Употреба речи клена у књижевним делима


Дучић, Јован - ПЕСМЕ

ШУМА Сва сунцем шума испуњена, Мирише зрак од новог меда, Жути се млади шипраг клена, У небо први козлац гледа. Уз стабла журе војске буба, Жагор се свуда страшно чује Од кљуна, сврдла, длета, зуба;

Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ

Престижем ли црну прељу? Је ли виђу што и вељу? ИИ ТРШИЋ У таљиге милогледне Вук с Филипом у сну седне. Око клена и јасена лете гусле и писмена. Из Тршића истрепери у облаке јат па јери.

БУДИМ І Ноћ це свукла до колена: пања ево - нема клена. Жути лишће по брдима: стара кућа крај Будима. Заиграла луда карта: двапут Олга - трипут Марта.

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

Крај самог млина, у бистру виру, тромога клена младица гони, кроз леден брзак пастрмка шиба и мудра видра нечујно рони.

Страдала многа штука и мрена, младица једна, четири клена. Около њиве ћуте у тами, зрело се класје поспано њише, заспао мачак, спава и Жућа у млину старом дедице Трише.

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

А тамо већ Бог је, па нек му он суди, како је заслужио... А горе у страни, испод једнога сенастога клена, чује се тужно нарицање. То мајка несрећна оплакује изгубљенога јединца.

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Погледам по дугачком уском густишу из кога су шибљачиле увис танке младице леске и клена и спазим како се с муком кроз њих пробија неки човек водећи ситно, мршаво кљусе. Изашли су на чистину. Млад човек.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности