Дучић, Јован - ПЕСМЕ
На мочварној се изви њиви; Он — малочас што се сплете У рупцу жене, коњској гриви — У небо с криком сад полете. Сва гора паде... смрзну река...
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Онда је, у једно расветљено мајско преподне, кад је сунце било чисто а зеленила разбуктана, угледао, на коњској гриви, своју положену руку: грива је била млада а рука стара. Кад пре?