Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
- на петровце и на милојевце! И макар милојевци, као и петровци, гинули од истог коца и конопца, и макар их, као и петровце, Турци истим гвожђем окивали, они ће с Турцима против петроваца пре но с
Пред том силом с коца и конопца, и пред њеним гладним казанима, нестадоше с бедема топови, ишчезоше заставе са кула!
Нико ме више неће ућуткати! Ако треба, викаћу и с вешала! Ако треба, говорићу и с коца! Христос је само са две рибе, са две, нахранио пет хиљада људи!
Одакле ће се чути, ако се не чује са крста, с точка, с Косова и с коца? 2. У овом мраку, из овог сурдука, не види се даље од хлеба и лука!
Црњански, Милош - Сеобе 1
Онај што се клањао код коца, био је јеромонах Пантелејмон, који беше тек недавно дошао из Сербие. Данас је била седма годишњица како му целу
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
Ноге су ми се пресекле! Седи сад и ти, још мало па ћемо заједно да се смејемо! ХАСАНАГА: Ако ти се с коца смеје, смејаћеш се! ЈУСУФ: Сад још и колац! Али о твоме разлогу не вреди ни да се говори!
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Па га онда изведе насред двора, око којега је био све колац до коца, и на свакоме коцу по људска глава, само на једноме није била, и овај је колац све једнако викао: — Дај, баба, главу!
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
А све потом што се чује муња палцем потписује. ЧУДО У ГЛАВАЧИЋИМА То што врана с коца гаче, То се неко чудо гласи. Бео рубац са крстаче лепршањем свећу гаси.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
— „Потребно није ни да се виче, нисам, путниче, глув. Ја сам ти главом Јежевић Боца, оружан с триста шиљастих коца.“ „Триста колаца, убојних справа!“ — прошапта дечак, леден. — „Ово је, Борка, тврђава права, ваља ми бити меден!
“ Од тога дана делија стара изгуби славу мудрог лекара, руга се данас и врана с коца какав је лекар Јоца. Чак је и кришом, низ мутну реку, пустио апотеку.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Кола нас после возе даље, прашним путем. Наилазим на четири коца, повезана жицом. Кажу: три србијанска војника, крај пута у Ипсос. У плићаку мора стоји једна црквица.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
КНЕЗ РАДЕ (брат владичин) Што се мрчи када коват нећеш? Што збор купиш кад зборит не смијеш? Приђе си им с коца утекао,¹ дабогда им скапâ на ченгеле!
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
” Па га онда изведе насред двора, око којега је био све колац до коца, и на свакоме коцу по људска глава, само на једноме није била, и овај је колац све једнако викао „Дај баба главу.
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
ЦМИЉА: Колко су само блата нанели! А и онај, што је у кујни вечеро! Све неки с коца и конопца! ИКОНИЈА: Не греши душе, севап је!
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Веруј ми, није ми у нарави да лажем. Није, белог ми багремовог коца, оног са кога су кучићи лизали крв оца мојега. Ако се на оца не изметнеш, ти ћеш имати памети.
знао где, она је два дана луњала за гробом, па, како га није нашла, вратила се и села крај рупе што остаде од очевог коца. Зурила је у рупу без речи и суза.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Од трускања поскакује му цвикер, изнад главе стрше му она четири зашиљена букова коца као да чекају одсјечене главе, волови ритмички машу реповима и флегматично зуре у свјетину.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— одговара Ђурица и усиљава се да држи главу право. Понеше га на рукама и однеше до места; спустише га више коца... — Ево ти куће... Исправи се на ноге, не брукај се!
глава се затури... затеже се конопац о коцу... Митар дотрча до коца, наднесе се над раку и окиде пушку... Глава се Ђуричина искрете, бела као хартија, а једно око преврте се, страшно,
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Па га онда изведе насред двора, око којега је био све колац до коца, и на свакоме коцу по људска глава, само на једноме није била, и овај је колац све једнако викао: — Дај, баба, главу.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Смрт га неће мимоићи, па барем да проговори као онај с коца, или испод џелатове сабље... — Дакле и каурин да се маша за пушку? — Сладак му је живот као и Турчину, ага...
Ни са коца о Турчину теже и влашкије нису никад и ни у једној земљи уста проговорила. -Јер не да она, Богдана, својега Милоја
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
болéсти) уопште, ма у ком се облику јављали. »Без глогова коца ништа му бити не може«, каже се о неком коме је тешко дохакати (Вук, Посл., 178). Ноћу треба собом понети г.
колац, па се окрене западу и каже: »До коца дошла (болест), а колац не прешла!« (ЖСС, 309). На сличан начин тера се г. коцем и падавица (ЖСС, 291). Од г.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Видео сам два манастирска меропха на крају ливаде, код Прохоровог гроба, побијају три велика ољуштена коца. Упутио сам се онамо и видео да су кочеви од глоговог дрвета.
Попа, Васко - УСПРАВНА ЗЕМЉА
се Премешта ћивот С једног рамена на друго И левом руком се крсти Он будући краљ голаћа ЦРНИ БОРБЕ Глава ме већ с коца гледа Ионако ме нема и нема вас Појмите ли По души их по жижи слаткој По рогатом месецу на челу По шарци у оку Не би
ли На нож земаљско им и небеско Смрт је нас одавно сита На нож курјаци моји мезимци непребола Главе вам се већ са коца кезе Ионако вас нема и нема мене Хоћете ли РУЖА НАД ЧЕГРОМ Је ли ово наш свет или није Крагуј нам пламени с лица
Станковић, Борисав - КОШТАНА
Циганин, свирач, отац Коштанин КУРТА, цигански пандур КАТА, жена Хаџи-Томина СТАНА, кћи Хаџи-Томина ВАСКА, кћи Арсина КОЦА, другарица њина КОШТАНА, Циганка, певачица и играчица САЛЧЕ, мати јој Врањанци, Цигани, Циганке, пандури. Врање.
ВАСКА (задржава Коцану, голицајући је и штипајући): Овамо ти! КОЦА (отимајући се од Васке, али већ раздрагано, страсно): Пусти ме, Васка! Јао, не стискај!.. Боли ме, Васка, боли!
ВАСКА (вуче је к себи и љуби): Чекај ти, чекај! Гле, како се она раскрупнила? Овамо! (Привлачи је и љуби). КОЦА (цикне држећи се за образ): Јао, изеде ме! — Ала си ти, Васка! А не знаш како боли! ВАСКА (око ње): Јест, боли.
А кад би те он место мене?... (Показујући јој на образ): Кад би те он пољубио, онда?... КОЦА (запушавајући Васки уста, уплашено звера око себе): Ћути, слатка, чуће ко!... (Одлази бежећи.) Улази Стана.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Слушај што ти зборим... Несам јоште свршила работу... Има, јоште коца ми ти много да ти рекнем... Поздравила ти се Зоне и рекла да ти рекнем: Ако ти је јоште криво на њојни стареји, —