Употреба речи клопкају у књижевним делима


Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

ИВ Сутрадан после ручка ето Кречара и Чамче код господара Софре. Већ су ту. Клопкају на вратима. — „Херајн“. — На здравље ручак, Софро! Ето нас код тебе, — рече Кречар. — На здравље! Седите.

Мој један кочијаш Сава ће сам на тројицу. Напољу ларма, већ се лопови са кочијашима туку, кочијаши се довикују. Сад клопкају на вратима. — Отварајте! Не одговара им се. — Развалићемо врата! Почну врата издизати.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности