Црњански, Милош - Сеобе 2
Завист, према свом рођаку, била је толика, да је био сав пребледео. Павле, међутим, склизну, случајно, са лепог лица Костјуриновог, на његову руку, којом је био извукао марамицу, из рукава, да обрише обрву.
Је ли то што је капетан рекао, немоћ, или глупост, или шала? Шала на рачун његовог питања? Костјуриновог питања? Србин је, међутим, стајао пред њим, вољно, хусарски, са прекрштеним ногама.
после свога пада са коња, донет, кући, у саонама, које су изненада стале пред кућом, доносећи официра у несвести са Костјуриновог егзерциришта.
А њему? Ћерка капамаџије Гроздина, и Гроздин, узеше му децу! Шта каже Бог на то? После чрезвичајног бала Костјуриновог, његов штаб и пратња разишли су се, у Миргороду, да спавају – где је ко знао и умео.
Него је узјахао и потерао коња у гомилу официра, која је уседала пред Командом и окупљала се, око екипажа Костјуриновог. Павле је у том друштву јахао међу последњима. Све што се, затим, још одиграло, у Миргороду, доживео је, као у сну.