Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Када видиш ко га чиме гађа, шта му купус и кукуруз плàви, шта му крушка над асталом рађа, сам ћеш знати кога свеца слави!
дрвеће, ко сенка млека преко света да је пала, магла низ Лужницу тече брзо ко да је неко пије наискап, поток, и крушка над потоком, зажуборише у мраку, пуни жара.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
ПРОКЛЕТА КУЋА 81 ИИ ДЕО: ОСВЕТНИК 89 1. ПАУК 90 2. ЈЕЛИЦА 96 3. ЗЕКА 102 4. ПОТЕРА 109 5. СИМА КАТИЋ 115 6. КРУШКА РАДИ 120 7. РАСЦЕП 126 8. ТВРДОГЛАВСТВО 132 9. ПРОШЕВИНА 138 10. БЛАГОСЛОВ БОЖЈИ 148 11. СКИДА СЕ ВЕО 155 12.
Зато га Црнобарци прозваше „Крушка”. Тим су га именом међу собом звали, под тим именом причају о њему, па ћемо га и ми тако звати.
Он беше мало необичан Турчин. Црнобарци су познавали Турке као бесне и надувене. Крушка не беше такав. Он беше, може се рећи, више пријатан но непријатан, више благ но суров, више тих но напрасит.
Није се туђио од људи, баш је ишао међу њих. О свему је водио рачуна. Ако је неко жалостиван, и Крушка је, само што му не кане суза из очију!...
И те попине речи одбише људе од Крушке... Премишљао је Крушка и дан и ноћ шта то може бити. Који је тај што његов план ремети?... Али није могао ништа сазнати...
На стази се сусрете са Маринком Маринковићем. Како га смотри, Маринко сиђе са стазе и дочека га дубоким поклоном. Крушка назва бога. — Бог ти помогао, честити ефендија! Маринков му глас зазвони пријатно.
Стоку, колико ко чега има... све! Он је све знао. Крушка га је познавао. Ама сродне душе кад се надмећу, мрзе се. И Крушка њега није волео.
Стоку, колико ко чега има... све! Он је све знао. Крушка га је познавао. Ама сродне душе кад се надмећу, мрзе се. И Крушка њега није волео.
— Куд си пошао? — упита га. — У шуму честити ефендија. Крушка га гледаше онако понурена. — А је л’, Маринко? — Чујем, ефендија. — Шта је ово од овијех ђаура?...
Веле... — И то све вели поп? — И поп, и кмет, и... сви!... — Пођи са мном — рече Крушка. И врати се назад. Маринко је ишао за њим. Турчин је био врло љут. Криво му што га тако брзо прозреше.
Маринку се та одаја учини ла сјајна као царска... Нека дубока унутарња радост прожма му цело тело кад Крушка рече: — Сједи овдје, крај мене, добри човјече! — Могу ја и стајати, честити ефендија! — Сједи, Машо, сједи!...
— рече он одсудно. — Да ми је тако нешто! — рече Крушка. — Да ми је да се њетко завади, па да ја мирим!... Тако би видјели да сам ја човјек!... Маринку се насмеши брк.
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
ДЕВЕТА ГЛАВА Вал страха пред медвједом — Продрмусане реченице: Бјежи, Кнеже! Мачак лав једе мјесец — Насмијана крушка — С неба падају мачке Гломазан, тежак и зловољан, примицао се Крушкотрес Кукурузовић великој крушци.
мачак... бјежи... крушка... мјесец ... — Шта то бунцаш? — забрудна Крушкотрес. — Да ниси пошашавио од страха? На сву срећу нашег Шарова,
Миш пророк узјаха, па и он командова: — Правац велика крушка под којом лежи Шаров! Трком! Ово командовање прислушкивали су у мраку иза плота мишеви Сланинко и Брашнов.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Но јако сам се истрошио, јер је пут скуп, а и овде је велика скупоћа: једна зрела крушка, што код нас тек октобра зре, сребрн цванцик.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
2980) — Доцкан је маторог пса учити играти. (ЛМС, 1860, књ. 102, бр. 110) Чиниоци развоја а) Наслеђе — Ђе ће крушка но од крушку? (Вук, 1254) — Ђе је сова излегла сокола? (Вук, 1187) — Из вране што испане, тешко соко постане.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Чим је он ту стао, голема нека орлушина долети и падне на крушку. Сва се крушка затресе, а силно грање поломи се и падне доле на земљу.
Крене ти се он и неђељу се дана пео доклен је дошао да крушку убере, а крушка презрела те се обруни и пане таман пред онога те је под дрво лежао, па они озгор рече ономе доље: — Благо теби, брате
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Трапавог меду, ох, куку, леле, до саме смрти изболе пчеле. И дивља свиња паде ко крушка, смаче је зимус ловачка пушка. По шуми, данас, без стазе, пута, Јежурка Јежић лови и лута.
Пође и деда, запет ко пушка, хоће да види цвета ли крушка. Плави се небо ко шатор сведен, одјури зима на север леден, а наврх горе, у сами мрак, сину још једном чудновати
Везе од прича чудесан круг, да само не би заспао друг. Распреда Тоша: „У неког цара рађала златна крушка . . .“ Па истом прену и Жућу пита: „Шта то крај реке шушка?“ „То ветар шапће!
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Краве наиђоше под крушку, где је опало мало лишћа и остала која зелена крушка... Опружише вратове, дунуше снажно у прашину и покупише лишће и крушке...
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Станице... Станите, једном, станице! КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ Ноћ кад одмакне, Кад тек понека сијалица ко златна крушка засјаји, И сваком на срцу кад одлакне, — Шта раде тада трамваји?
Ноћ кад дубоко одмакне, Кад тек понека сијалица ко златна крушка засјаји, И сваком на срцу терет дана одлакне, — Ето шта раде трамваји.
Волео сам трамваје: Ноћ кад одмакне, Кад тек понека сијалица ко златна крушка засјаји, И сваком на срцу кад одлакне, — Шта раде тада трамваји?
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Барјактару дариват Европу — грехота је о том и мислити! Веља крушка у грло западне. Крв је људска рáна наопака, на нос вам је почела скакати; препунисте мјешину гријеха!
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
“ „Е, фала Богу, што чујем!“ рече медик. „Е, е, не погађа увијек ни пословица!“ „Која пословица?“ „Она: крушка ће (панути) под крушку. И она: неће ивер далеко од кладе!“ „Оно да речемо,“ прихвати стари, „све се може изродити.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Дошло вријеме да се море у ријеку дави. — Ђе је врана излегла сокола? — Ђе нема крви, нема ни млијека. — Ђе ће крушка но под крушку? — Жена је врагу с удице утекла. — Женска је суза пасје храмање. — Зрело зрно — готово стрњиште.
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
ЦМИЉА: Па зар то код тебе не значи то? АНЂЕЛКО: Ниси ти тако наивна ко што изгледаш! Ал код мене крушка не значи јабука! ЦМИЉА: Значи тако? АНЂЕЛКО: Тако! ЦМИЉА: Стићи ће тебе моје сузе!
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
“ — „Како ти, његов син, можеш да будеш боли од њега? Крушка под крушку...“ — говори му капетан. „Никада се нисам слагао с њим, сина ми јединца.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Гледао је у лице омањег човека неког Румуна, смежурано као сува крушка а искривљено од непријатне љубазности. Бећ данима тај му Румун нуди на продају два товара, две лађе, јеленских рогова.
Морао је да зна одговор на то питање. Кад је рекао Румуну да је одлучен на куповину, крушка се сасвим искривила: ако га је у почетку охрабрен његовим лицем, Румун сматрао добрим, сад га је сматрао и помало
Мало се изненадио кад је видео да и овај Румун, барон, има лице као смежурана сува крушка а онда га је то разведрило. Од барона, у први мах неповерљивог, у други мах презадовољног а у трећи очараног добротом
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
неочевидаца као и очевидаца, бесне ноћи, до зоре свирао и певао све поредом омиљене ствари, као: „Род родила ранка крушка под Милошићем, под њом седи младо момче, Србију пева; све Србија до Србије Обреновића“, и друге, па да је том приликом
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Чим је он ту стао, голема нека орлушина долети и падне на крушку. Сва се крушка затресе а силно грање поломи се и падне доле на земљу.
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
Ти мислиш правда – то је тако, узбере се као зрела крушка. Правда, то је стрпљење, упамти то, па немој да насрћеш на правду као јуне, него чекај, брате!
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
КИМ 61 КИЧИЦА 61 КОВИЉЕ 62 КОНОПЉА 62 КОПИТЊАК 64 КОПРИВА 65 КОШЋЕЛА 66 КОШУТИЦА 67 КРАСТАВАЦ 67 КРОМПИР 67 КРУПНИК 68 КРУШКА 68 КУКОЉ 69 КУКУРЕК 70 КУКУРУЗ 70 КУКУТА 72 КУПИНА 72 КУПУС 74 ЛАЗАРИЦА 74 ЛАЛА 75 ЛАН 75 ЛЕСКА 76 ЛИМУН 78 ЛИНЦУРА 79
сок накапље се у око, ібідем, 152); такође од грчева у материци, водене болести, жутице, падавице (ГЗМ, 4, 161). КРУШКА Бірнбаум, Бірне (піруѕ цоммуніѕ). Крушка. У супротности са јабуком, к. се сматра за зло дрво, за дрво злих демона.
КРУШКА Бірнбаум, Бірне (піруѕ цоммуніѕ). Крушка. У супротности са јабуком, к. се сматра за зло дрво, за дрво злих демона. У народним приповеткама и скаскама под к.
Болте—Полíвка, ИИИ, 417 идд). Да је некада жито било много крупније (»као крушка«), то је лоцуѕ цоммуниѕ у приповеткама о старом добром времену (упор. приповетку, БВ, 2, 1887, 76).
»Ако се сања да се рове кромпир«, »знак је да ће се десити нешто наопако« (СЕЗ, 61, 1949, 190, Височка нахија). Крушка.
Чајкановић, Речник, ѕ. в.; СЕЗ, 16, 1910, 151; за цер и ГЕМ, 42, 434), јасен (ГЕИ 24, 149), дивља крушка (СЕЗ, 83, 1971, 202 ид).
43, 647), у Скопској црној гори храст, брест и клен (ГЕИ, 24, 129—136), у Височкој нахији брекиња, трешња, оскоруша, крушка дивљака, храст и свака воћка »сем која се осушила« (СЕЗ, 61, 200), и ко би такву биљку посекао задесила би га
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
СЕВЕРОВЕ 159 КЛЕОН И ЊЕГОВ УЧЕНИК 161 (ЗАРОБЉЕН ПРОМЕТЕЈ СРПСКИ) 165 БАБАКАЈ 166 ЗАПУШТЕНИ ИСТОЧНИК 168 (СУВА, КРЖЉАВА КРУШКА...
Из празних камених груди Не струји бисерки талас у жарке јулијске дане, Кроз пусте и мирне стране. Сува кржљава крушка, кô црна огромна рука, Суморно над њиме стоји.
Где су дријаде нежне са кривим и оштрим српом? Где су питома стада? (СУВА, КРЖЉАВА КРУШКА...) Сува, кржљава крушка, кô црна огромна рука, Суморно нада мном стоји.
Где су питома стада? (СУВА, КРЖЉАВА КРУШКА...) Сува, кржљава крушка, кô црна огромна рука, Суморно нада мном стоји.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
И онда, и то годинама, једнако се само гледа: да се први цвет њему на гроб изнесе; прва крушка, јабука, у покој његове душе разда; први грозд, прво вино, преко његова гроба прелије, као да је жив, као да он то
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Е, сад је његов син имао везана уста као да му је стално међ зубима опора крушка. Над тим устима је искочио снажан јеврејски нос, обао и меснато грбав, широких ноздрва с јаком тамном унутрашњом
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Угледасмо и дрво поморанџе, украшено жутим плодовима. Нагађају војници, те јабука је, те крушка, а кад им објаснисмо, они застају, и са дивљењем и чуђењем посматрају.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Чукундједе, ево и мене, побјегох у хајдуке! Тишина. Над хајдуковим гробом само тихо шушкета крушка ситним изједеним лишћем, али се дјечаку чини да га његов давни предак и види и чује.