Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— повика ћир Трпко уплашено. — А колико ги има? — Виђају се двојица, а јамачно их има још. Ваљда су где на великом Космају. — Е, е! несрећа! — учини ћир Трпко. — А да ли то зна капетан?
Дошо земан да погинемо сос нашу стоку. — А где то, Трпко? — упита Веља и грохотом се насмеја. — Ето горе у Космају! — Море, каки 'ајдуци, каки курјаци? — Ама кад ја кажем, де! — Ти си, богами, то уснио!
И тај дан хтео је ћир Трпко из коже изићи што му нико неће да верује да у Космају има хајдука и курјака. Али он је остао тврд у свом првашњем уверењу, и кад би пред вече, рече свом момчету да оде до
Баш на Мале Врачеве поранио Радош да обиђе ниву, па онда да проврља мало по Космају — ионако је свечаник, е да улови што беспослен; а ту ноћ било је мало и кишице, па жива згода.
Кмет одмах посла бирова с писмом капетану да се у Космају нашла необична зверка; нико не зна под сигурно шта је, али ће јамачно бити дивљи човек.
Душа ваља, у Космају се виђало и вампира, и вештица, и здухаћа, и дрекаваца, и сваког чуда, али — дивљих људи никад дојако.
коцем, а већ вештица и других утвара виђао је сто пута, али никад није запамтио — барем се не сећа да је било у Космају и дивљих људи.
купале виле у оним коритима наврх Малована, што се и сад виде, али се ни она не сећа да је било кадгод дивљег човека у Космају. Али шта ћеш? Данас се свет изопачио, па, боме, и напасти којекакве наилазе и ето најпосле — дивљих људи!
Брзо пуче глас по селу: како је Радош набасао у Великом Космају на дивљака; како умало није погинуо; како су људи прискочили — ухватили га, везали, дотерали у општину и тамо
Шта ће сад да ради? Да је каква ситнија и обичнија ствар — ласно би; али ето кмет јавља да су људи ухватили у Космају дивљег човека! А дивљи човек, боме, није ситница.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
После подне стигосмо у Младеновац. На улазу сретосмо војнике из прве батерије нашега пука, који причају да им је на Космају заробљена батерија, и да је доста војника изгинуло. Служба релеја је завршена...
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
И мисли га одведоше тако далеко, преко ових горостасних шумадијских брда, у она китњаста сеоца на доглед голом Космају, под којим је угледао свет...