Употреба речи кљуцају у књижевним делима


Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

Како проћи! Ујутру, чим отвориш очи, ето их одасвуд, кљуцају попут врабаца, па морам да запиткујем. Овај свијет око мене шашав је и будаласт, а нисам ја.

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

Сад, гле! гле! гле! једна слети у воду, па изнесе њешто што јој се копрца у кљуну! Изнесе рибу! Ено и друге кљуцају и лове рибу! Тице лове рибу!! Е, шта све не бива у манастирскијем водама!!...

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Влажна калдрма светлуца, шарена од лишћа и сунца. Десетак жутих пловчића дошепа до његових ногу. Ситно пиште, кљуцају травке по калдрми и јуре се пред њим. Сваког јутра на овом месту хранила их Симка. Чује: дете плаче.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности