Павловић, Миодраг - Србија до краја века
као човек што сеје кроз класје порука у вис веје у зеленом струку људско се узвисује клица саму себе гази ко се клијања држи тај се ускрсује и траје такво је извешће и знање што се у камену црта и вијуга види тај запис увијен
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
СВАНУЋЕ Свањива, свањива, свањива Из дубодолина, са њива, Тај час светлосног клијања Испод воде, однекуд, израња, Или га, кроз откосе, Свици на прстима проносе.