Ћипико, Иво - Приповетке
И, онако испрани, осути посолицом, миришући на морску свјежину, уз вјечито кркоћење валића, играли би се „мужа и жене”. А дотле би стока им над њима, испод жбунова, у присијенци пландовала.
се да гаји кости несретника, да чује њихов јаук, запомагање, да види крваве главе, а доле, дубоко испод куле, да чује кркоћење Мраморнога мора, које је главе примало. Иво Полић попе се на највише место сивога зида у бршљану обрасло.