Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
у његово рођено месо, док се није, сав измрцварен, онако са оном увученом главом, која ништа није видела, нашао пред кланцима албанским.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
И обнови дане што подижу живе. ПО ГРОБОВИМА Ја немам сузе за оне младиће Што су остали кланцима и пољем; Све друг до друга као једно биће, К'о једна жртва нараштају бољем.
Страх смо задавали душманину свом. Имали смо душу и крв расе здраве. А сад? Ко смо сада? И где је наш дом? Ено, по кланцима један народ цео Ради слику пакла — кожа је и кост. И корење једе као хлебац бео, А смрт му је радост, добродош'о гост.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
(1914) У КЛАНЦИМА СЕ МОЈА ДУША ВИЈЕ МЕЋАВА Бескрајна и бела пољана почива, Као мртав херој залеђена трупа, Коме бели покров ловоре
Тада залуд плоче слаћеш са Синаја! (1915) КАО ПРОМЕТЕЈ У кланцима се моја душа вије И чини ми се они исти кланци Кроз које прођох, где се патња крије, Стежу ме, кô тамнички ланци.
У кланцима сам а ваздух ме дави, А снег нада мном своју воњу слаже, Јер сунца нема да глечер открави; О, залуд сунца моје очи т
У кланцима сам и реч моја трне И моја вера и понос се гаси; Нада мном лете облачине црне. Срам тешки пада на још младе власи.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Имали смо некога ко нас очекује и било нам је лакше да подносимо пасји војнички живот по непроходним шумама и стрмим кланцима. Јању нисмо затекли. Отерала ју је господарица наша Јелена. Кула је била празна, ми утучени, ојађени, свадљиви и горки.
Кроз њихове главе непрекидно тумарају избезумљене сенке, видик им је таман и назубљен страшним, злослутним кланцима и гребенима. Шта бих могао да кажем овој жени у којој је порасло и разбујало се попут корова ово грешно осећање?