Јакшић, Ђура - ПРОЗА
А оно тамо где су они бели дрвени крстови... то су гробови!... Онде мирно почивају они што су ми тепали: „Душо! Храно! Голубице! Грлице!...
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Не верујте, моја децо, све су то голе лажи! Но слушај|те како то бива. На гробљу су велики крстови од којих се на месечини виде сени, пак ко се је научио из младости плашити, пролазећи туда, види те сени, или каква
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
трави, лежало је неколико мртвих војника носем пободеним у земљу или полеђушке па су са раширеним рукама изгледали као крстови.
Црњански, Милош - Сеобе 1
У једном троуглу старог здања, тако, на дну тамног парка, са великим осветљеним прозорима, у којима се црне крстови пречага и сенке на зиду, борили су се дуго, између свећа у сребрним чирацима.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Кад најпосле навезу кошуљу звану ’крстови’, а то бива између петнаесте и двадесете године, онда се каже да су за удавање.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Пред носили' ће ићи по реду попови, у одеждама црним са свети крстови. Ти попови су стари, све вечни болови, све уздисаји црни, ти црни попови.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
и кастелима, са својим градским зидовима и капијама, она није изгубила свој некадањи маварски изглед; једино златни крстови који се светлуцају на витким торњевима некадањих џамија показују да су Толедом овладали хришћани.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
да пиштољина, трагови стопа пуни воде, зидови мокри и стабла великог дрвећа покисла до сржи, пасу се разлили црвени крстови и обојили бело мокро платно на барјацима, прокишњавају павиљони и душа подрхтава од влаге и студени.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Кроз моју душу прошле су све воде, Крвава поља и умрли крици, Брегови, кланци, стегови слободе, Бели крстови, светли рањеници.
моја мисли ведра, Прошло је време за победне приче: Сурова смрт је отворила недра, Велико звоно на сарану виче, Трули крстови ломе снажна једра.
Краков, Станислав - КРИЛА
Расле су, долазиле. — Аероплани, аероплани... Грлати мотори гроктали су све јаче. Тевтонски крстови црнели се поносито. По спрљеној пољани бежали су преплашени људи.
Многих још није било: они су остали по камењарима, чукама, голим косама, свуда где се мали дрвени крстови сада изгубили под снегом. Други су лежали по безбројним болницама.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
А свуда унаоколо правилно поређани крстови, као војници у строју. И поред хуке мотора и брзине којом је ауто јурио, наслућивао се од стране гробља хладан и језив
— Напротив! — додаде вођа. — То бело, исклесано камење служило би као мементо, исто онако као они безбројни крстови расути по целој земљи. Јесте ли ви били у рату? — Нисам... — Зато тако и говорите...
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
, 41); о Духовима ките се крстови по гробовима (ГЕМ, 7, 1932, 74, околина Велеса); и иначе њиме се ките гробови (Браство, 9—10, 442).
«, СЕЗ, 16, 139), на Спасовдан (покрећу се мало по њивама лескови крстови, који су ту пободени на Ђурђевдан, »да би к. напредовао«, СЕЗ, 19, 60), на Михољдан (не хвата се к.
, 3101; не треба заборавити да су крстови код Срба заменили старе идоле, СЕЗ, 31, 106 ид). Да је л. арбор феліx види се И из обичаја да сватови, кад дођу,
и Барама у Гружи »много је и старинских дебелих камених крстача с јабукама« (СЕЗ, 64, 1951, 148), а код Поповаца крстови изнад гробова имају такве украсе »на врху и са стране« (СЕЗ, 65, 1952, 210). Као такав украс ј.
Ћипико, Иво - Пауци
мимоиђе и сеоско гробље, и загледа се у остарјела, посушена стабла, између којих складно, као из земље, ницаху камени крстови.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
њих деца из такозваних добрих кућа, леже подаље од гробљанског центра, тамо доле, на проветрини, где се све њише, па и крстови, и дрвени и они од црвенкастог камена, какви стоје и над гробићима те деце.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
да су слике љубовца наших, о јада; И наших очева и пријатеља, да л' знамо Ил' само нам се чини - и срца наша рањава И крстови и листови? Далеко отиче река Сава, Њени таласи ударају испод прозора.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Мали дрвен торањ, као стража нека, Уврх села стреми. Старо гробље ћути, А крстови, маховином огрнути, Своје руке шире, кô да сваки чека Да загрли неког...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
у чистом злату; крсташ га је барјак поклопио, побратиме, до коња алата; на барјаку од злата јабука, из јабуке од злата крстови, од крстова златне ките висе, те куцкају Бошка по плећима.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Те од оно доби они адет имаду ово доби сваке године с прошецијом, с крстови и с барјаци излазити напоље из Цариграда, тамо до влахеринске цркве пречисте владичице наше Богородице и у њојзи сврше
И узеше се сви скупа тужно се молити да их Бог ослободи из тога. Започеше с частни Христови крстови, с јеванђељами и са светим иконами чудотворнима, мало и велико, сви широм молећи се Богу на препоруку себе пресветој