Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
сазнаде да је новопостављена учитељица већ приспела, да су одборници са кметом данас код школе, да одређују учитељици квартирину, пошто она нема стана у школској згради.
Председник прекиде ћутање: — Па ето, господине, ми почели да се погађамо са учитељицом за квартирину. Она је погодила собу код овог Јанка за четири динара месечно, а ми јој дајемо још по два динара, те свега шест.
Мајка нек дође сад у недељу; даћу јој пара извесно, можда целу тромесечну квартирину... Удесићу ја то, доврши она загушеним гласом; усне јој задрхташе, а грло јој се стеже...
рече он, и зачуди се сам зашто је морао то слагати. — Био ми ономад отац, па не могосмо да добијемо квартирину из општине...
Председник га дочека збуњено, као кривац, а Гојко већ мало подигао главу и гледа председника право у очи, кад му тражи квартирину. — Сто ти чуда, мој учитељу, имам сад па глави, па не знам куд ћу пре.