Матавуљ, Симо - УСКОК
Обоје се већ смијаху и гледаху се неизмјерном нежношћу. — Реци: би ли пошла за онога грдног лацманина?... Реци јуначки: „бих“, па побјегни женски!... Ево, на! И кнез спусти руке. — Бих! — викну Милица и побеже.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
„Но ходи да једеш, ако ћеш, јер нам није дангубити!“ „А хоћу ли пробудити овог лацманина?“ „Не крећи у њ! Не примичи му се, чујеш!“ рече Крцун и он озбиљно.
„Ама ко ће то бити?“ запита сердар, упутивши се к вратима. „Нијесу наши људи... Два лацманина!“ одговори Стана. Кад то чуше сви потекоше к вратима. Сердар им оде у сусрет. Коњици, кад га угледаше, погнаше коње.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Дође Шкељо да то јави фра-Брну, те Бакоња изађе са стрицем пред манастир, гдје већ чекаху остали фратри. Четири лацманина одјахаше са коњâ, па Дундак за њима. — За дивно чудо, како сте могли стићи! — рече Вртиреп рукујући се са најстаријим.