Костић, Лаза - ПЕСМЕ
собом цвет понела, да га виса спасе вела од земљина од увеља: тако вила поне мене у просторе васељене; те небесном лик лепиру лети с цветом по свемиру, по свеширу, по етиру. Васијона пукла пуста. Већ у мени душа суста.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
уметничким, смисли: како је у интересу и једном и другом што је могуће жешће подстаћи, подбунити, управо распалити у Лепиру Алекси, колико Талијином, толико и своме личном пријатељу и уметничком колеги, ону силну страст за даске што су увек
Дакле, један глас из публике (и то некаквога Јоце Вијакера) добаци Лепиру овако: — Држ’ се, вели, Лепире, не дај се! Тада, у том моменту, заиста критичном, као после грома, као муњом ошинут,