Употреба речи крајњеј у књижевним делима


Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

Колико је истина благородна добродјетељ, толико је лаж худа и срамотна. А у крајњеј нужди (може ко рећи) што ћемо делати?

Треће, он је здра|в, добро се плоди, са својом зечицом у крајњеј љубави и согласију живи, зиму и мраз не токмо ласно сноси, него и по снегу скаче као помаман.

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

По обичном поклоненији, кажем: да је народ српски сада у крајњеј погибели и да Турци секу, вешају, на коље набијају, робе и харају и проче, тако да је народ принуђен био и по други

” — „Просим Ваше Сијателство, чтоби ви пространо расказали Јего Величеству како ниње бедни народ у крајњеј нужде, јоште никојему другому руке не пружајет за избавленије просит, токмо Росији”, и прочаја.

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

Страшно и силно лекарство од самовољице; не советујем родитеље и старије да га употребљавају, разве у крајњеј нужди; које, да је хотео и мој тетак употребити, може бити да ја не би[х] остао непоколебим у мом намеренију да се

Моје предложеније до пође са мном у Далмацијује два дочека. Живили смо у крајњеј љубови всегда за две године неразлучени.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности