Употреба речи косови у књижевним делима


Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

” 79 Птицоловац и кос Птицоловац стављаше мрежу птицама. Гледали га косови и запитају га шта ту прави. Он им каже да зида град.

Птицоловац притрчи, закоље га, пак с њим у торбу. Онда они други косови реку му: „Хе, лукава и зла главо, кад је твој град таки, несрећни ће бити они грађани који у њемдођу живити.

Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ

На гроб Светога Краља сипају жито, на жито слећу шеве, сенице, врапци, слећу косови, и житна зрна зобљу, не зна се јесмо ли на гумну, ил на гробу.

Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ

Кад има да се крсти кћи себарке, нека певају косови и конопљарке, нека сунце гори у четинару, нека јој паучице покривач удесе, а звезда на узглавље спусти златну

Павловић, Миодраг - Србија до краја века

ГОВОР КНЕЖЕВ УОЧИ БИТКЕ Нико још није проклео то поље где су нам косидбу косови спремили, ево ја га проклињем пре но што га угледах и нико то не чује, у самоћи зборим.

Ракић, Милан - ПЕСМЕ

Воћњаци, цвећа и песама пуни, Где зачикују косови славује, И на овцама, зараслим у вуни, Клепетуше што равномерно брује.

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

две груде снега, На лепоту њину облише се руменилом стида Два снежна брега; И улицама као да диреци цветају, По горама косови као да певају, По пољима јунци да шетају, Кад се у срце усели пролеће: Тад веселом младежи свака бруји улица, На врх

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности