Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Него ти себи гледај крсмета, а ја ћу себи. Идући тако дођу до једног раскршћа и ту се растану. Џомет оде на десну а тивтиз на лијеву страну пута.
На то му џомет рекне: — Јесам ли ја теби казô да ће бити крсмета! — и све му искаже како је у млину чуо. Онда тивтиз рекне џомету: — Џабе ти твоји дукати, само ме одведи у онај исти