Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Ту измиље некаквога пука, то ни у сан никад доћ не може, сви шарени као дивље мачке. Док их стаде по кући кривања, ђе ко бјеше запљаска рукама; ѝмах мртав паднут од смијеха! Мало стаде, они отидоше, а за њима други изидоше.