Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
За време свога вековног трајања Република није допуштала да ослаби укус за класичном културом, који је наследила од својих грчко-романских предака.
Скоро сви дубровачки писци, као добре хуманисте, одликују се класичном брижљивошћу у погледу форме. У овом се погледу приближују најбољим савременим далматинским писцима, као што је песник
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Још је Фортис у свом класичном делу из 18. века овако описао овај древни обичај: „Пригодом порођаја, особито првога, сви рођаци и пријатељи шаљу
(1) Психоаналитички модел (Фројд, Ериксон). Према класичном психоаналитичком моделу, дете је несоцијализовано, себично, нагонско, „полиморфно перверзно“ створење које тек
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
је само по изгледу класична, и није тешко констатовати и песниково незнање класичних језика и посредно упознавање са класичном старином.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
“ „Сваки превод је непотпун. Латински преводи грчких дела, очуваних на класичном тлу Италије, а од којих си, пречасни оче, малочас споменуо Аристотела, Платона и Плутарха, беху само изводи или
Лувр и Туилерије високој ренесанси, Инвалидски дом бароку; Магдаленина Црква и Триумфална капија саграђене су у строго класичном стилу.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
пред очима до у танчине те сликарије са фантастичним птицама и гирландама воћа и цвијећа, а у средини глоријет на класичном ступовљу, у језиво смионом перспективном скраћењу, с оштрим, непобитно увјерљивим сјенама и с управо зеуксисовски
Нисам то тјерао из некаквих формално стилских преокупација, из тежње према класичном идеалу јасноће, или из угледања на овај или онај узор. Не, такве ствари потјечу изнутра.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
(Византија, 1987) него и шире у антички свет, јер попут неких европских неосимболиста с почетка века трага уопште за класичном мером песме и песничко надахнуће везује за културу. Премда је био ефемеран, индикативно је да се 1957.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
компартимана за спавање, обавестио ме један аутобус, који је јурио друмом, а носио натпис „Маратон“, да се налазим на класичном земљишту. Мало доцније разрогачио сам своје очи па их добро протрљао.
Тако смемо у овом класичном облику, без зазора прескочити двадесет и два века и закуцати на вратима Архимедове палате у Сиракузи.
Док ме моји пратиоци не позову аутомобилском трубом на гозбу, имам довољно времена да Вам, седећи на овом класичном земљишту, напишем ово писмо.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
У погледу облика уметности, као што је, на пример, еп, чак је признато да у свом класичном виду, који ствара епоху у историји, никад не могу бити произведени чим наступи уметничка производња као таква; у