Употреба речи кркљало у књижевним делима


Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Кроз задње прозорче видимо како се војници у међувремену паљбе укопавају. На десној страни од нас кркљало је од пушчане ватре. Из оне шуме непрестано допире клокотање митраљеза.

Шрапнели пресретоше плаве блузе на отвореном простору. Тада припуцаше и наши прикривени митраљези. Кркљало је громовитом жестином...

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

У кући је већ све било узрујано, измешано, и врило од света. У кујни је кркљало јело у великим лонцима, и свуда масна пара; иза куће буктао је велики огањ, трештао разгорен жар, на коме се окретали

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

Али, лево, у правцу Кајмакчаланског потока митраљез нечији је вриштао. Тамо је кркљало. Куршуми су звиждали. Један четник паде. И други. Чују се повици: „Стој! Стој!“ — Ко ли то виче?

Бојић, Милутин - ПЕСМЕ

И урлало је, кркљало и врило И у лавовским канџама се мрело, У реци мозга стварало се дело И причешће се из лубања пило...

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

Његове густе, црне обрве биле су састављене. Гледао је замишљено преда се. На Катунцу и Пожарској Коси кркљало је. — Саопштио сам — извештава Лука. — Чији је то вод? — Потпоручника Војина... — Ух, богаму!

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности