Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Они који царскога намесника камењем у главу ударају; они који целомудрено и живо Ипатијино тело на парчета кидају, — шта су друго него, под лажним именем христјана, пустињика и светаца, бесни пси, љути убице и демони?
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Као за пакост ни Среји не иде нешто свирање од руке: Милун му купио, по уговору, жице па се сваки час кидају: нит их може љуцки затегнути ни удесити како ваља. Ћемане му се једва чује, пре би рекао да струже, него да свира.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Жене држе у рукама мараме савијене на троугао, бабе мараме са завијеном китом босиљка, од које кидају струк и дају млâдама кад их ове пољубе у руку а оне њих у образ, а девојке носе сунцобране држећи их по средини
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Стоје оне ту склупчане у живу рану коју неки оштри нокти чупају и кидају и сва та сума неиздржљивих мука и хиљаде других због којих пати ова моја кукавна душа, бије ме и убија неким тежим
Африка
до зида који брани од зверова, много људи који се у групама сами за себе, тесно, одушевљавају, врте у круг, галаме, и кидају грлене гласове у грлима.
Теодосије - ЖИТИЈА
земљу пред његовим ногама и оне преподобне који су с њим дошли како узимају учешћа у помоћи да остане, и ридањем срца кидају и не дају му да отиде?
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Свеж, чист и сјајан зрак греје их, те им крв бризга у једре образе. Они раде, кидају младе изданке. Из реке душе ветрић, а из пожњевена поља, стрњишта, допире песма грличина...
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
одакле крв лагано отиче, људска крв, а поточић се пробија кроз прашину и ситно камење као црвена трака, коју људи кидају својим ногама. Дошао је и командант, помодрео у лицу, а длаке бркова су штрчале као бодље у јежа.
Али, непријатеља нигде... А војници се на оној обали даве и кидају мост, који Сава почиње да заноси низводно. Избезумљени крици дављеника допиру до нас.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Помешали смо љубав и облаке, а судбу нашу са лишћем и биљем. Горке законе у осмехе тужне и лаке, што све кидају страшћу и миљем. И тако без наде место у нас верујемо у шуме младе. И тако без моћи несретни смо и љубљени ко ноћи.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Гледао је кроз сутон како се два бела млаза заривају у ведрицу, даве у пени, кидају и опет туку. Најпре су ти бели млазеви звонко певали док је ведрица била празна, не, ведрица је звонила од њих, па су
Жена секиром удара коње по сапима и трбуху, зину месо и лину крв, коњи вриште, туку копитима, кидају дизгине и галопом јуре низ пут, где се и плотови посакриваше у снег; два војника јурнуше на жену, она стаде, чвор на
— Биће женско. Вечерас спремам гусле за весеље, а струне се кидају. То није на добро. Ђорђе ми разбио гусле, а ја опет нове набавио. — Роза је бела као сир. И очи су јој беле.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
западне светлости, обично немирне, наилазе од Саве и дрхтуре изнад високих зграда на Обилићевом венцу па се кидају на прамење, безазлено и злослутно у исти мах.
Касно: и сад, као и увек, онај је трен био довољан да одлучи победника. Бацају се на њега, луди вукови, обарају, кидају са њега одело и кожу, везују га за дрво.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Чућеш громове Како тишину земље слободне Са грмљавином страшном кидају; Разумећеш их срцем страшљивим Шта ти са смелим гласом говоре, Па ћеш о стења тврдом камену Бријане главе теме
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Нађох само неке одломке и појединачне листиће, јер власници Демокритових списа имађаху обичај да из њих кидају листиће и поклањају их својим познаницима као успомену на свог великог суграђанина.
Ћипико, Иво - Приповетке
Часом се замисли, па настави: — Баш као ластавице што праве гнијездо у ходнику овога манастира.... Муче се, кидају од својих уста залогај, да одгаје своје младе, и онда су највеселије, цвркућу у напону живота, а нејач им одговара.....
Краков, Станислав - КРИЛА
Само се једно мало дете, све голо, мирно игра на буњишту. Вичу нешто. Мија чује куршуме како звижде, кидају дрво на огради, тупо пробијају меке зидове кућа, али не види никога да пада.
Петровић, Растко - АФРИКА
до зида који брани од зверова, много људи који се у групама сами за себе, тесно, одушевљавају, врте у круг, галаме, и кидају грлене гласове у грлима.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
Онде ћеш срести мајку паклену Гре с робовима бесног тирана Хајдучког срца месо кидају. Хајд’, хајд’, хајд’, у потеру! (Вук и Радак одлазе.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Ратови ударају окове; револуције их кидају. Ратови су израз осиљене неправде, револуције израз пробуђених осећаја правичности... — А зар нема и ратова праведних?
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Паљба се сад тренутно преноси у позадину непријатеља и гранате засипају путеве, јаруге, кидају телефонске везе и разарају сваки објекат који се могао видети... Челични талас ширио се преко брда и долина.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
Ил’ тамо где је много страшније, Међ’ змије, гује, вукове, Кад у беснилу глади очајне Са себе здраво месо кидају... Ха!... МИРА (клечећи): Бабо! Ах, бабо!
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
пожар растопљене смоле С вриском фауна и нимфи, што голе У сусрет јуре, кроз вијор што реже, И крше стабла и кидају мреже, Наша су срца што се вечно воле Скрхала стреле, што су се заболе, Стопила худе сметове што снеже И
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
Дрзнеш ли даље?... Чућеш громове Како тишину земље слободне Са грмљавином страшном кидају; Разумећеш их срцем страшљивим Шта ти са смелим гласом говоре, Па ћеш о стења тврдом камену Бријане главе теме
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
и обесе га« »обично под стреху, у димњаке« (где бораве душе предака), па пред сејање »скину венце и расплету их, а не кидају, да не би ветар ломио и кидао струкове на њиви«, затим »корење окруне само из средине« за семе, а »тулуске (палушине)
Ћипико, Иво - Пауци
При тој помисли стегну га у грудима; бијаше му као да су се они срасли с овим крајем и да их, ево, силом кидају од мајке им земље. Тако узбуђен стиже у варош. На обали сакупила се силесија свијета.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Уживали бисмо у њиховим јауцима, сладили бисмо очи на грчевима који кидају њихова тела. Ако, тако и треба, то сте и заслужили.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
Напослетку има јошт један род љубови гди љубовници по сто реди на дан умиру, себе пеку и муче, своје срце кидају и живо га на најситнија парчета секу, у воду скачу и ту кончину живота налазе, — и то све у одама и песмама.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
— Пази сад! — командује поручник Коста — Један... два... три! Чује се неко стењање и крцкање, као да се кидају мишићи и кости пуцају. — Још мало! — допире нечији пригушен глас. — Затежи конопце! Ови са обале повукоше.
Конопци се кидају, а џакови и сандуци лете свуда унаоколо. Војници псују и проклињу свој живот. Онда разгрћу ашовима снег.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
40 Када чујем песму што је Некад моја драга поја, У вихору дивљих бола Кидају се прса моја. Једна тамна, мутна чежња На горске ме гони висе, Ту бескрајни мој бол тајни У сузама истопи се.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Официри наређују да се баца оружје, неко зауставља возове и окреће натраг од фронта, шпијуни кидају телеграфске жице, шире лажне вијести. — Па ко нас издаде, побогу, браћо? — питали су ожалошћени људи. —Ко?