Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
— А што не кажем теби, крајан ти зуб? — Али велиш другима, па би и мојим Колашинцима? — Никому ко је мушко, бре! — Вала? — Валаа!.. Мудар Дурут, па се одлучио.
Хамза им је бацао череке и беле меџедије као помаман. Па се одједном окренуо Колашинцима: — Ко пева од вас, бре, уз гуслу? — Сено Дурут! — повикаше сви у глас.
Кад овај са друштвом Пође к вратима, он му добаци, обраћајући се Колашинцима: — А видите ли да заиста нема више Турчина?.. А?.. Бог зна да ли ћу ја бити Турчин?.. О, куку мени ако не могнем бити!
О, куку мени ако не могнем бити!... Сутрадан је сам Хамза Вукашиновић весело помагао Колашинцима да товаре своју заслугу у грожђу и пићу.