Црњански, Милош - Сеобе 1
У ЊЕМУ, ЗВЕЗДА Магловити врбаци испаравају се још од прошлог дана, облаци се ковитлају све наниже. Дубина, кроз коју протиче река, мутна је и непроходна. Земља је тамна, невидљива и кишовита.
Трску прозора и крова, са које капље небројено капљица, кап по кап. Облаке, што се ковитлају све наниже. Непрегледне врхове врбака, пуне шибља.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
године. На ограђеном травњаку око споменика ковитлају се давне деценије, и срча, и комађе пакпапира и танког канапа, и понеки пуцањ из кубуре заостао из раног XИX века.
стигне до ове зграде која, обновљена, стоји на раскрсници Вишњићеве и Јевремове, на раскрсници свих светлости што се ковитлају над дунавском падином, Доситеј се поново уверава како је свако трајање, па и ово што је много дуже од века и по, у
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Осети како му ћилимче на којем је стајао бежи испод ногу, како га невидљиви таласи подижу, спуштају и ковитлају - да га сруче у вртлог. Он погледа уплашено око себе као какав бродоломац који тражи неку стену да се о њу окачи.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
332 Реченица којом Сеобе почињу гласи: „Магловити врбаци испаравају се још од прошлог дана, облаци се ковитлају све наниже”.
333 Пошто се слика облака „који се ковитлају све наниже”, сем што је добила јако иницијално место, провлачи кроз роман у истоветној или сличној формулацији, мора
Облаци који се „сливају доле, као и огромни потоци камења са врхова” и облаци „што се ковитлају све наниже” свакако су две слике виђене истим очима.
Тако се, на пример, „облаци што се ковитлају све наниже” сваки пут понављају кад се описује завичајни предео из ког се Вук Исакович отправио на војну и у који се
свесно чак и појачава, то показује и овај занимљив податак: у првом издању романа три пут је поновљено да се облаци ковитлају „све навише”, а само је на крају речено „спуштаху се све наниже”; касније, већ у другом издању, Црњански је „навише
Краков, Станислав - КРИЛА
Грми свугде. Цео фронт пламти као сјајна, устрептала пруга. Свуда ураган бесни. На гребену се мрке сенке ковитлају. Запаљене бомбе описују сјајне пруге у лету кроз таму. Звижди челик и комађе гвожђа. Тупи удари и јаук. Ура—а—а.
— Коњица, коњица... И паника заврхуни. У кланцу, на улазу у пољану изгорелу од граната и сунца ковитлају се и ближе округли облаци прашине. Цела се огромна пољана преплавила раштрканим бегунцима као изливеном реком.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Испред нас нема наших војника. Ми смо први на које они треба да налете. А сцене од прошлог дана ковитлају по мојој свести, па ми не дају мира. Ово своје расположење крио сам од војника.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Задивљени овим небом, ми још не доспесмо да бацимо наш поглед у дубину. Погледајте! Испод нас струје и ковитлају се ситни облачићи, окупљају се, па онда беже један од другог.
Ево је! Сигурно сте кадгод посматрали сићушна зрнца прашине како се ковитлају и трепере у сунчевом зраку, пропуштеном кроз пукотину у тамну собу. Наше сунце је такво зрнце у прашини васионе.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Из пешачких заклона нико се не појављује. Гр-у! Гр-у! Гр-р-р-р-ру! Ковитлају, праште, рију гранате око нас. Ах, најтеже је кад заурла она тешка. Гр-р-ру! Очни се капци грчевито затварају. Гр-у!