Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Небеса су бела. Ниоткуд ни ветра да се јави шумом, И заплаче гдегод за крстом, за хумом. Нити смрзло звоно час да куцне који, Укочено, мирно, још сказаљка стоји, Показујућ тако сред долине неме Сат, када је најзад умрло и време.
Увек заљубљено у вечност, док брује Њиме сјајне сфере, страсно и далеко... И кад очарано куцне срце неко, То је моје срце што се опет чује...
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Домаћин навалио па их једнако нуди, чешће поп-Ћиру, с којим је мање познат; кад се куца, с поп-Спиром се куцне једанпут, а с поп-Ћиром увек по двапут. Послужише се и пунчем, који се у оно доба пио у свима бољим домаћинским кућама.
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Разговара се са по ока мери Љубу. Љуба то примећује, па још већма пази да не куцне како флашом о чашу, или да чашу не препуни, или јелом чаршав не омасти.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Добро му стоји. Баш је сам у соби стари Полачек. Куцне, уђе. — О, драго ми је, господине фишкале, извол’те сести. — Господар Полачек, ја већ Од неког доба долазим у вашу
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
не урекло се!“, а често се, пошто се куцне у дрво, каже: „Да не чује зло.“¹⁷¹ Ипак, још је сигурније и боље децу не хвалити и не чудити се њиховој лепоти, како
Отац три пута куцне први зуб сребрном паром, да би били зуби чврсти и јаки као сребро. У срезу бољевачком тек изникли зуб трљају сребрном
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
ТОМАНИЈА: Па што си онда долазила, кад не можеш? ПРВА ГРАЂАНКА: „Бог кроји правду када куцне час!” (Стражари износе носила са прекривеним лешевима. За њима излази Мајцен. Носила спуштају на земљу.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Не јако и силно, него као кад је човек уморан, па да не би привукао пажњу пролазника он овлаш само куцне, тек да га овамо у кући чују и што пре му отворе. Одмах за куцњем чу се уморан материн глас: | — Софке, отвори!
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
те онаки какав је крену, и идавши | за дуго почине под једнијем великијем каменом, па почне да куша срећу у штапу. Куцне њим у кам говорећи: „Све жути цекини да буду!
„Ха!” рече сам у себи „идем онога калуђера преварити и хоћу да из њега цекини извиру.” Па се примакне калуђеру и куцне га штапом говорећи: „Све цекини и талијери.
Кад коње изабере, ондар стане те тамо амо погледа и види насред ливаде они ћепариз, те он к њему, куцне ножницом од онога ножа у коријен, док шта ћеш виђети?
Једну вечер куцне му неко на врата, и он пошље домаћицу, своју жену, да види ко је, а она кад види, јави, да је сиромах и да милостињу
од куће, па и сами господар, а новога нашег најемника нема, док около самога подна иде господар расрђен да га зове, куцне му на врата ђе је спавати пошао, и он му отвори.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
А осим тебе никог, До само народ свој. Он ће са мачем доћи Кад куцне једном час Отеће стару славу, Добиће нови глас. А ти ћеш, моје сунце, Сво благо моје, сво!
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
У себи је желео да се оно никако и не појави, да се одложи, ако је могуће, сасвим; а дотле, док не куцне час, најбоље је да се не мисли о томе.
Краков, Станислав - КРИЛА
Преко пута њега дуга прилика Мијина бацила је продужену сенку преко стола. Пружио је чашу да се куцне са умиреним командантом. Потом је подигао увис, и безгласно неком наздравио.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Кад усмотрим љубопитство, невешт ћу гди проћи Брзо, нек' јој серце куцне, да ли ћу још доћи. Топле часе, кад с' одмара, умива и купа, Са стадама свуд пландује утомљена жупа, Ја ћу свирјел
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
ВУКСАН: Ха! ха! ха! Шта човек збори: — за пријатеље? ВЛ. ВАВИЛА: За савезнике... Јер када куцне свете слободе Тај тако жељно ишчекивани час,— Ко ће уз нас? Радошу, реци ко?
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
Онда нам каже собарица: „Ја ћу да кидишем на њега!” Има, знаш, храбрих собарица, па смеју тако да кидишу на човека. Куцне она на врата, а отуд одговара онај као голуб: „Слободно!” Нама заигра срце... ЖИКА: И сиђе у панталоне!
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
Љубим те, љубим, душо, Љубим те, рају мој! А осим тебе никог, До само народ свој. Он ће са мачем доћи Кад куцне један час — Отеће стару славу, Добиће нови глас.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Отиске од ,слова̓ на славском колачу повади домаћица и стави у жито, да се сачува од квара. Ситом се куцне о таван, да се испуни жеља. Друге две четвртине колача се исеку и разделе гостима.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Он је такав кад на рачун шићарџија, пошто свакога од њих „куцне“ шестоперцем, упути по коју пошалицу: „Толики ти родили гроздови“, „Толике ти јабуке родиле“, „Повали се међу