Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Коју више дражиш, она јаче и осваја. Да Лазар није подстакао злу клицу у души Станковој, она би остала у њему мирна као јагње, успавана, па би ту закржљала и сасвим изумрла...
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Господе, знам ти клицу чудну у свем мом добру и у квару, Јер огледаш се мени у дну — Као небеса у бунару. Сенка је твоја дан што зари,
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
које сам пролазио, али коријен је остајао, животворан и неуништив, и под сунце поново истурао своју нејачку зелену клицу, свој барјак. Рушио се на њега оклоп тенкова, а штитио га и сачувао пријатељски повијен људски длан.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Вјечна зубља вјечне помрчине нит' догори нити свјетлост губи. ВЛАДИКА ДАНИЛО (међу свима као да је сам) Ђе је зрно клицу заметнуло, онде нека и плодом почине. Је ли инстинкт ал' духовни вођа? Овде људско запире познање.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
ДОСИТЕЈ И Вера Пнео је клицу свог живота плодног У жару својих раних идеала, С вером у други живот изван зáла, Кад је, к’о дете, из свог места
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
Слутила моју болест на далеко. Ти си у моме оку док још гасне Видела прва новог смеха клицу. А кад се вратим дому уре касне Знала сву причу само по мом лицу. Седим за столом и не знам свог лика.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
И да је то нешто без сумње у себи садржавало једну клицу, несравњиво слабију по интензитету, али у основи оне исте емоционалности која је страсно живјела у тим пучким
Њена зидна таписерија испреплетаних болесно плавих и забајонски жутих шара покретала ми је клицу чисто физичке мучнине у желуцу.
Какво? Бијело или црно ништа? — Ето, само то се питам. — Ко зна! Желио бих умријети у сунчаном дану. Клицу те мале тајне жеље носим у себи од дјетињства.
И, признајем, помисао о његовом надживљењу роди у мени једну ситну, летимичну клицу задовољства. У свим тим припремама опроштајне вечери, за мене је, а и за читаво мјесто, највећи интерес представљало
озбиљности дјетета: то је био заметак будуће озбиљности човјека, коју у дјетету разабирамо једнако непогрешиво као и клицу оне особене неозбиљности која не припада дјетињем добу него индивидууму и која никад неће преврети.
Ћипико, Иво - Приповетке
Са црногорских брдина у себи донијела је јаку здраву клицу, из које се, поред свега што је сунце не огријеваше, лијепо развијала; и да јој мајка зарана не умрије, била би
Ћутећки гледају се њих двоје милије и милије, а њој се очи и овлажише. Обоје у себи носе клицу из роднога краја, поджежену у путу свјетлошћу сунца и свјежином морске пучине.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
тело, обавијено ваздушним плаштом, како се на њој одвојило копно од мора, како је невидљива нека рука засејала ту прву клицу живота, а из ове се, постепено и лагано, развила сва жива бића, биљке и животиње.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
и историјских и географских имена 927 АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА ПОСТАНАК, РАЗВОЈ И КАРАКТЕР ЕПСКЕ ПОЕЗИЈЕ Клицу епске поезије треба тражити у најдубљој старини, већ у периоду дивљаштва.
Он би да их све истреби, да их потпуно уништи, да сваку клицу затре. Пажљиво, истрајно, одмереним покретима, као да будаком крчи трње, он набија на копље не по једнога, него два и