Употреба речи кучка у књижевним делима


Црњански, Милош - Сеобе 2

Истина, у његовом се национу говорило да, док кучка репом не вине, неће пас за њом потрчати, али ни кучке овако репом нису махале.

Влашкалин је, на дому, остављао остарелог оца, који је био стар за толики пут, па му је остављао и свог пса, али кучка није остала са старцем, него је пошла са сином, на кога је била навикла.

Ученици Богословије бацали су се грудама земље, за тим људима. Најгоре се провела Влашкалинова кучка, Моча. Она се звала тако, од милоште, у Тителу, јер се цео дан скитала око чамаца, и враћала, увече, сва мокра.

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

И не хотећи, жена ће га претворити у кућну помоћницу. Јер, жена је жена, кучка, само чека да заскочи, да подјарми и затвори у свој кавез. Да га припитоми. Вода на ланцу.

— она је осећала ужасну глад. Она што је до пре пола сата веровала да ће скапати од туге као кучка за изгубљеним господаром, она што је живела хранећи се само патњом; натерана његовим лукавством и нежно хитрим прстима

Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА

Биће у реду. ХАСАНАГИНИЦА: Биће у реду! Чујеш ли шта ми кажу — биће у реду! Да те је кучка родила, па не би без мајчинога млека остало... Толико немоћна, да се немоћи своје стидим...

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

Ћоса се крене те на њиву, кад тамо има шта и видјети: волови поубијани; па пође у воденицу, кад он тамо а кучка скочи на њега, не да му да пређе преко лешине коњске. Ћоса викне: — О, Угурсузе! — Чујем, Ћосо! одговори овај.

Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ

“ Она кучка милостива И на срцу жалостива, Пак му даде и обадва. 208. Дика каже: “Љуби ме, умрећу!“ Нисам камен да му кажем:

Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ

ВУК МИЋУНОВИЋ (шапти на ухо сердару Јанку) Овај држи за реп аџи-Аџа, и пуштит га задовијек неће док погине кучка али жрвни. СКЕНДЕР-АГА (Види Вука ђе шапти; није му мило) Што је ово, браћо Црногорци? Ко је овај пламен распалио?

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

допире стрина-Пасин грлени глас, глас младе, мале, пуне жене и тек сада, после удадбе, сасвим развијене: — Сама је кучка. Не може да издржи кад се види како је лепа, па се сама уједа и штипа.

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

“ „Богами тако исто и моја стопаница!“ дода неки бркати, средовјечан гост. „Милица, кучка је ли?“ запитаће сердар. „Вјере ми и не памтим кад сам је видио!“ „Ја знам рашта је мука женскијема да дођу.

Нестаде их. С тога ли зар? „Лако је за ту бруку, али не би било за ону те ти започе, кад рече Стани да је кучка!“ „Не збори ми више о томе, Пејо... Није она кучка, но голубица, но моје јагње... А ђе нам је, да је зовнемо, да јој..

“ „Не збори ми више о томе, Пејо... Није она кучка, но голубица, но моје јагње... А ђе нам је, да је зовнемо, да јој...“ „Нека сад“, рече Пејо, дижући се он. „Но чуј!

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

— Гора је рана од језика, нег’ ли од мача. — Ко хити врат ломи. — Хитња је вражије плетиво. — Брза кучка слепе кучиће рађа. — Хитар буди што чути, али тих говорити. — Брзорека пун гријеха. — Једну реци, а две чуј.

(Бисаге) 72 — Док се мати роди, / син по кући ходи? (Ватра и дим) 73 — Дрвена кучка у потоку лаје? (Пратљача за прање рубља) 74 — Дрвена мати, жељезна дјеца?

данас Турци насилу потурчише кадију; друга: видјех гдје из црне краве музијаху бијело млијеко; трећа: ђе је бијела кучка оштенила шарено псето, а бијела мачка омацила црно маче.

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

25. Девет баба по леду се плаза. 26. Док се отац роди, син по кући оди. 27. Дрвена кучка у потоку лаје. 28. Дрвено тело, гвоздени зуби, камен прегризе. 29. Дрвен трбу, кожна леђа, длакама говори. 30.

дај жени да изије, други кучки, трећи кобили, а четврти усади више куће: ондар ће ти родити жена два близанца сина, кучка окотити два пса, кобила ождријебити два ата, а више куће изникнуће ти двије сабље златне.

Послуша рибар јегуљу и учини све како му је она рекла, и све му се ово догоди прве године: роди му жена два близанца, кучка два хрта, кобила два ата, а више куће му изникну двије сабље.

и закуне је свакијем клетвама да му чува шћер да јој се не би што догодило доклен се он с војске врати; и она му се кучка закуне и обећа да ће је љубити и чувати као своје два ока у глави.

” А чобан: „Глава глави и иде.” Опет путник: „Чељад од куће метнуше је на полицу, а дође кучка па изједе.” А чобан: „За њу је и била.” Опет му рече путник: „Твој отац дође те уби ону кучку.

Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ

СТАВРА: Лака му црна земља! ИКОНИЈА: Очајан дан за пратњу! Много пада! ЦМИЉА: Она кучка, она Госпава! Онај женски распад над распадима! Шта му сад мртвом вреди што је признала?

Станковић, Борисав - ЈОВЧА

Зашто си »мајка«? Зашто ти је она кћи?... МАРИЈА (заклима болно главом, гледа га горко, иронично, проплакавши): Кучка је она, а не »кћи«!

Лажеш! Све лажеш! (Баца јој новаца.) Све лажеш! Нисам ја грешан. Нисам јој пречио, не давао... А што она била кучка (отме Нази »кост« и баца на Зулфу, која се згрчила у страху.) Кучка, па није могла да чека, дочека мужа... Ох!

Нисам јој пречио, не давао... А што она била кучка (отме Нази »кост« и баца на Зулфу, која се згрчила у страху.) Кучка, па није могла да чека, дочека мужа... Ох!

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Вече не сме да те затекне у мојој авлији. Да се изгубиш занавек... куд знаш! — Зашто га тако гледа? Смешка се, кучка. — Чекаш да и мене везаног спроведу у Паланку? Да ме осуде на робију? — Такве ни на робију не осуђују! — Жао Ти...

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

До неколико крену кучка и мачка опет да иду, а он ти се лијепо ухвати штенету за реп, па за њима понајлак побаучке. Нијесу дуго ишли, кад

дај жени да изије, други кучки, трећи кобили, а четврти усади више куће: ондар ће ти родити жена два близанца сина, кучка окотити два пса, кобила ождријебити два ата, а више куће изникнуће ти двије сабље златне.

Послуша рибар јегуљу и учини све како му је она рекла, и све му се ово догоди прве године: роди му жена два близанца, кучка два хрта, кобила два ата, а више куће му изникну двије сабље.

А чобан: — Глава глави и иде. Опет путник: — Чељад од куће метнуше је на полицу, а дође кучка па изједе. А чобан: — За њу је и била. Опет му путник рече: — Твој отац дође те уби ону кучку.

Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА

АНКА: Да!... ЖИВКА: Откуд она! Ала је потрефила кад ће да ми дође! Прочитала је кучка, оно у новинама, па сад дошла да омирише. Не могу, не могу да је примим, нек иде бестрага!...

Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ

– А он, кучка, Бог да га сад прости, затворио се у кулу, па никако да изиђе. Но ја устврдоглавио. Петога јутра он изиђе и пође

Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА

МИТАР: Шта, ти ћеш ме јошт истерати? А не знаш ли, несрећо, кад ниси имала шта јести, него си се око мене као кучка шуњала? ФЕМА: Што сам била, нећу да знам, али што сам сад, то ти не можеш бити, да ти се јошт једанпут нос подужи.

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Шапуће ми на уво свакојаке будалаштине та мала незасита кучка, а кад јој не одговорим, уједе ме за уво. Трпим, нећу да покажем да ме то боли, али кад бол прерасте, окренем је на

курва, прокрасти и овде да испрља ове блескове, невине, анђеоске трептаје, појање васељене, хоће ли чупава, зељава кучка са пеном на искеженим зубима трзати влачег, промукло залајавати, острвљена, бесловесна звер, зар неће, мој боже!

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

и које — мада употпуњавају реалистичку слику ранијих времена — не одликују се лепотом; такве су речи: бре, море, куја, кучка, курва, копиле.

увати Бећирагиницу, па потеже клинце из њедара, удара их под ноктове кади: док јој пола клина ударио, и душу је, кучка, испустила; њој говори Мали Радојица: „Нека знадеш, Бећирагинице, да каква је мука од клинаца!

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

Око њега се све врти, а земља чисто тоне под њим, — и он јекну силно: „Л’же, кучка!... Неје оно Мане; ја сам Мане, а оно је куче! Овој су мађије!... Куче куде је водило оро?

Лудо, што да гу прајиш?... А ја што да зборим и да се карам с будалу? Покупи си скути, па брго кроз чаршију како кучка кад гу полију с воду... Ама она си неће да ћути, веће иде поза мене и збори сал да чује чаршија.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности