Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
По неки бесан, па опали из пушке; девојке цикну, сабију се у гомилу, коњи потрче, крбле почну да се одвајају од самара и лупају, дечаци на коњима се погну, једном руком придржавају се за самар да не падну,
По која, док јој се однесе пуна корпа и испразни у крбле, устала би. А обично свака шамију забацила, разузурила се, без бошче, у устима држи зрно грожђа и сише га.