Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
“ - упита ме она. -Над својом срећом, и твојом врлином!“ В. Илић Млађи ЦЛИИИ ЗВОНИ Журећи стазом из кобнога села, Кроз тужна поља као злато жута, Ја и мој чувар, лида невесела, Уморни, најзад, седосмо крај пута.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
А после онога кобнога дана остао је Митар у престоници још равно седам дана. За то време, редовно у исти час, одлазио је он на гробље, да