим да је то срећно укрштање. — Бранко прекиде Павла. — Слушај, та твоја Клара почиње и мени да се допада.
Да ли си ти то кад од Рибарића очекивао? — Нисам знао за то, али кад кажете ти и Тркунић, што да не. Књижевност се не пише пером, знаш ти то сам врло добро.
— Биће, мање-више, како кажете. Апетит Јевреја је неутољив. Они зато ваљда никада неће изумрети. Знате како је писао Достојевски: једнога дана, цео
— „Али само сада, кад сте, кажете, у невољи... знате, оматорела сам, леђа да пукну.” И заиста су пуцала леђа; и пекао је Нату стид, кад је први пут
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
Кад је што добро или лепо, ви кажете ја, а кад се о магарцима ради, ви узимате титулу ми, као да желите више другова имати.
(Сирена сакрива очи.) »Тешко њима. знам да се ни пет у години не удају.« Зашто, госпоже? »Не кажете ли сами да су ружне?« Ружне? То ја нисам рекао. »Та да су плаветне.
Ја вас радо имам, би ли за мене пошли? Девојка. Ја вас почитујем. Момак. Али ја желим да ми искрено кажете да ли ме милујете. Девојка. Ја ћу вами за љубов свет презрети. (У себи:) Ах. официр, официр!. Момак.
Девојка. Ја вас врло почитујем. Момак. Али ја желим да ми искрено кажете милујете ли ме. Девојка. Ја ћу вами за љубов сав свет презрети. (У себи:) Ах, официр, официр!. Момак.
Девојка. Ја вас особито почитујем. Момак. Али ја желим да ми искрено кажете милујете ли ме. Девојка. Ја ћу вами за љубов сав свет презрети. (У себи:) Ах, официр, официр!. Момак.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Новинар: То је одиста занимљиво! (Бележи). Ја: Да, врло је занимљиво. Новинар: А смем ли вас замолити да ми кажете још и ваше мишљење о смрти? Ја: Одговорићу вам врло радо и на то, али могу вам рећи да сам променио своје мишљење.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Је ли тако? Станко је ћутао. — Реци, је ли тако? — повика командир. — Кад ви кажете, господине капетане... Тако је. Командир се окрете и неким војницима, који су стајали у близини: — Приђите и ви...
Уто се појави ађутант пука. Ми заћутасмо. Он стаде испред свештеника. — Господине попо, зове вас командант. — Шта кажете?! — запита Момчило згранут. — Кажем ја, а ти мени ово, оно! — говори Душан. — Људи, ја све мислим, ви терате шалу...
— Вас двојица можете тако до сутра да се прегањате, и опет на крају да кажете: „Баш ништа!“ Него да вам ја објасним. Ти си, кажеш, био на Кожуху? — Јест. — Ти си Тимочанин? — Тако је!
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Вадите, господо, ви ништа не једете. Хвала, сити смо. Ово је јело врло лако; та и сами кажете да га радо једете: као слама је. Вадите, господо, једите! Да ли је још тада била рођена ова књижица у мени?
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Кад кажете да се ћути, ја ћу ћутати, па макар ми у њедра ставили миша. Кад Луња исприча све шта јој се тога јутра догодило у школ
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
И то није, да кажете, одскора — одвајкада је то. Још његови ђачки школски задаци силно су се одвајали од осталих задатака другова његових: