Употреба речи лицу у књижевним делима

Јакшић, Ђура - ПРОЗА

слаже, као што дивно поетично Петефије у једноме своме стиху каже: „По тужном небу гони Капља капљицу, По моме бледом лицу Суза сузицу...“ Сад више немам ни Петефија — изгубио сам га! Ах!

Буди ми пријатељ, о добри човече! Она ућута и необичном пажњом проучаваше црте на моме лицу, нестрпљиво чекајући мој одговор. А кад јој пружих руку, она је притиште на уста и пољуби је — сирота!

Она је горко јецала. Ја сам је, тешећи, помиловао по увеломе лицу, чекајући приповечицу сироте Банаћанке. Киша је падала пљуском, са високих стреја јурила је вода, а напољу по улицама

А ја?... Она је ућутала, сирота, а по увеломе лицу заиграла је румен која се каткада виђа и на образима умирућих. — Да, да, драги пријатељу, — рече она, — као што је

Затим захити једним лончетом из шафоља хладне воде, те ми попрска тетку по лицу. Тетка полако отвори своје мутне очи и звераше, упрепашћена, око себе, па онда уздахну: ,Ох, Обраде!...

те би и њему нестало — па куд ће онда?...“ Кад је видео да ме његов одлазак узнемирује, а он ме је, нежно по увеломе лицу милујући, тешио: „Почивај ти, Грлице, и умири се: неће проћи ни два сата, а ја ћу опет код тебе бити...

“ Ја одем... Беше то госпођа сенаторовица на коју ме је мајсторица упутила: жена средњих година, пуна, једра, црте на лицу правилне, али одвратне, сувише строге: ја се на то лице не бих никада навикнути могла...

Ја сам примио понуду, а на лицу путникову приметио сам израз задовољства. — Није баш пробитачно по овим планинама без друга пролазити, — додаде,

Беше прав као јела! А сад?... Снага му се сломила, од веселог младића постаде трошан старац, по лицу пуно бора, очи мутне, без светлости; пије покаткад по сву драгу ноћ, а не уме да се насмеје; певати је и заборавио, а

Има нешто на његовом лицу што ми казује да ће кад-тад погинути. Миладин се ућута, припали наново угашену лулу и, удишући дубоко у груди густе

У тај мах се и мени доста допала. По беломе се лицу просуло оно жарко руменило, а очи јој севају као варнице. Кад су се и они пустили, побратим, дође мени, пребаци своју

Живка, она му пође у сретање, подиже своје црне очи горе, у којима су све страсти женскога срца гореле, на беломе лицу заталасало се танко руменило, а на уснама лебдео је блажен осмејак. Лепа је!... мишљах у себи...

Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

Ево истинити извори све скудости међу људма. Зашто су трудољубиви и разумни сељани на свем лицу земному (гди им само удрученије и неправда не бива) задовољнији, веселији и благополучнији него веће число велике

Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ

Крај Дегендорфа сахрањени Руси, Немци закопани на непозната места! Французи с гасмаском на лицу, пред сонетом, пред пољупцем И цветом, пред шампањцем!

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

Неко гологлав, неко нарамује, неко се пипа око ре бара. Кмет уђе у кућу да се умије, јер сав беше изгребан по лицу. Тако се сврши тај састанак зарошки.

— Аџијазмом, Ћебо! — викну Пурко. Ћебо у оној хитњи не погоди да га залије баш у уста, него га поли по лицу. У тај мах излете вампиру из уста прамичак некаке маглице — сушти лептир и одлете некуд. — Их, утече лептирак!

И у лицу се беше Вуја променио, дошао некако бељи и руменији; није онако преплануо и груб, као обично. — Хајде, море, јаши ђога

« И тако даље, и тако даље, и тако даље. У први мах огледаше се на министровом лицу чуђење и недоумица, па затим — пријатно изненађење, па све већа и већа радост.

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

Али, као да од свега тога не може бити ништа. Људи осташе хладни према њему. Било је нешто у оном пријатном лицу што је непријатао дирнуло људе.

— А ти смеш!... — И онда, јаране, ако милостиви бог што да, ти си побратим!... Тако смо рекли! Лазар се мењао у лицу. Горела му је црна земља под ногама... — Хоћеш ли, јапане?... Он нешто промрмља кроз зубе, па окрете леђа и пође.

Субаша је био нешто замишљен кад му јавише да је ту Маринко. Он рече да га пусте. По лицу Маринковом познало се да нешто има. – Шта је, Машо? – Добро је, драги ага! – А како је добро?

Он виде толики свет, виде строго попино и кметово лице, виде пренеражене своје родитеље, па се и сам промени у лицу... — Је ли, море? — упита кмет. — Чујем, чича Јово. — Познајеш ли ти ову кесу? И поднесе му је.

— Али ко би могао такав грех учинити? — Ја знам, нано. — Ко? Она се запламти у лицу. Волела је умрети него изговорити име Лазарево.

— стаде преклињати Ивана, а упиљио тако у њ да му ниједан мишић на лицу није могао мрднути да он не опази. — Море, мани! — рече опет Иван. — Што мани?... Што ми, болан, не кажеш?

9. ПРОШЕВИНА Маринку је играло срце од радости. Он је чисто видео ону одлучност на лицу Иванову. Премишљао је само о томе како и шта да ради, те да се Иван више не врати својим старим друговима...

И кад нема какве потере, ја заседе, ја се лепо убетежим. И Маринко и Крушка ћутаху... Само си им на лицу видео како бледе, црвене и модре... Заврзан осети нешто тешко на души.

Станко се изљуби са свима. Све очи беху сјајне, свако чело поносито; на сваком лицу читао си да је душа прекаљена... Станко осети неко величанство у души својој. Осећао је неко више надахнуће.

Кара-Ђорђе шеташе шанцем мирно. Ниједан му се рибић на лицу не помери. Он гледаше војску како се приближава... Онда се окрете тобџији: — Пази! — рече.

Сила застаде и окрете се... И јекну кроз војску: — Опкољени смо! Све ће нас потући као мишеве! На сваком лицу беше извајан страх... Оштро око КараЂорђево смотри то. Он је очекивао тај тренутак.

— Боље!... Боље!... — грмнуше са свију страна. Стојан виде чак и своје људе да тако мисле. Црн у лицу као земља, простења: — Велите? — Велимо!... — Ја не велим! — загрме Зека.

Дучић, Јован - ПЕСМЕ

Ми смо били сами. Хујаше негде ветар око виле Песму о тузи. И ја гледах тако На њеном челу и лицу од свиле, Где мутно вече умире, полако.

Ракићу ДУБРОВАЧКИ МАДРИГАЛ Вечерас, Госпођо, у Кнеза на балу, Играћемо опет бурни валс, кô прије, С радошћу на лицу минућемо салу, Као да никад ништа било није.

Бусење по гробовима убогих блистало је у јутарњим смарагдима. На бледом лицу покоје мирне статуе застале беху последње сузе. Све дрхти, осећа, дише, и пружа руке према сунцу.

ДУБРОВАЧКА ПЕСМА Велико веће донело је закон да чланови убогог племства могу просити по граду, али са маском на лицу. Исти дан је на тајна врата изишла Луца из своје мраморне палате у којој није било више хлеба.

Исти дан је на тајна врата изишла Луца из своје мраморне палате у којој није било више хлеба. Под маском на лицу отишла је да стане на мост који дели град од предграђа.

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

— Добро ће бити, ако бог да. Девојка се мења у лицу, бледи, и израз лица почиње да се крути и да се навлачи неком стравом и озбиљношћу.

И опет беше на њој све друкчије, све као обамрло, обешено, без израза! Око њених очију, а по лицу, као по неком платну живота, као да је неко почео замазивати бело, бело, бело, далеко, пустош, бесконачност, и само

А она је била — затворена књига! Ја сам сваки час покушавао да кроз дим од дувана прочитам штогод, али на њену лицу стајаше, као на насловном листу каке књиге, нешто крупно и неразумљиво.

— Мамо, не знам зашто, али ето видиш, ја... Чујем како се затворише врата од капије и одсудно видим на лицу моје матере онај озбиљан израз који се на њој види само кад је говор о мојој женидби.

” Бркове ушиљио, косу остраг разделио, а золуфе пустио чак до јагодица. Дебео у лицу, шишкав у телу; накривио некакав шеширић, а преко прслука златан ланац: исти онакав какав је пре бабо имао.

То је била страшна ноћ! Ми се с мајком затворили у другу собу. Она више не плаче. Ни сестра. Испијене у лицу, очи упале па гледају страховито уплашено. Према овоме је ништа оно кад ми је стриц умро.

— Дај! — вели мајци, а дошао у лицу као земља. Мати пође ковчегу, а ноге јој клецају, све се навија. Онда ја видех, испод јоргана, како се онај мој

Тамо горе беше нешто што је она видела; тамо њен Бог ког је она гледала и који је њу гледао. И онда јој се по лицу разли некако блаженство и некака светлост, и мени се учини да је Бог помилова руком, и да се светац насмеши, и да

У њима нешто празно, налик на дурбин коме су полупана стакла. На лицу некакав тужан и милостиван осмејак — није то никад пре било!

На његову лицу не беше онога хероичнога изгледа који се кадшто виђа и на пенсионованим потпуковницима, па ипак оно те опомиње на

Звони! Јелте да звони? Да платим! Он опет истрча напоље, али кад се врати, на његову лицу беше нестало нестрпљења, и глупа веселост леваше из очију на које, по изразу мојих земљака, већ почињаше цурити ракија.

— Ћути! — рече капетан с ужасом на лицу. Брзо предаде дете жени, па притрчи богаљу. Потхвати га руком испод мишке и поможе му да закорачи једну греду која се

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

А после ручка одмах отрча преко пута да их затекне за столом, да на лицу места види ефекат који је произвела својом кернштрудлом.

— Гледај ти, молим те, ди ће медвед најбољу крушку да изеде!... А, је ли, Ержа, дете моје, а какав је у лицу, је л’ сув или онако пунији? — Сув, па онако мало блеђи у лицу — вели Ержа — онако господске фарбе у лицу...

А, је ли, Ержа, дете моје, а какав је у лицу, је л’ сув или онако пунији? — Сув, па онако мало блеђи у лицу — вели Ержа — онако господске фарбе у лицу... Онако к’о Шаника, апотекарски калфа... — Какав »калфа«, паорушо једна!

— Сув, па онако мало блеђи у лицу — вели Ержа — онако господске фарбе у лицу... Онако к’о Шаника, апотекарски калфа... — Какав »калфа«, паорушо једна! — дрекну гђа Перса.

Јуца је била мала, округла, румена и здрава као од брега одваљена, а Меланија висока, витка, и блеђа у лицу, а увек се тужила да јој нешто није добро.

А чим сам казао шта је био, није нужно да напомињем да је леп у лицу, нежнијег састава и питомије нарави а поетске наклоности, једном речју: господске персоне, што рекли.

А он ослабио, боже, па поцрнио у лицу, а на глави му неки стари подерани шешир к’о да га је са страшила скин’о, а дороц му сав искрпљен, па стао па ме гледа

које је ишло на руку заљубљенима, и крило их од оне несносне контроле коју је бог сваком младом заљубљеном створу, у лицу његових родитеља, натоварио на врат.

Како ће се радовати и блажена бити тога дана кад поп-Спиру обрију, па му не буде остало на лицу ни тол’ко од браде и бркова кол’ко њој на длану. — Па тек кад помисли на ону гђа Сиду.

— Није; рâно — вели јој гђа Перса, пробајући га прстима — није оштар, него је твоја кожа на лицу здраво хаглих, па через тога. — А нашто ти то? — пита је Пера. — Ех, немој ми се мешати у наше послове!

На лицу јој неко блаженство, а уста упола отворила, па к’о да полако пири на нешто, онако к’о у домаћице која сече онога часа

јој је испао ванредно добар, па се пуши и иде пријатна пара и мирис од њега устима домаћице, и она осећа и на целом лицу показује неописану сладост и милину од тога.

Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ

— По обичају. Казаћу: Молим покорно, мени би на срцу лежало, и желео би’ кад бисте ми вашу фрај лицу кћер за супругу дали. — То је лепо, ал’ опет није за почетак добро. — Дакле, научите ме ви, какав почетак!

Гостољубив је био и пријатељи његови радо су му кућу посећивали. На лицу би му читао доброту, и доиста био је добар, али опет више је добар изгледао него што је био.

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

Па се она жена још јаче и страсније приви уз снажну мишицу човека и по оном покретном утиску на њеном лицу, што је у једном тренутку кадар да је изрази сву, Јуришић на једанпут осети да је она, сва од страшне неке змијурине,

Тамо пред својим шатором, испружен на трави, лежао је Јуришић и гледао у небо. На његовом белом и болесном лицу дрхтале су сетно паучине брига. Нешто се догађало у њему. Али он оста непомичан и ако осетио Христића.

У том тренутку једно чудно таласање на његовом мрачном и ужаснутом лицу одавало је неку страшну решеност. Он се брзо спреми и кад неки сељак однекуд дође да га води он пође одлучно пред

И он их је својим рођеним очима гледао како оно ратно стање вешто искоришћују, а ни на чијем лицу никад није приметио какву год грижу савести.

Христићу се чинило да је на њеном лицу час по некако цинички и осветнички, играо неки осмејак док се он мучио, а у оној укоченој тишини, што је владала у

Онда се нешто као хладна мржња заталаса на његовом модром лицу, али одмах затим трепавице задрхташе па се овлажише и он, погурен, накострешен и страшан изађе полако напоље...

ма каква, ма и најнезнатнија, требала већ једном да наступи, јер ће се иначе сви онде угушити И свима као да стоји на лицу да ту промену очекују, и као преклињу једно друго за ту промену, али све опет остаје по старом, и малом дрхти брада па

Сав онај израз ужаса наједанпут ишчезе, и на самом лицу оне несрећне мајке исеченог официра, видљиво заигра један осмејак задовољства.

— рече она — Јест, до раскида. Па један пламен одлучности букну на њеном лицу: — Е, па нека буде кад тако хоћеш. Само ово: мама никад ништа не сме дознати.

И све је тако било пре рата, и ако се онда, у њему, нису виделе ни ове безбројне боре на моме бледоме лицу, ни све ове беле власи што покривају ову моју сметену лопту у којој се непрестано и очајно грчи ово мало узбуњеног

Африка

малише, сјајно–црне атлете, мазна и насмејана, пузе између њих, и заспе често са једном ножицом заборављеном на лицу једног свештеника и шачицом на устима и носу своје матере: Кардиате, жене Волов.

То приповеда и Вуије, који је забележио на лицу места (помињано свуда) најлепши црначки еп о борби Сумангурија, Бамбаре, поглавице фетишиста, са Сундијетом,

Беспримерно свеснији од наше деце, они немају онај начин пућења и стидљивости, немају бригу исписану на лицу и болешљивост на образима. Тела су им тако хармонична и мускулозна да их човек гледа као уметничке творевине.

Зове се Самба седамнаест му је година, родом је из Бамфоре, тетовиран је по лицу. Зна да спрема пољску кујну и пристаје да иде за мном где год будем пошао.

Седам крај њега, и гладан и жедан; почињем одмах своју причу о Комои и шалупи. Мој пријатељ се сав промени у лицу; „Па то је све удешено да би вас испшумпали! Ништа страшније но пасти у руке црних а не знати бити одлучан са њима!

Моје су руке ко зна колико пута дотакле губава места на црнцу, силом околности; тим рукама ја се доирујем по лицу, по огреботинама, њима уносим храну у себе.

то примио као личну увреду), и продужавамо под небом величанственим; тако блиским да осећам скоро звезде по свом лицу.

Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА

ЈУЦА: Видиш, што је воспитаније. К воспитанију принадлежи и лице. Руменило на лицу више није у моди, него бледа боја. То је сад нобл. Зато гледај да су ти увек такви образи, а не паорски: црвени.

Богат је био, то се знало. Али да сте га видили, кад почне губити, како се стане мењати у лицу и дрктати рукама и ногама; најпосле окрене викати: „Уха, уха!

Црњански, Милош - Сеобе 2

На лицу Гарсулија јасно се опажала, због тога, срџба. Енгелсхофен је становао сам самцит – са својим хусаром – на трећем спрату

још само са грофом Палавичинијем, који је, тог дана, вршио, крај њега, дужност ордонанса и који је био сав црвен у лицу, од стида.

Жена Ђурђева, Ана Богданович, била је сушта противност својој јетрви, и по стасу, и по лицу. Била је мања од Варваре, а пунија, савитљива, као тигрица.

Кирасир се на то осврте, са изразом досаде на лицу, и рече му да је Гарсули отпутовао из Темишвара, а да не би било лепо да узнемирава Енгелсхофена.

Мüрбе мацхен! А Гарсули, скарадно: Под јајца греифен! Трифун је, тих дана, био постао, у лицу, као десет година старији.

Он је био стасит, висок, скоро колико и Павле, али није био ни леп у лицу, ни отменог држања. Био је сад сасушен, чворав, а кад је седео, седео је као неки пањ, зарастао у земљу, остатак неког

Могао је бити стар педесет, или шездесет година. Румен у лицу, а са очима сивим, које су светлуцале искричаво. Имао је свега три‑четири зуба у устима.

Био је средњег раста, али се држао право и сваки час је рамена исправљао, поносито. Оно што је на његовом лицу било врло ружно, била су уста, под брцима. У њима је имао још само два‑три зуба, који су смрдели.

Ни глупе шале, ни вика, па ни псовке, њеног мужа, на том лицу више нису остављале никаквог трага. Кад би јој муж рекао нешто грубо и скарадно, она би упрла поглед у свог сапутника,

Она је то опростила и није рекла, ништа, Божичу. Божич би био ћерци леђа поломио. Исакович је сав црвен у лицу слушао ту бучу материну. Божичка га је, међутим, за све време тог укора, гледала, милокрвно.

већ давно, уопште, није такве разговоре водио, ућута, и одступи од госпоже, што даље, тако да га је шедрван прскао по лицу, а то га је, пријатно, сећало на летњу кишицу.

У Бечу, ту игру играју и деца. Госпожа Евдокија била је стала пред огледало, код пећи, и имала је неки чудан осмех на лицу. Држала је капетана за руку и шапутала му да се не треба бојати Божича, јер јој је сам муж дозволио да играју.

Теодосије - ЖИТИЈА

А сви га примаху љубазно и распитиваху се о путовању кроз Свету Гору, и видевши га уморна и како се променио у младом лицу, мишљаху да је то због његовога босоногог многог путовања по камену, што му је шкодило, јер није био навикао.

И бледило смртно одлажаше и мрље румени на лицу се јављаху, јер све болести у име Бога мога полагањем руку светога архиепископа ишчезаваху.

био је весео духом, а овим весељем потврђиваше се долазак анђела Божјих к њему и показа се неисказано светао у лицу, чиме доказиваше чистоту душе своје. И тако, до краја својега благодарећи Бога, у руке његове предаде душу своју.

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

Директно проматрање, проматрање на лицу места, даје више тачнијих резултата у балканским земљама него у западној Европи, јер јужнословенско становништво није

Вратне су им жиле врло јаке и скоро као код говеди набрекну под приливом крви. Кожа на лицу и на голим грудима препланула и као уштављена, набрана у многе боре које се укрштају и преплићу.

Па и после ослобођења 1912. године на многим се хришћанима запажа да ново стање не схватају потпуно; на лицу им се још види страх.

И они су снажни и сирови људи, с оштрим, изразитим цртама на лицу. Они су уопште снажнији и често етнички свежији од околног земљорадничког становништва.

Ниједан научник, који је ово питање проучавао на лицу места, не може данас примити да су македонски Словени по језику и по етничким особинама Бугари.

да се треба задржати на извесним групама, излажући неке од резултата стрпљивих испитивања које смо извршили на лицу места. Она ће показати колико су оправдани закључци изнети на претходним странама.

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

- помислио сам направивши први корак по огради, а исто је то, судећи по изразу на његову лицу, мислио и Атаман, само што сам ја корачао и даље и ништа се није догађало.

- Ниси ни могао, тата! - пришла је Јасмина и ухватила га под руку. - Он је уникат! На њеном округлом лицу с очима као у лутке јавило се нешто као осмех, али то није био осмех: као и њихов отац Јасмина и Драгана не знају да

Отац је још гледао као да не верује, а онда је израз запањености на његовом лицу, сменио израз беса. Дашћући као да је трчао километре, он ме упита је ли све то тачно. — Тачно, шта? — рекох.

Пробудио сам се као да сам се пекао на роштиљу. Кожу на лицу, раменима и стомаку нисам имао храбрости да додирнем. Најгоре од свега било је што је Грета хркала испод свог шашавог

Драга Падавичарка чучала је на црквеном прагу и посматрала комешање око себе, а на лицу јој је био израз усхићења. Погледах још једном око себе.

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

година, много је на Пелагију, само нос већ није грчки, но палестински, мало јако савијен, али зато леп, одговара јој лицу.

Сви се грле и љубе. Госпођа Сара Чамчу тако цмака, мислио би да ће му нос одгристи. Познала је по лицу Чамчином да се с профитом вратио.

Да је какав, значај му је мушки, не као у Шамике. Особито одговарали су лицу марцијални велики бркови. Његове мисли, планови били су чудновати, изванредни, да се много пута њима свет смејао, али

уђу унутра, разгледају да ли ко на њих гледа, клањају се, клања се и Шамика, и фрајла Лујза, и госпођа Матилда, али на лицу им се види ироничан засецај. Кад то чују госпође Криблерка и Хауерка, похите и оне, и већ ту су.

Црњански, Милош - Сеобе 1

Сав шарен и надувен, дотле, под перјем, као ћуран, црвен у лицу и зелен у потиљку, Комесар је, вичући на гомилу својих официра, по собама, по степеницама и по дворишту, спасавао што

које су висили велики, црвени печати, под заставом, уз лупу добоша, осуђени је згрчених колена лежао на земљи, таман у лицу као земља. Официри метнуше клобуке на главу и појахаше коње.

Ко зна куд је хтео отићи, да нешто каже, болно искривљеним устима? У целом његовом подбулом лицу, у ком се још тресао бес и очај, био је миран и непомичан још само његов пљоснати, велики нос и на њему две крупне

А шта је она приметила, и мислила, то се није видело ни на њеном лицу, ни у њеним очима. Тек кад једно вече, у Цветној недељи, наиђе када се она купала, у изби са великом земљаном пећи, у

Но баш кад је хтео да проговори, она се пресамити преко столице, вриснувши грозно. Тресла је рукама, бледа у лицу као креч, разрогачених очију и разјапљених уста, из којих ипак нису могле да излете речи.

Разгрнувши косу која јој беше просула се по лицу, она виде, у потпуној тами, белину пећи и застртог прозора, затим црни облик великог сандука њених хаљина и чу

каквим бичевима и змијама, не би се била одрекла тог човека и његовог чудног осмеха“ који није видела никад пре, на лицу свога очуха, или браће, својих Грка.

Не тући их више. Не тући их кад блесаво гледају у буре барута које треба да потпале. Не тући их више по лицу, по глави, по коленима. И нарочито не вратити се са њима.

под ушима, брадицом која беше врло мала и јабучицама црвеним које су се виделе под белим прашком, расутим по целом лицу, пуном црних, намештених младежа.

“ На збабаном лицу фелдмаршал‑лајтнанта барона Беренклау, као у старог попа, било је вечито бледило. То лице се није никада смешило, на

преко тумача, о њиховим официрима, о разним чиновима старешина, особито потполковника и полковника, сав жут у лицу, од немоћног беса.

Он их је крпио сам. Од хода, ветрова и Сунца беше у лицу дошао као бакар, задригао и очврснуо од напора. Опет се чињаше као пуно, тешко буре, са великим својим трбухом.

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

А у Бољевцу кажу да ако је трудница пегава у лицу, родиће мушко, а ако није — женско дете.²³ Негде, пак, сматрају да она која поружни носи женско дете, које мајци

сусретне никога ни с мањом телесном маном, као неког са зечијом (расеченом) усном, па избегава и оног с опекотинама по лицу, па оног који нахрамљује, затим човека јако космата, жену обрвачу (с јаким обрвама) па и онога, коме је лице местимице

мање драстичну последицу кршења овог табуа, а то је да ће дете које таква мајка роди бити „жуто“, односно „збрчкано у лицу“ или „бледо као мртвац“⁶⁹.

Ако је новорођенче веома црвено у лицу, биће љуто.⁶² О судбини новорођенчета гата се и по његовом плачу. „Ако дете плаче кад се роди, народ мисли да ће бити

длан, и при том каже: „Колико на длану длака, толико на тебе урока“, па том руком на коју је пљунула протрља дете по лицу.¹⁸⁷ Мазање детета секретом вагине такође је моћна заштита.

лирску говорну формулацију у којој се на згуснут, субјективан и сликовит начин изражава снажна жеља да се мрском лицу деси какво велико зло, уз субјективно уверење да ће се овако изречена жеља збиља и остварити.

Крајњи циљ клетве је наношење непоправљиве штете или чак смрти омрзнутом лицу. Кобном психолошком дејству клетве доприноси не само њен граматички облик, већ и њена слобода, раскошна „реторика

). Заклетву можемо одредити као говорну творевину изречену у првом лицу којом, позивањем на неку апсолутну вредност (част, со и хлеб, децу, душу итд.

као и клетве, заснивају на веровању у магијску снагу речи, али су по свом смеру супротни од клетви: уместо зла, другом лицу желе се срећа и благостање.

32; Стефан Митров Љубиша у једној напомени каже да кад „дјетиња жена... у лицу поружни, проричу да ће родити мушко“ (Дјела, ИИ, с. 60); Грбић, С. М., исто, с. 105.

Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ

За човека који ће понижен бити радије него кога да понизи, за онога који и кад назре образину коме на лицу нема срца да је здере, за људе који не могу да увреде ни човека друге мисли и вере, за оне који никад не би могли

од жара, осим свих људи, моћи извадити из кључале воде и однети до часних двери, а да му руке остану без рана и на лицу се ниједна црта не помери. О ПРАШТАЊУ Ја нисам бог.

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

Још и то. Да ми је само знати ко их је здипио, био бих у стању да га задавим на лицу места. Стојим тако као кривац поред оне париске регистрације 75, а успели момци и њихове још успелије жене ћуте и

Све више птица долеће улицом подељеном сенком на сечиво ножа и његов жлеб. Могуће је осетити ветар на лицу и суви, клепетави замах њихових крила.

даље; најпре му се укочи рука, па онда цела лева страна тела, а затим му се одузеше и ноге; био је нездраво румен у лицу, а после тога му кожа доби тамнозелену боју и, на крају, кад више није могао да корача, она пређе у сиву боју земље

Неко је вукао велики погребни венац. Пробдела си ту ноћ у хотелу »Пошта«. На лицу ти се све до јутра гасила и палила реклама за пиво. За три месеца променила си седам кревета.

Свукао је ветровку и тада га крупни човек изненада стеже челичним мишицама на своја широка прса. Осетио је на лицу оштрину његове браде. — И тако, не познајеш више Жику? — викну. — Пофранцузио се, је ли?

— Сада је у реду... — рече исправљајући се, црвен у лицу због крви која му је ударила у главу. — Сада је у реду! Хоћеш нешто да попијеш? — Нећу...

Чекала је вече, плашећи се да јој је умор од путовања оставио трагове на лицу и да не изгледа лепо. Некада је била у стању да игра по читаву ноћ па да ујутру не осети ни замор, ни језу, што јој

Није могла ништа да прочита на његовом затегнутом лицу, сем усредсређености да пренесе јело с једног на други крај дворане.

Њен поглед наливен зебњом срне која је осетила воњ хајкачких паса подиже се према рошавом конобаровом лицу, но оно није одавало ништа друго сем помирености са судбином што га је бацила овамо, богу иза ногу; можда и мало умора

путујућег продавца књига, што је уз то још довољно млада да буде привлачна мушкарцима, што друкчије изгледа и што на лицу, ма колико да се успешно скривала, носи неки белег који непрестано привлачи напаснике и кабадахије жељне насиља и

Матавуљ, Симо - УСКОК

Материне црне, свијетле очи, а очеве племените црте, њежније, разумије се, огледаху се на младу лицу. И њен нос бјеше малчице кукаст над малијем устима, из којих бљештаху зуби.

— А знаш ли, Јанко, да овај пиколо грдов хоће да се жени? — запита дјед. — Тако! — рече Јанко и на лицу показа тобоже велико изненађење. — Ја мним не би ни једна пошла за њега! — дода њеко. — Е, да! — прихвати Милица.

Удри! Удри! Урте! Хај соколе! Хај жабо!“... Грјешни Лабуд бјеше сав црвен као рак и крупне капи зноја избише му по лицу.

Иако бјеше тек други час ноћи, не виђаше се свијеће ни кроз један од два реда прозора на манастирском лицу. Према лијевом рогљу манастирском бјеше ниска зграда, без прозора, покривена сламом, коњушка и стаја.

владичинијех; на кољенима му бијаше њекаква велика књига, на њој лист хартије и дивит, у руци држаше гушчје перо; на лицу му се огледаше велика помња, јер, уз гусларево пјевање, владика му често њешто дошаптаваше, што би он биљежио или га

Ко ми је највише намрштен? Ха, ево ко! И стаде пред главарима цуцким и бјеличким: — А што си ми се у лицу тако намрштио као да ће сад град из њега, змијо цуцка, Шуњо Пешикане! И ти до њега тако исто, војводо Милићу! Дедете!

и поп Фелицијан; учини му се да они са ужасом посматрају како облачи „турску“ одјећу; не говораху ништа, али им на лицу читаше још веће ужасавање што је прешао у „грчку јерес“.

Стево вратише, код куће Стијепа Мркова прођоше кроз гомилу покајница, махом ошишанијех, гологлавијех и изгребенијех по лицу. Стане Сердарева, мати Крцунова, бјеше унакажена.

“ — На то се Мираш промијени у лицу и за њеко вријеме мучаше па додаде: „А да мој Станоје неће да се сврши на томе, но, вели, хоће да пошаље јабуку њекоме

“ онда се мало зачудише наглој промјени у њему. Не толико у тијем ријечима, колико у начину, у гласу, на његову лицу. Колико се могло видјети према звјезданој свјетлости, опазише одмах да је веселији послије разговора с удовицом.

— А што сте се ту смрзле! — рече он. — Што не разговарате, или не лијежете? Иди лези, бабо! Ти си данас гора у лицу но икад! Хај’те! Крстиња, увијек слабуњава, бјеше у пошљедње вријеме веома олошала.

посматраше оца дршћући; њене оштре очи праћаху сваки покрет борâ на очеву намрштену челу, сваки миг мишића на његову лицу и она у тијем јероглифима читаше да се њена судба рјешава до њеколико тренутака.

Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА

Већ ми је срамота и у цркву да идем; а она се, сирота, искида од плача. Не видиш како се чисто губи у лицу? Није шала, срамота од света. Њене другарице удале се вајкада, а она сирота... ОТАЦ: Ја знам да је тако, ама што ћу?

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

У тренутку потпуног избезумљења поглед јој се случајно зауставља на лицу једне девојчице у првом реду: препознаје своју најбољу другарицу.

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

Он је много путовао и живео по готово свима српским крајевима и на лицу места стекао осећање да је све то један исти народ.

Поповића, а седамдесетих година једног доброг комедиографа у лицу Косте Трифковића. Од сувремених српских песника и приповедача врло мало их је који се баве драмом.

Милићевић, Вук - Беспуће

Страхота пренеражења била је исписана на њезином пожутјелом и потамњелом лицу у које се боре дубље и гушће урезале; очи изгориле од ватре и изгубиле сјај; ко зна колико времена сједи она тако

С разголићеним вратом, подбочен лактом о прозор, он удише свјеж ваздух, док вјетрић долази од ријеке, удара по лицу и, на махове, повија гране и шушти лишћем.

се боје; њему је та мржња годила и он се њом поносио, говорећи о њој са ријетким задовољством, при чему се на његовом лицу јављао један чудноват, зао осмијак.

лицем, у искрпљеном прљавом одијелу, са уздигнутим кољенима и са широм опруженим рукама, са изразом задовољства на лицу: снивао је, ваљда, нешто лијепо. Гавре Ђаковић се тада тргао.

земљу, јаче и бујније ударају млазови, земља жељно упија воду, а он са скинутом капом пушта нека га бије киша по лицу и по коси, нека му се циједи низ врат и низ прси, он жудно ужива у њој као жедна, одавно ненапојена поља и исушени

обичнах потеза, али пуних једне благе њежности: тек мало замишљености која се тренутно јавља из њезиних очију, даје лицу више изражаја. То је био његов први утисак.

Поред њега клечала је кћи, покушавајући, мучећи се узалуд да га крене и да му помогне да се дигне. На њезином лицу у које је ударила ватра, огледало се нешто страшно и запрепашћено, с очима, пуним суза, убијена стидом, осјећајући

Он одмах поче да хрче. У другој соби, на столици са лактовима о столу и рукама на лицу, она је плакала једним тихим плачем.

Он није очекивао да ће се с њом срести и осјећаше малу, пријатну збуњеност и руменило на лицу, без имало зловоље; примио је њезину руку и промрмљао неколико безначајних ријечи.

поново, одлазећи, уморним и туробнијим гласом него прије, без икакве промјене у расположењу и без веселијег израза на лицу, и затвори лагано врата за собом и изгуби се.

Ирена је сједила, радећи, иза његових леђа и посматрала његове карте; он осјећаше више пута њезин дах на своме лицу и губљаше игру; једном, кад сјеђаху упоредо, дотакнуше се њихова кољена и обоје се погледаше у исти мах; Гавре Ђаковић

Сремац, Стеван - ПРОЗА

« заџакао Јова и оставља збуњена шегрта, а сам граби напред. Тако би испратио сваког кредитора, сваког како у лицу шегрта и калфе, тако и у лицу самога мајстора; управо, имао је моћ да их тако рећи хипнотише, и то врло вешто.

Тако би испратио сваког кредитора, сваког како у лицу шегрта и калфе, тако и у лицу самога мајстора; управо, имао је моћ да их тако рећи хипнотише, и то врло вешто.

На лицу им читаш понос, а око уста, која су већ сад пуна воде од дивних слика које им већ унапред ствара помоћу маште њихова об

Ево, да видиш; ево гледај, — рече Јова и утрапи му главу у шаке. — Верујем — вели г. Паја. — Јок, јок; увери се на лицу места! — вели Јова. — Ама верујем, де... — Ама, јок, нећу ја да ми после те ово те оно кажеш...

Показивао би им даље: шта је село, двориште, кућа, вајат, њива, виноград и забран, и пошто их је преслишао на лицу места, враћао их је натраг сите и обогаћене знањем које ће им у животу требати.

Једва је могао да позна дете, тако се променило у лицу, дошао му нос већи него у учитељева претходника (који је тако страшно љуштио ракију да је због тога стављен у

Деца се само гледају шта се ради, један малишан вири из скамије као миш из рупе. На лицу им као помешан и страх и хумор.

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

На гранама листова ту пуно, Дуб изнутра сасвиме иструнô: „Ацо, брате, ето мога здравља, О, не вјеруј моме свјежем лицу, Што иструли више с' не понавља, — Ја ту чатим моју судбиницу.

Он стари није нег' ти момци млади, Ал' младости се он своје не слади; На лицу њему видим две-три пруге, Но да л' од веље упараше с' туге, Да л' од те туге, да л' ода шта више?

Но то на лицу његовом не пише. Бијаше лепо, беше прамалеће, А силни народ тамо-амо шеће, Тај тражи сунца, онај тражи лада, Ту

и затвори врата, Па онда свога душека се вата, На душек доле као камен паде Па нешто крупно мозгом учит стаде; На лицу њему чемерна милина, И тија туга и тија љутина.

“ — „Кô мислиш, несам, ал' твој дужник јесам!“ Па назад тури своју кабаницу, А онај сав се промени у лицу. „Не бој се, Васо“, Стојан му вељаше, Јер он то главом на путу чекаше, — „Не бој се, Васо, ја дуг увек враћам, Ма

јадна само, Спусти доле око ледно, Окрете се, те полако, Упути се дому своме, Па гледећ је мирну тако, Ко б' по лицу рекô томе Да де мир се тај навукâ, Беше отоич пакô мука.

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

лутао испод Грмеча, од села до села, и људима правио и поправљао самаре, пропијајући своју зараду често већ и на лицу мјеста, уз домаћина код кога је радио.

Њега је обично правио по свом лицу и подобију. Поред Николе доста је тражен и свети Јован, арханђео Михаил, света Тројица, мудри врачеви Кузман и Дамјан,

Дјед се примаче још за корак-два, надвири се над сликарев блок и одједном се промијени у лицу и мукло протисну: — Шта ти то радиш? — Цртам коња, зар не видиш. — Коња? — Па да, зар не личи?

Из њега је зрачила таква дјечачка простодушност да је одмах, „на лицу мјеста“, попут враџбине, сјенила будне очи чувара реда, па им се, за тренутак, чинило да пред собом имају све сȃмо

Банда! Дабогда сви изгинули, издај ници једни! — Ма како можеш тако говорити? — зачуди се Перајица и сав се згрчи у лицу. — Није то лијепо чути ни у шали. — А лијепо је утећи и своје другове оставити, а? — Како лијепо, далеко од нас било.

увијек невојнички, фамилијарно, звали свога командира), а овај, чујући да предлажу помоћ бјегунцима, само помодри у лицу и раздера се огорчено и преко потребе гласно, као да сам себе заглушује: — Е, ви тамо, крећи већ једном, што сте се

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

Требало га је само видети, кад нешто подиже или вуче каква натоварена кола, а на лицу му се не види ни трага од каквог напрегнућа, умора или неугодности.

И он се све више и више драо, осећајући као неку насладу у топлини крви која га поче обливати по лицу. Одједном чу како кола стадоше пред капијом, па онда како сви изиђоше, па попин дрхтав благослов, јецање Тодино,

његових распасаних појасева и одвезаних опанака, свога га обузимаше и лепљаше се по његовом, крвљу и знојем, умрљаном лицу.

Само на његовом црвеном, меснатом лицу, спрам сунца, испод ока, ко зрно грашка, сијала је — прва суза. (1898) УВЕЛА РУЖА (ИЗ ДНЕВНИКА) „— — — Опет сам те

Прича она, а твоја мајка слуша је жељно, клима јој у повлад, а на лицу јој се види задовољство што моја мати то њој прича и говори. После се ти пробудиш и онда вечерамо.

— Ух! — Чекај! — И пођох к теби. Ти ме, дигнувши руке, гледаше забезекнуто и широко. На лицу ти беше нека чудна, топла светлост. Очи ти беху као потамнеле и превукле се влажном маглицом.

Отац Стојанов беше прек и суров човек. По натмуреном и косматом лицу из гледаше да нико од њега није чуо благу и нежну реч.

Већ и крв пљује — поче ме уверавати. Била је то његова жена. Млада, скоро доведена, још без кукова и прсију и у лицу не толико лепа, али у телу, стасу као да је још девојка. — Иди! — поче ме она упућивати. — И „аба“ је тамо, код њега.

Па и она је сама била потамнела и по њеном ситном смежураном лицу видело се много блата, и то оног човечјег, старачког блата.

Он диже главу. — Ја? Ти? — трже се и зарадова. И на његовом, не сувом већ подбулом лицу изби осмех, радост; али се то брзо изгуби. Обузе га стид.

отечене ноге, да ли их је уљудно испружио, да се није штогод откопчало, отпоче да се замишљено чисти по глави, коси, лицу, али се видело како у исто време прати и Марикине покрете по соби, чија млада снага, здравље, свежина од рада напољу,

траже... Ита одједном стао пред њу. Вилице укочио, стиснуо, као да не дâ да му зуби цвокоћу. И свом укоченом лицу силом је давао смејање. А осмех му био кратак, леден. — Снахо... — поче он, а глас му једва излазио...

Костић, Лаза - ПЕСМЕ

« — Дотакнух се, загрлих је, манито ми срце бије, у жестини и заносу већ осећам бујну косу, што се по мом лицу ппоцy, мириси ми обасуше свак' задисак жељне душе.

камен тај у седам боја што се прелива и свака боја једну каже страст: тај глум се зове: тајна вечера, јунак је бог у лицу човека, гледачи су му цели бели свет, ненагледану гледећ појаву де човечији сагорева лик од унутарњег плама

Ал' ево, боже, прими ме бедну, прими ме бедну, худу невредну, Води ме, драги, Христову лицу, покрсти грешну потурченицу!

Ја ћу сад тебе у богу да тражим, близином твојом грехе да блажим, ох, води ме, води, Христову лицу, покрсти грешну потурченицу!

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

Стојша кад дође на ону чесму, напије се воде па легне мало у хлад да се одмори и покривши се по лицу једном од оне три мараме да га мухе не би клале. У томе дође једна госпа по воду и опази Стојшу крај чесме у хладу.

Стојша се онде напије воде па легне у хлад да се мало одмори покривши се по лицу једном од оне три мараме да га мухе не би клале. Мало време за тим прође, ал' ето ти једне госпе по воду.

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

СВЕТОЗАР: Пресуда се не може апелирати, а баш кад би и могла, то би се допустило само надлежноме лицу. МАКСИМ: Еј, тешко мени, преварише ме! ЈЕВРЕМ: Ајд’ збогом!

Лалић, Иван В. - ПИСМО

Дечији су. Секунде дуге као часови. У недреманом оку камере Још један снимак. Помак намере Осмех на лицу твом, у безобрису. (21.

И тако читам ноћно путовање На лицу вољеноме, још без бора: Да путовање сведе ујутро се У траг на јастуку и мирис косе.

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

једнога дана на нешто њихово, штампано у неком бедном штреберском средњешколском листићу и удари вас начисто шлог на лицу места!

да се прави важан или да ме, као, додирује по врату, док ми је објашњавао да је тај хепенинг у ствари дешавање на лицу места.

Па одавде је последњи песник збрисао пре једно двеста година! Келнеришка је стајала изнад стола са изразом на лицу који је сликовито захтевао да најпре покажемо лову. Е, па ствар је била у томе што се нама није вечерало!

“ А она му то потврђује, јер га — воли! Е, да знаш да бих га уцмекао на лицу места! Битанга једна ... Колико сам пута само провео ноћ поред њеног кревеца и будио се да је покријем!

“ Што да не? Зашто да баш ја будем једина Југословенка која никада није прешла границу? А толико сам желела да на лицу места видим ту фамозну испрекидану црту са географске карте! Немојте само да ме провалите! Смејаће ми се цео разред.

Јер ево у чему је ствар, докторе ... Ту се нагнух преко стола ка Роберту Манџуки, с изразом крајње конспирације на лицу. Он се сав претвори у уво: У чему? — Нисам болесна ја, већ свет око мене. Капирате? Лице му се озари, сиромаху.

Ушла је, дакле, у продавницу с изразом на лицу који је без сумње говорио само једно: Колико су пси паметнији и бољи од људи! А управо тај израз излуђује мог маторог.

Оригинална ствар! На свом лицу осећам искоса мамин поглед. Кладила бих се у шта год хоћете да тачно зна о чему мислим!

Потом наведени тролејбус истог часа стиже и наведеном лицу не остаје ништа друго сем да опсује и баци тек запаљену наведену цигарету“.

Трубите ли —- трубите! Шта вам ко може? Казне плаћате на лицу места. Уместо да вас поједе град, ви поједосте њега! Од општине сте направили сеоске вашаре: фале вам још само

Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ

ИИИ Ни Петков сусед нити Средин женик, Четвртак жут је, наборан по лицу. С вокала дугог круни се у зреник и звуком коси зрелу камилицу.

Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА

МИТА, ПРЕЂАШЊИ МИТА: Барон Голић своју препоруку шиље и жели Господину Марку Вујућу, као најотмјенијем у овом месту лицу, своју визиту учинити. ЈЕЛИЦА: Нама ће особито драго бити. МАРКО: Барон Голић? Откуда је он?

Е, то она неће; али кад јој пружим пуну кесу тантуза у залогу, баба се промени у лицу и одма ми да. Чисто би волила да га никада не вратим. МИТА: Пак сад шта мислиш?

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

Клизати се није ред. Зар је цеста што и лед? * Саобраћајац, строг у лицу, вади оружја — биљежницу и боц-боцкаву оловчицу. Ја вам јуначку задајем веру сад ће возачу да узме меру.

Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ

Ћутимо. Обавијам је руком и осећам како се тргне али ћути. — Не бојте се, само ћу вас помиловати по лицу. Тако је лепо, не треба да ме се бојите... — Обећали сте да нећете. — Разуме се. Јесте ли верени, Ивона?

Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА

ме бије, Природа ћути око мене сва — Ћути, и живот гони својим редом, Не види тугу, не разуме јад, Ни вреле сузе по лицу ми бледом, Ни смрћу твојом оборен ми над.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Осмехивали су се на шале, али је још било сете на њиховом лицу. С времена на време би се замислили и лак уздах, готово неприметан, отимао им се из груди. Само не задуго.

— Иде кô марва и не гледа где гази — говорио је сав црвен у лицу, па се опет обрати војнику: — Јеси ли разумео? Онда ми прича како је одређен да са војницима донесе сламу за

Сви су били на лицу. Онда се потпоручник исправи и строгим гласом саопшти да је одсад забрањен сваки излаз у варош, и ма где из бивака.

А поднаредник Живојин, као за инат, командује да се људи пожуре и Крста возар, сав црвен у лицу, бије коња ногом у трбух и кроз стиснуте зубе псује: „Ах, кинезо, и ко те створи!

Првих дана неки су стављали мараму на уста, да би се заштитили од прашине што се таложила по лицу, обрвама, трепавицама, па и на тој марамици кроз коју се дисало.

један рањеник се грчевито ухватио за трбух, јечи, а самртно бледило му се расуло по лицу. Други је са увијеним лицем, а около очију види се усирена крв.

Дошао је и командант, помодрео у лицу, а длаке бркова су штрчале као бодље у јежа. Командир је занемео и стиснуо усне, а вилични мускули су му подрхтавали.

Прштало је камење под челичним шинама, а са коњских копита су одлетали комади блата, ударајући по лицу возаре и послугу на топу. Пројурисмо кроза село, онда се сручисмо десно, на једну пољану.

— Ја сам већ издао потребна наређења. Требало би само да одем још једном, и тада ћу им ја свршити рапорт на лицу места. — Али, молим вас, без милости! — Разумем, господине капетане!

— Море, људи, није мени ништа! — он скочи, али се загрцну и крв му јурну на уста. Мртвачко бледило се расу по лицу његовом и он се наслони на земљани зид.

Пођосмо. При врху чујемо већ фијук куршума, и ледена страва обузима тело. Ноћ је, и не видимо страх на лицу један другоме. Ћутимо и саплићемо се о неке предмете. Командир се поведе и дочека на руке.

Али моје мисли биле су далеко. Решио сам да изиђем командиру на рапорт и затражим одсуство. Саопштих му. На лицу овога доброга човека видео сам сажаљење и он ми пружи руку у знак саучешћа.

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

Чим се Гојко представио као учитељ, на лицу овога сељака опазила се жива радост, коју он није ни сакривао. Прилазећи учитељу, он претходно скрену учитељичин

преливаше у неко црвенило, стаде их штипати за очи, стаде се увлачити у нос, у уши, стаде падати за врат, на главу, по лицу, свуда... Једва изиђоше и дахнуше слободно.

Љубица и Гојко стајаху неми, зачуђени пред овим ретким призором, очи им лутаху с једног краја на други, а по лицу се разлило усхићено чуђење.

Пустити децу тако у свет. !.. настави он готово више у себи и на лицу му заигра љутња. — Ха, па ми ћемо да омркнемо овде, узвикну она, видевши да је сунце зашло.

али не смеде показати знака љутње да не увреди овако отресита госта; а Гојко, видевши ово нагло црвенило на Љубичину лицу, обори очи, али му лице засија великом радошћу. »Ето, кажем ја: само полако, па ко зна шта још може бити !...

плаве, мале, па необично светлуцају испод меснатих капака; са стране око очију кожа се почела брчкати, те даје целом лицу израз скривеног лукавства.

Али сад јој је веома незгодно да почиње разговор пред учитељком. Зна она жене, па нека им је најсветији израз на лицу... »најбоље ће бити, помисли она, да говорим са њим у повратку, сад кад пођемо.

и стаде у мислима претурати дан за даном, све што је у школи преживела ; и што више мишљаше, све веће је црвенило по лицу обузимаше. Она се стресе, и одједном прекиде те мисли. »Шта ја радим... којешта!...

И она гледаше њега весело и безазлено, с једва приметним руменилом, које јој се разли по лицу. Видела је да има нешто повољно да јој каже, па очекиваше да проговори, гледајући га радознало. — Дошао је акт...

Оштар, хладан ветар, помешан са влажном измаглицом., стаде га шибати по лицу. Он протрља очи и махну главом у страну, као човек који је гађао зеца, па убио — кера... Томе се није надао...

Мало постаја, па уђе Гојко у разред. На лицу му исписана жива радозналост, али се јасно чита на њему и горко сажаљење, прекор...

Љубица му пружи руку, гледајући у страну. Он јој притрча весело, са изразом необичне среће на лицу и као мало стидећи се, сазнавајући своју кривицу.

Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ

154. Девојка је крај горе стајала, Сва се гора од лица сијала, Девојка је лицу говорила: “Давор’ лице! давор’ бриго моја!

Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ

) СИМКА: Секулу? БЛАГОЈЕ: Секула са тим злочином нема ништа! МИЛУН: То ће се виђети! Још траје увиђај на лицу места! Још ни лешеве нисмо изнијели! (Враћа се Гина) ГИНА: Ево, дај му ово! И, молим те, кажи му... Шта да му кажеш?

Црњански, Милош - Лирика Итаке

И кад ти на лицу плане плам, блудан и стидан од дара скривеног под срцем сред недара: ја отац бићу тужан, што не убих, ја отац бићу

На мом се лицу све угаси, и ђаво се јави у једној гримаси, што се смеје и гади. ВАТРОМЕТ Дошло је доба да нам душа све лекове зна, и

Па не гледам милосним погледом ни по царевима ни по робљу. На моме лицу бледом мирише тама бела: осмех мог разочараног тела. У њему је очај, у њему што презриво одриче љубав свему, свему.

Богови, на плећима са облацима тамним, болови и мора са валима помамним, пређоше по његовом белом лицу без трага. Али, кад читаше о Бризеји, што се буди, и отвара очи, пуне таме, у зори, бол неизмеран паде му на груди.

О колико пута кад нам над постељом сат ућути, и на твом побледелом лицу од миља приметим досаду луталицу... О колико пута тад устајем сам, погурен и црн па се загледам кроз мутан прозор у

У прах мирисан, куд липе распу звезде! Узеше нам част, али светли сласт, небесна, као понос, на нашем лицу! Наша је страст гурнула у пропаст: лажи, законе, новац, и породицу.

А кад на моме лицу примећује знаке гађења он ме тапше, као медвед, по леђима, па виче да не морам, ако нећу, да спавам са девојкама.

“ А Ђурица га онда пита: „А је ли његов министар био на Солунском фронту?“ Ја стојим сав црвен у лицу. Видановић ме онда поставља за привременог, предметног, наставника, у Крагујевцу, али ми одобрава одсуство, у Паризу.

Погађају према кроју шињела, према кроју капе, па и према лицу. Па вичу: „Ово је наш, а онај је Шваба! Ово је наш, а онај је Шваба!“ Вели, а добро погађају.

На Ловћену је срамота и стид. На твом лицу лукави братски сјај. Не треба нам твој поздрав и уздисај. Зар рука да диже против речи свете, што жељаше свилу,

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

Министар достојанствено, са свечаном озбиљношћу на лицу, узе у руке рукопис, искашља се, и прочита наслов: „Још две-три речи поводом питања: докле се на југ у старом веку

Кад се и тај део званичног дочека сврши, онда министри, са љубазним осмехом на лицу, с понизношћу приђоше странцу, руковаше се редом, па се остали измакоше и стадоше гологлави с приклоњеним главама, а

Проваљујмо трњак. Навалише проваљивати. — А јаој! — завапи понеко коме се забије трн у руку или га шине оструга по лицу. — Нема, брајко, ништа без муке, ваља се и промучити, ако мислимо успети одговарају на то најодважнији.

Најзад, мало ко да нема трн у руци, или да није огребан по лицу. Људи јуначки трпе, жене проклињу час кад су пошле, а деца, као деца, наравно, плачу, јер не појме како ће се богато

Никога он не погледа, ништа не рече; на његовом лицу никакве промене, ни трага од страха. Све ближе амбису. Чак и они најхрабрији од најхрабријих дошли у лицу бледи као

Све ближе амбису. Чак и они најхрабрији од најхрабријих дошли у лицу бледи као крпа, а нико не сме ни речи да примети паметном, оштром и одважном вођи. Још два корака па је вођа до амбиса.

Неко сломио ногу, неко руку, неко разбио главу, па га крв залила по лицу. Како ко, тек нико читав сем вође. Гледају вођу мрко, попреко и стењу од бола, а он ни главе да дигне.

Од великог броја путника заостаде још дваестак. Сваком се очајање и сумња огледа на мршаву, изнемоглу лицу од напора и глади, али нико ништа не говори. Ћуте као и вођа, и иду. Чак и онај ватрени говорник маје очајно главом.

— Хууу!... Спотакне се дете, па удари главом у овај камен, па сву главу разбије! — прогунђа с очајањем на лицу, па узме камен и изнесе га из дворишта.

Начелник се затури у наслону од столице и протрља руке од задовољства. — Е, доброоо! — рече с осмехом на лицу. — Сад, у име бога, да почнемо!...

! — додао би неко при таквом разговору. Први се прекрсти, понамести се на седишту, па с изразом сажаљења на лицу мери свог друга и клима главом, па ће тек рећи: — Ти си луђи него овај што пише ове трице!

” Али гласно не рече ништа, већ с неким чуђењем на лицу гледаше свога друга. — Шта се крстиш? Питам те јеси ли ти читао ту књигу песама, или ниси. Шта је ту као чудно?

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

Била је поноћ. Оштар ноћни ваздух допре до њега кроз отворен прозор, пирну га по лицу, и он скочи с кревета па седе опет уз прозор. Пушио је и седео ту читав час, не мислећи готово ни о чем.

— викну неко, и свима се одсекоше ноге и застаде неки терет у грудима. Бесмислено, плашљиво, без једне капи крви на лицу, погледасмо према себи, и свачије прво осећање беше жеља: да баци пушку и бега у шуму.

»Свршено је, сад ми је добро«, — могло се прочитати на том лицу и, као за потврду тога, његове усне беху развучене тако, као да ће сад да се насмеје.

Но ако смем запитати: шта бисте ви хтели ? — Хм... знате... чини ми се да ја припадам овој школи. На његову лицу показа се крајње чуђење. — Молим за ваше часно име. — Професор Николић, одговорих му. — Ну? — Ну, и ништа више.

Па ипак, у тој његовој вечитој озбиљности ниси могао никад опазити строга и суха израза: у целу лицу му виђаше се неко нежно учешће и благо задовољство.

Долазак његов беше ранији но других година, а и он сам беше друкчији, много но обично. На лицу му беше исписана нека празноверна и суморна плашња, од које му цео поглед беше још мекши, још нежнији и пријатнији.

Жена ми је права лепотица. Кад идемо улицом, свако се у њу загледа и видим баш на свачијем лицу мисао: »Лепа женица !« А ја се топим од радости. Па како ми је кад помислим на растанак!...

одједном се навуче бледило на свима лицима и све очи остадоше као приковане на оном бледом, смежураном самртничком лицу са кога непрестано веје некаква ледена студ... Болесник се опет закашља И пљуну у чинију поред себе.

И отпочне журно да се облачи; видело му се на лицу да је љут, а како не би: досад си био капетанов таст и уживао поштовање свију варошана, а гле сад по највећем мразу

Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК

ИВКОВИЋ: Па да. Онако... савитљивијег, погоднијег. ЈЕВРЕМ (размишља, али му се огледа задовољство на лицу. Он говори више себи). Хм! Гле, молим те. А ко би то могао бити? (Гласно.

ИВКОВИЋ: Збогом, газда-Јевреме! (Одлази). ВИИИ ЈЕВРЕМ, ШЕГРТ ЈЕВРЕМ (враћа се и стане насред собе замишљен. На лицу му се оцртава брига која га све више обузима.

Каквог то смисла има: кандидат опозиције па под истим кровом са владиним кандидатом? Али, сад сам се на лицу места уверио да је овако боље. ЈЕВРЕМ: Јес', боље је! СЕКУЛИЋ: Овако га држимо кô буву под ноктом...

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

Још док се ђаком специјално бавио народном економијом, одлазио би у мале и сниске кафанице да ту на лицу места опипа било, посматра и студира ниже друштвене слојеве на којима почива ова друштвена пирамида.

има ли каквих промена; и страшно би се наљутио ако то онај чита просто од дуга времена, онако, и без икаквих израза на лицу. А још ако му прескочи његов чланак, е, онда се није могао уздржати да не рекне: »животиња!

»Право вели! — рече у себи Сретен — прави кретен, судећи по лицу.« — Нијесам, господине, а кам’ да јесам! Срета одахну, а ваљда је рекао у себи нешто на форму »Хвала богу«, а затим

Стога је и био блед као крпа од љутине кад је оставио председника и дошао кући. Блед и кисела израза у лицу као да му је пун чабар амонијака обешен испод носа. Изгледао је сав као покисла кокошка.

Пандократору, само се врпољи на столици. Промени се човек лепо у лицу, па тек уједаред, на опште запрепашћење и изненађење, плану. — Ајде, ајд’ — вели ћир Ђорђе певачу. — Шта је, шта је?

Само чујеш где веле: »Е будале, ако ко бога зна!« — Мамелуци! — дере се за њима Сретен, а сав блед у лицу. — Пришипетље власничке и капетанове!!! Бруко учитељска!!! — Чујеш кмете, паде ми на памет нешто жестоко!

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

Погледао Крста чисту, мирну собицу, И мамину плаву, изношену блузу, И још је спазио на Џоновом лицу Нешто што је, можда, личило на сузу.

Струк — мало здепаст, али леп. Чунак — подигнут коњски реп. Оклевах мало; онда купих. Мајстору смешак засија на лицу. Са фуруницом као ветар рупих У промрзлу улицу.

се у то заплака, И што је грло носи прокука, Грунуше испод очних капака Сузе, ко кишница из олука, И сва се у лицу зарумени (Ко кад се стави превише ружа): „Јој, куку ли си јадној мени, Ја губим могућност да стекнем мужа!

Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ

Ловци одмах ту на лицу места поделе међу собом лов. Ма да у лову учествују читава села, једне године дошло је на сваку кућу по 150 килограма

О томе су могућне и постоје две хипотезе: 1˚ да јегуља после мрестења угине на лицу места; 2˚ да она продужава и даље свој живот у морским дубинама, било онаква каква је, било после какве метаморфозе у

најновијега времена једини начин да се покуша решити питање о томе шта бива са јегуљом после мрестења, тај је да се на лицу места, у морским дубинама између Бермудских острва и Саргаског мора, покуша дубински риболов.

Таква једна експедиција, која је радила на лицу места прошлога лета 1938 године, а у којој је учествовао и писац ових редака, покушала је такође ловити таквом великом

Али тек је Александар Хумболт, пошто се на лицу места уверио о тачност онога што су урођеници тврдили, дао тачан опис појаве и описао је на овај начин: »Пролазећи

Али је тада путовање имало један нарочити и тачно одређен циљ: да се на лицу места покушају расветлити нека нерешена питања романа јегуље.

са очекиваним успехом, посао ради кога смо овога пута и дошли у ту океанску област, а после шестонедељног боравка на лицу места, кренули смо се најкраћим путем са плодишта јегуља за Европу, и после четири дана брзог путовања, без икаквог

на које се рачунало да ће моћи расветлити мистерију романа јегуље у његовој завршној фази, непосредним посматрањем на лицу места, на самоме плодишту јегуља, у близини Саргаског Мора.

Али, као што је казано, ни један од тих начина, ни дубински риболов на лицу места, ни разни начини фотографисања у дубинама океана, нису до данас довели до позитивних резултата.

Ракић, Милан - ПЕСМЕ

О, да л̓ разумеш, драга, страшну беду, И осећаш ли невидљиве узе, Видиш ли кроз ноћ на лицу ми бледу Крваве очи и стиснуте сузе?...

добро неминовност зала, Склоп целог живота, са тугом и бедом, Ја знам шта је судба свију идеала, — Моје знање видиш на лицу ми бледом.

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

кад баш мора да излази у чаршију, пре изласка прво морао ићи на огледало, да се огледа и види да му се случајно по лицу и очима што не познаје. А међутим толико је имало да се чује, види и прича!

И све би је јаче грлио, тако да се Софка и сада сећа његове скоро избријане браде, која би је тада почела по лицу да гребе.

Мати не сме да га прекида. Само га отуд, из обасјане собе, слуша. Софка по материном лицу види да она речи у песми не разуме, стране су јој, али се види колико их осећа, како од среће, | раздраганости чисто

И када је Тоне дошао да то све каже Софкиној матери, она, по његовом лицу, изразу и трептању очима, видела колико је он при томе украо, награбио се.

Била је узрујана. И радосна и уплашена. Уста су јој једнако мрдала, а по округлом и пуном јој лицу, нарочито око јагодица, показивала се румен.

тобож послом код ње долази, а знала је да то у ствари није, већ да Софка долази овамо да њу види и да онда по њеном лицу докучи шта је са њима, са оцем, кад, у које доба и зашто опет отишао, она, да би све те одговоре избегла, а једнако

Зато је често уздизао руку ка лицу, и од задовољства, среће, задижући шубару, сваки час гладио чело, очи и цело лице.

Сува, бледих очију, бледа, кошчата, и са маљама на лицу од старости. Сва је мирисала на сељачки мирис, на млеко, на воњ ђубрета и свежину јака, проста одела. — Намештај!

Тетка од радости, среће, није знала шта ће. Али по Софкином лицу, по дрхтању, по посртању, и нарочито по врелини коју осети кад је Софка пољуби у руку, виде да треба што пре да је

Јер никако не верујући, дође сам овамо код њих. Кад уђе код Софке, она виде по његовом неиспаваном и усплахиреном лицу и радост али и запрепашћење. Понова осети од њега сав онај мирис на зној, неопраност и крпе.

сада почети сваки час овамо долазити, улазити код ње у собу, тобож каквим послом, а у ствари да њу виде, да по њеном лицу и држању, седењу, цене како јој је. И заиста, прво улете тетка.

И од среће дохвати Маркову руку, принесе је своме лицу и поче је љубити, осећајући како је прсти његови милују. — Де, де... — И самога Марка то текну и раздрага.

Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ

Прокапљује. Ноћ. ВРЕМЕ Ја видим, ти си најлепше јединство Свих мојих снова од њиног постања; На лицу твоме још сија детињство, У очима један сетан зрак сазнања.

Данас ме залуд стари ветар бије По лицу, да ме свега опомене, Да видим како све пролазно није И да ме сети све лепоте њене. Залуд!

Када чедан осмех, моје дивно дете, На твоме умилном лицу затрепери, Као сјај у ноћи далеке планете, Мој се дух озари у нади и вери.

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

простим и природним, а од старог преимућства, кроз вјекове задржао љепоту тјелесну, понос и јунаштво, што је и њој на лицу одсијевало.

„Гле овога бана како ми се у лицу намрдио! Не бојим те се, љута змијо, Пешикане Шуњо! Не бојим те се, Цуца; иако од тебе дршћу никшићки Турци!

“ „А да није болестан?“ запиташе многи. „Није, но... тобоже послови га сметају.“ Господару се показа на лицу нека сјета кад поче читати писмо; могло се примјетити да му се и обрве мало набраше.

Он је. Он!“ „Ко то?“ „Ама гледајте!“ рече ђакон казујући руком пут прозора. Сви ђипише, јер се на лицу ђаконовом читало заиста велико чуђење. „Игуман! игуман!

Јан смјерно ступи па застаде. Као да си га жеравицом посуо по бјелутноме лицу, тако се зарумени. На њему бјеше просто али веома чисто црногорско одјело, а за пасом леденица.

Чим их опази, оте се из загрљаја, рашири руке и стаде пред момка, као да га заступи. Они се примицаху, страшни у лицу, и грозећи се пут младића.

„Знаш што Вира! ја ћу да идем к њему!“ рече Јан, блијед у лицу али прегаочким погледом и гласом како би какав јунак рекао прије но ће јуришати гдје зна да ће погинути. „К њему!?

Човјек разумједе све. На лицу му се разли велика сјета и уздах му се оте из груди. Обори главу, па набраним челом стаде тепати своме псу, јер овај

Овај би се исправио само да одахне и да очи одмори, па опет прêгледај. На лицу му нијесу могли познати ништа. Он као да се ни стављао није за њих, но се удубио у свој посао мирно и хладно,

То тргну Стану из њенијех мисли, па положивши кудјељу, нагну се над рањеником. На лицу његову не бјеше трага животу. Цура принесе ухо к његовим уснама, да се увјери дише ли. Слабачко бјеше дисање му.

Она понесе обје руке на груди. Сердар се сад промјени у лицу. Мјесто жалости обузе га срџба и прегнуће, па кликну: „А соколови осветите ме! А, Јанко, Јанко...

Али гњев и срчаност што му на лицу одсјевнуше немаху ништа земнога; оружје у кога се уздао бјеше невидно као и непријатељ кога је чекао.

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

И клетве и заклетве и благослови изричу се непосредно (у првом и другом) и посредно (у трећем) лицу, условно и ублажено, — увек са каквим оптативним смером: да се оно што се коме наговештава стварно и деси.

Заклетве се изричу у разним приликама свакидашњег живота: а) од лица које само себе заклиње и б) лицу које се заклиње, и то непосредно и посредно.

Но пастир, чим би се змија привукла његовом лицу, сваки пут би је стресао. Кад је пастир змију и трећи пут стресао, она је цичећи отишла у град и уклела пастира, да му

Чороје је имао хаљину чупаву по којој су били испришивани којекаки репови, а највише лисичји, на лицу образину, а у руци зелену гранчицу или киту цвијећа.

МЕЛХИОР (сав гарав у лицу): Ја сам цар Мелхиор од арапске стране, видео сам звезду на истоку и познао сам да се нови цар родио; идем да му се

— У тебе су очи шарене: кад би ти ја пенџер отворила, ти би мене угледô у струку и у лицу, па би могô урећи мене, а себе балдисати.

Момак: Срце моје, душо из њедара, ја сам у доброг хоџе учио и свакове дове научио. Кад те видим у лицу и струку, намах ћу ти дову проучити и по твоме лицу, душо, пухнути, да ја тебе никад урећи нећу.

Кад те видим у лицу и струку, намах ћу ти дову проучити и по твоме лицу, душо, пухнути, да ја тебе никад урећи нећу.

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

Стојша кад дође на ону чесму, напије се воде па легне мало у хлад да се одмори покривши се по лицу једном од оне три мараме да га мухе не би клале. У томе дође једна госпа по воду и опази Стојшу крај чесме у хладу.

Стојша се онде напије воде па легне мало у хлад да | се одмори покривши се по лицу једном од оне три мараме да га мухе не би клале.

Стојша се онде напије воде па легне у хлад да се мало одмори покривши се по лицу једном од оне три мараме да га мухе не би клале. Мало времена за тим прође, ал ето ти једне госпе по воду.

друге било, а при том бијаше и лијепа као вила од горе, висока као јела, а танка као шибика, а румена као јабука и у лицу бијела као горски лијер.

Свињарче кад се наједе и напије, узме онај струк босиљка, па се стане трти њиме по лицу, а Турчин помисли да се оно маже својом нечишћу па узме и он од своје што још није био појео, те се добро умаже по

“ 9. ЗЕТ У ПУНИЦАМА. Вјери се један врло мршави и у лицу блиједи младић, а при том и врло фалиша. Имао је једнога слугу којега је научио, да кадгођ би се он што пред ким фалио

Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА

Пошто овај економ непосустало оконча своју службу ка Богу и вама, и покаже вам се поуздан, и управља вас не по лицу, него све имајући као један уд, имајући под собом и подеконома као помоћника себи.

Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ

А сад, молим те, мирно устај, па идемо! АНЂЕЛКО: Чекај, доказаћу ти овде на лицу места! Гука ко волујска глава! (Заврће ногавицу) ЈАГОДА: Шта је то било с ноликим његовим ранама?

Станковић, Борисав - ЈОВЧА

ЗУЛФА (извирује иза старе, гледа умиљато Јовчу). ЈОВЧА (ганут; ублажују му се црте на лицу). НАЗА (развлачећи, пригушеније): Али, кад оно порасло, залистало, зажеднело... — ти му не даде...

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

И кад не би се смијао, на лицу би му неко тихо и природно осмејавање цветало. И правда, како сам после дугим искуством познао, и како ће се видити из

може бити слађе и целому человеческому роду честније и славније колико познати да света небесна добродетељ по свему лицу земному у свим племенам и језиком има своје алтаре и своје верне, у красоту своју заљубљене, поклонике и служитеље?

Но како не би[х] био весео, видећи на лицу и у очима ови[х] блажени[х] људи такову чистосердечност и доброхотство! Као да су ми рођени брат и сестра и као да се

вам, зашто ћете из њи[х] најбоље моћи познати моја достодолжна чувствованија к оним блаженим великодушним и божјим на лицу земному људ’ма. | Благодетељна госпоже!

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

Фране. Бакоња стаде гледати манастир. Бјеше на један под, али је имао око двадесет прозора у лицу. Црква је својим обијељеним прочељем прилијепљена уза њ.

— Ајде, Криветино, отвори, нека је враг носи. На велико њихово чудо уђе Бакоња. Бакоња, блијед у лицу, глибав до кољења, у руци му штит од кише, а о рамену шарена торбица.

— Шта велиш?... Како то? — питају родитељи, а на Кењову лицу показа се виши ужас но прије. — Кажем вам: од свега овога стриц не зна ни овишно! (То рекавши запе ноктом за зубе.

Он не хтје казати од чега се препао, но кад га ко запита о томе, он набури, а на лицу му се читаху страшне приче. Толико бјеше доста да страх обузме ђаке.

— Данас, други дан коризме! — Кад су ваке прилике, има се „дишпеншацијун“ — рече Бујас, с таквим изразом на лицу, који је значио: „Бакоња, ти још и не разумеш шта је то: дишпеншацијун.“ — А је ли комишијун још овдинак?

Бијаше то гојазни старкеља, са дуплијем подбратком, који је и једући куњао и коме као да се на лицу читаше узвик: „Ох, да знате како ми је све ово досадно!

Послије ручка Вртиреп предложи да погреб буде одмах, те да се бар већи дио сељака разиђе. На провинцијалову лицу, уз израз: „О, како ми је све то досадно“, појави се још као њеки знак питања, који је значио: „Како?

— рече Бакоња и онда се сјети како је једном затекао Букара усамљена са друкчијим изразом на лицу... Ја, кад се добро промислим, ја би скинуја капу прид Букаром!...

— Амен — одговори одмах Брне, па с изразом велике досаде на лицу додаде — затворите врата. — Зашта одма не затворите? Одите наприд, ако оћете, и сидите!

— Да није који од дужника! — пита стриц. — Да није који спомињâ за дугове, а? Бакоња одмахне главом, с изразом на лицу који је значио: — „Ја то знам! Већ би ја дужника нањушија и да се не јави!

“ Ту је мисао Бакоња читао на лицу Јелкину и вјеровао да је тако. Осим тога, обоје мораху вјеровати да њеки нарочити светац штити њихову тајну, кад она

Брне је у страху посматрао синовца. На његову блиједом лицу трепераше свака жилица, његови снажни и гипки удови бијаху тако покорни његовој вољи, да то стрица неугодно дирну, те,

Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА

А кад се вратим дому уре касне Знала сву причу само по мом лицу. Седим за столом и не знам свог лика. Пред огледало залуд ми је стати: У твоме оку била ми је слика.

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Не бој се. — Мој отац има још једног сина — рече за себе Ђорђе, а по лицу и рукама разли му се трновита врућина. Тупа лупњава у уском кошу ребара, стегнутом гуњем и кожухом, а кеса с дукатима

Жеља да је тресне, да је удара по лицу, тако је јака, јесте, поверова, једина жела због које се он мучи ове ноћи. Одједном му би лакше: љута радост разли му

Стид јој се разгоре у глави и на лицу. Прошлост, погубљена и заборављена у пословима, Виси сада сва пред њом, похабана и у ритама, као сиротињско одело.

„Мијат га нашао прилепљеног на нашој вратници“, приближи лампу очевом лицу. „Знам“, Аћим згужва хартију. „Има их пуно по селу.

Њим је јурнула дрхтавица, па му одједном дође жеља да је удара по лицу, да јој смрска очи, да је удара, свуда, док је не унакази, уништи „Излудећу! Бежи!

Речи имају укус зарђалог бакра, а на лицу му се ужлебио презир пун гађења. — Хоћеш ли кући, газда-Ђорђе? — пита кафеџија. — Нећу.

„Мило ти што си таква, а?“ придигао се на лактове, није јој видео очи. По лицу га ударао смех, чудио га и збуњивао, јер, откако је преноћила у манастиру, друга је жена постала.

Толу си наговорио да шири по селу свакојаке блесавлуке о Вукашину, па их после мени прича“, злоба му је била на лицу. „Нисам“, рекао је. „Закуни ми се у деду да ниси. У децу! Закуни се!“ Аћим је ударио песницом по колену.

дизгине и галопом јуре низ пут, где се и плотови посакриваше у снег; два војника јурнуше на жену, она стаде, чвор на лицу јој се смањи, гледа их поскок пред трзај, секира јој се измуљи из руку, она се окрену и полако пође низ пут за коњима.

Откако јој га је јутрос дан урезао на нешто омршавелом дугуљастом лицу с косим, густим обрвама изнад крупних и црних очију, тај осмех је исти и кад је сама у пословима и кад њиме срета

Из све снаге му зари прсте у раме. „Ала су ти јаке руке! Као канџе“, рекао је Тола, с муком савлађујући грч на лицу и јаук. „Јака сам!... Видиш колико сам јака?“ сиктала је чупајући му кожу. Од његовог ћутања њена рука клону на сено.

главу, огртао гуњ, из зелене тестије уклештене између колена, као да гуску коље, сам себе поливао и пљускао водом по лицу.

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

3атим поче помније да је посматра. Девојчица је била готово дорасла до девојке, али на њеном лицу и у кретњама било је још много детиње љупкости.

Чим га је погледала, младић. је утонуо у златно језеро њених очију. На њеном лицу стражари су, први пут, видели осмех. Збуњена и срећна, наставила је да везе. Никада тананији није био њен вез.

— Ђаволак протрља очи. Уместо грбавице, пред њим је стајала лепотица. У руци јој је била ружа. Она је принесе лицу и зачуди се њеном мирису, па је пружи суседу да помирише. — Гле врага! — јекну Ђаволак. — Где му нестаде реп?

На једном од њих опази црте своје сестре. Друго је личило на лице њене најбоље другарице. Треће је било слично лицу њенога брата. Четврто је било њено рођено.

Таласи, такође! Зато нико и не зна где се налази Галебова стена, нити јесу ли оне мрље на сјајном лицу Месеца заиста сенке галебових крила?

« — питао се посматрајући дечаков лагани ход. Али откуда му у очима поглед виле? Отац задрхта опазивши на дечаковом лицу сјај који је вила имала на своме, но убрзо одбаци своју зебњу. — Волео бих да видим острво на коме си се родио!

Можда ће га коњ обрадовати? Кад, гле врага! Принц ни да погледа коња. Само замагљених очију зури у даљину, а на лицу му цвета туга. Шта сада? Како да од принца одагнају досаду? Како да га излече од његове страшне туге?

— забрину се цар. — Принцу је опет досадно! Чак и када му се син родио, и када Му је жена побегла, на принчевом лицу био је исти израз. Мучила га је иста досада, иста туга. — Можда принц чезне за већим царством?

Немој се уплашити! — Мајка гуштерова уздахну. — Не гледај красте на њеном лицу, не брини што ОД ње ледени ветар бије, притрчи и пољуби је у један, па у други образ, а онда се измакни.

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

Сима се нагиње над дечака а на лицу му је туга. Подиже главу, више нема туге, сад је на реду одлучност, не гледа ни у кога у обручу а свакоме изгледа да

У исти мах, није веровао да се може узмаћи и зато се понекад трзао. На његовом лицу, црном колико од сунца толико и од несанице, ништа се није видело.

Одједном на лицу тога човека, можда Петра, види ружну примисао и види како га његови нови другови чудно опкољавају. Изненађење, као

Вишњић, који је обично певао спуштених капака, са мреном одсутности на лицу, сад је, сав присутан, гледао у Вука спаљеним зеницама.

љубазно, примио свог госта, одмах се покајао: слепи Филип као да је долазио из самог предворја Хада, са том тамом на лицу, празнинама у говору, нечист. Мушицки је устукнуо у хладноћу, његово стрпљење је почело да се губи.

Почео је и да зазире од те још лепе жене са неким ледом на лицу. По његовом мишљењу, Љубица је одвећ добро умела са свима: са својом децом али и са страним достојанственицима; са

Вучић се сложио а она му је прочитала на лицу како схвата да је дошао у добар час. Кад је отишао, спокој је још био над ушћем, али она то више није примећивала.

Од барона, у први мах неповерљивог, у други мах презадовољног а у трећи очараног добротом на лицу тог чудака у турским хаљинама, откупио је, више него повољно, три милиона ока соли.

Оно што су други препознавали као белег доброте на Анастасијевићевом лицу, Господар Јеврем је видео као белег препредености; оно што се у понашању тога трговца од све већег угледа схватало као

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

Но дани су прошли к'о ријека нагла, К'о тренутни снови, као пусте варке: Сад на вашем лицу сјај младости жарке, А на моме јесен и туробна магла.

Сва новом срећом огране нам соба! На сваком лицу свето, сјајно нешто Сучући брке, стари сусјед вјешто Поч'о би причу из далеког доба.

И по крају целом Цвеће нешто шапће са сузом на лицу. А ту је и Она - у оделу белом, Поред мене клечи, и последњу жицу Са уздахом кида. А ја мрк и ледан.

добро неминовност зала, Склоп целог живота, са тугом и бедом, Ја знам шта је судба свију идеала: Моје знање видиш на лицу ми бледом.

Ал' не! Не видим од тога ни сена; По твоме лицу радост се разлива... И свршено је! Ти си сада жена Проста ти била моја љубав жива!

Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА

Ах, красоту небесног воинства смртни никад постићи не може! На свакоме лицу ангелскоме совршенство блиста створитеља и прелесна Божја поезија; на њихова копља и стријеле и свијетле војничке

биће има и ум творца сјајни, беспредјелни које види у царство свјетлости под том круном бјеху окруњене, на том лицу бјеху изражене у сјајности светог совршенства. План небесах пред собом гледаше и прелести правилнога вкуса.

туговању напијем се воде с источника: откри мени несретњу судбину, ка предмете што за собом видиш у свијетлом лицу огледала.

Попа, Васко - КОРА

кроз нашу несаницу У олуцима звезде нам труле 6 Бдиш ми у бори између веђа Чекаш да се раздани На моме лицу Воштана ноћ Тек је догорела До ноката праскозорја Црне опеке Већ су поплочале Цео небески свод 7 Над мирним

нам ваљају мутне Постеље и столове Изломљених костију Подне на руке нам пало И смркнуло се Отворена рака на лицу земље На твоме на моме лицу 8 На раскрсницама Подочњаци дана Срећу нам се модри Ако окренем главу Сунце ће с гране

и столове Изломљених костију Подне на руке нам пало И смркнуло се Отворена рака на лицу земље На твоме на моме лицу 8 На раскрсницама Подочњаци дана Срећу нам се модри Ако окренем главу Сунце ће с гране пасти Сахранила си осмехе У

дуж свих улица Образи кућа сјаје се Када прођемо Стопалима нашим Плочници играју карте Звезда смо изненадна На лицу пролазника Јата изненађења Хранимо са длана 20 Из твојих дланова Пију живу воду птице Плаве и смеђе птице Које нам

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

Чим номофилакс то виде, израз страха на његовом лицу замени се другим једним који наговештаваше свако отсуство мисли. Он зину и стајаше ту као прикован.

Значи да га је прочитао, али се чинио невешт при саопштавању свог проналаска“. Млади студент поцрвене у лицу и удари песницом о сто тако јако, да од тога чаше зазвечеше. „Е, то вам је прави језуита!

“ Тако је и било. Кад Њутн осети стране руке на свом лицу, маши се да их силом уклони. Али кад их ухвати и у њима упозна нежне женске руке, он их, инстиктивно притисну на своје

својом џепном марамицом ослободио последњих остатака мог бурмута, ипак намирисао да сам дошао у Париз да бих се на лицу места обавестио о дејствима јулске револуције.

које је непосредно претходило нашој садањој фауни, већ цео ред старијих животињских царстава која су се одмењивала на лицу Земљином“. „Како то?

Замолих га да ми опрости што га тако изнебуха узнемиравам, но да ме шаље аустриска влада да бих се на лицу места упознао са организацијом и радом његове Институције, како би се и у Бечу основао институт те врсте.

биљем, а из хладњака, прислоњеног уз кућицу, изађе једна старија госпођа и пође ми у сусрет са љубазним осмејком на лицу. Упознах у њој супругу великог природњака, ослових је и предадох јој синовљево писмо.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

И тек после овога он нагло принесе руке лицу и тада бризну у такав плач од кога не знам како ми срце није препукло. То пригушено јецање, нешто као ропац, кратко,

Хтео сам једино да ти укажем на живот. Ето, хоћу да кажем да живот није оно што смо ми мислили. И на његовом лицу понова се јако оцрташе дубоки трагови патње.

Моја мајка ништа није хтела да потврди, али ме мучи оно што видим на њеном лицу. Ја сам рекао да ћу ствар извидити кад се вратим. Ноћио сам сâм у другој соби, обе ноћи. Ока нисам склопио.

Приметио сам како ме Цигани посматрају, и њихове беле, велике као јаје, беоњаче скакале су по црном лицу, час по бради, час по образима, час по челу. Вероватно, опомињали су ме да их не заборавим.

Ја сам, дакле, на лицу места, ја знам све. Верујте, тамо је као што вам ја кажем. А ви знате, дакле, шта вам ја кажем.

Па страстан плач и одмах затим осмех какав никада нисам видео на неном смерном лицу, нешто чудно нестално, извештачено, циничко, чулно, нешто дражесно и нечедно, у исто време.

А кад су се обе дужности, услед буџетске немогућности, сјединиле у једном једином лицу, он је отпуштен као неупотребљив у овом случају, пошто је општинска управа ипак претпостављала да задржи оно друго

пуковник, мршав, висок, са необично дубоким и тамним очним дупљама, густим и дугим веђама, оштрим браздама по лицу и пребаченим једним праменом косе преко ћелаве главе као тикве.

“ А синоћ је полугласно неко казао: „Видео сам осмејак један муњевит на његовом лицу, тако рећи у тренутку примљене вести о несрећи.

лице нареди да се брзо спрема, па му је помагало да се усправи и мокром крпом брисало му усирену црну крв по лицу и врату.

А на лицу малог, пакосног господина сијало је нешто и од лукавог и забринутог, злурадог и ишчекујућег. Он је згурено прелиставао

од оне тројице из окова говорио је дуго и убедљиво о Петронију Свилару, коме је двадесет година, зидару, другом неком лицу, из другог места.

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

ИВАНА ГАЛЕБА (ИГРЕ ПРОЉЕЋА И СМРТИ) Ксенији И Прелазим дланом по лицу, и констатирам: брада ми је прилично понарасла. Рачунам: посљедњи пут био је код мене бријач у уторак.

А онда је све било тачно као и посљедњи пут: маска на лицу, доста угодна празнина која се све више шири у мислима, и, посљедњим трачком свијести: ако се више не пробудим, тим

мисли, да се у нама рађају, наизмјенично и непрекинутим слиједом, одрази радости и туге, као смијех на слијепчеву лицу.

Запажао сам како би се тад на бакином лицу упалио осмијех тихог ликовања. (А чинило ми се бјелодано да јој дадиља таквим говорењем подилази, напипавајући

сваки пут сам помишљао: ево се несмиљена рука демијурга игра с овим невољницима, одразује им свог ћудљивог миша на лицу, заварава им глад среће својим лепршањем, одбљескује им са свог варавог огледалца један одбљесак вјечности на њихова

Плакала је уз мајку растрљавајући стиснутом шачицом сузе по лицу. Од напора јој се оросило чело и улијепило меко паперје на ивици косе.

Кажем, дијете јој не зна имена ни славе, али у облачне и бесунчане дане оцјећа на лицу хладан дах вјетра за њеним проласком.

Немир који стално пребива у угловима усница и који без починка моделира на лицу обасјаности и засјенице, осмијех час пун заборава, без јучерашњице, час осјенчан неким прадавним, још прије рођења

Мајчино расположење било је ведро, на њеном лицу лежала је безбрижност, она је спокојно пржила своје срделице — све снагом и на основу тога што она не зна, савршено

Најзад дружина устаде и у пратњи Лорка, вјечито пијаног лучког носача помодрела у лицу и подбухлих очију, замаче под камени лук градских врата и нестаде у сплету кривудавих улица.

некако потрефи, па настави свој пут бришући и даље сузе, или, тачније, размазујући их мусавом марамицом по бубуљичавом лицу.

Вратили смо се рано послије подне, још за висока сунца, запрашене обуће и с чичцима на ногавицама, малко препланули у лицу, с умором у листовима.

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

Весеље и право душевно задовољство, помешано са побожном збиљом, сија на сваком лицу... Само Ђурица необично изгледа.

Разлило би му се тада по лицу тако велико задовољство, да изгледаше други човек. Ну девојке су га избегавале, као и момци.

И тај поглед као да му даде неку нову снагу, јер у оку му засја одлучност, а по лицу се разли грозничаво бледило... ИИИ Четвртога дана после овога Ђуричина пута, рано у зору, дојаха пред Ђуричину

С таквим изразом појави се пред кућом и погледа Ђурицу, који не беше вичан таквој препредености, па се издаде. На лицу му се јасно могла читати мисао: »Пропао сам, нашао је!...« — Хеј, кмете, овамо сви! — викну писар.

Ђурица оборио главу, па, чини се, и не дише. Спопала га нека дрхтавица, па се само мења у лицу и ћути као заливен. Мајка му, напротив, стреља очима и по десети пут погледа писара, као да би хтела загледати му у

Да је он био добар посматрач, могао би опазити како на Ђуричину лицу сину радостан израз, који је могао значити: »О, па он није нашао: могу се још спасти.

Био је уверен у несумњиви успех, јер је први пут добро опазио ону значајну промену на Ђуричину лицу, кад се он појавио отуд из вајата.

Беше то зрео човек, око својих четрдесет година. На црном циганском лицу беше усађен орловски повијен, на крају раширен нос, који издаваше велику срчаност и одважност.

Прва су двојица по целом лицу нагарављена и увезана широким, гаравим пешкирима, те им се види само горњи део лица. Они леже мирно, погледајући само

Знаш, ваљад’, преко кога ћеш јавити? — Не бери бриге — одговори кмет, правећи тајанствени израз на лицу. — Све ћу ја њему јавити за један сат, пошто дознам. — Е, сад у здрављу! — рече Ђурица, — морам да се журим.

То није обичан човек... А Ђурица, дохвативши бачену пушку, окрете низ реку што је брже могао. На лицу му се виђаше сладак и блажен осмејак, а очи му непрестано звераху око себе.

А Станка, после онога необичнога састанка на реци, стаде са чуђењем да опажа, да се свагда мења у лицу, то поцрвени или побледи, чим ко спомене име Ђуричино.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

И тако га отпусти као правога врача. ЗЕТ У ПУНИЦАМА Вјери се један врло мршави и у лицу блиједи младић, а при том и врло фалиша.

Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ

Ти парком прошета. Твој костим је био лак к'о месечина, На твом нежном лицу осмех ведар, смео, У бујној ти коси спава помрчина, А на глави шешир помодан и бео: Крај мене, кроз грају Прошла си у

И гледам. Данас, као некад, ниси С песмом на лицу, нити ми се чини Да се покреће сад у месечини Арија снова, и да у њој ти си.

У пролазу ђаче познато ми, смерно, С осмехом на лицу, у респекту многом, Правећи гримасе, к'о псетанце верно, Дубоко се јави шеширом и ногом. Ја окренух главу.

У дну дворишта мати, ногу боси'. Цвет црвеног кранфила у њеној коси. У црној коси црвени цвет. Црвеног трага по лицу ено! Шта то учини с тобом свет, О моје драго, о моја жено?

Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ

је говорио о Енглезу коме је испричао једну од својих оригиналних анегдота и који га је слушао са збуњеним изразом на лицу, али се тек годину дана касније смејао.

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

Када сам га при растанку пољубио у руку, дао ми је једну форинту, потапшао ме по лицу и уверио ме да бих могао лако испунити очекивања проте Живковића и мојих учитеља, ако бих више времена проводио над

Тек тада сам разумео оне сузе које сам први пут у животу видео на његовом лицу. Одмах, сам обавестио мајку да желим да се вратим у Идвор и да јој помогнем у обрађивању земље.

Мене су привлачиле његове скоро беле трепавице и обрве, враголасте зелене очи и жуте пеге по лицу. Родио се у Хобокену и разумевао је доњонемачки дијалект свога оца, али је увек одговарао енглески и онда када би му

Иако сам се трудио да прикријем своја осећања и мисли, одавало би ме руменило које би избило на мом лицу. Погађајући моје мисли, смешкала се задовољно, али је избегавала да ми пружи прилику да јој поверим своја осећања.

С друге стране, дечаци и девојчице су мене љубили у руку, а ја сам их љубио у образ и тапшао по лицу. Мој доста старији нећак, бивши војник и кнез села, био је најстарији мушки члан Пупина и био је глава фамилије.

С друге стране, дечаци и девојчице су мене љубили у руку, а ја сам их љубио у образ и тапшао по лицу. Мој доста старији нећак, бивши војник и кнез села, био је најстарији мушки члан Пупина и био је глава фамилије.

Његова појава била је веома упадљива. Имао је тада шездесет и четири године, али је изгледао старији. дубоке боре на лицу и истурене вене на високим челу давале су му изглед мислиоца дубоко повученог у себе, док су његове љубопитљиве и

Ћипико, Иво - Приповетке

се с једном другарицом, исприча јој вијест о Спасоју; у забуни и не опази да је другарица пречињала се да јој се на лицу не опази завист. И никако да се поврати кући. Стоји на једноме мјесту и замишљена гледа.

Спасоје испод ока гледа девојку и никако да му око на њену лицу опочине. Гледа је боље, и лијепо му се чини да је увела и блиједа у лицу.

Гледа је боље, и лијепо му се чини да је увела и блиједа у лицу. А он ју је, у часовима сјећања на своје крше, замишљао згодну и снажну.

Да бог поможе! А и теби ћу лако наћи посла. Доста да имаш воље за радњу и да си здрава... Ма што ти је то по лицу? — преврне разговор. — Биће ти биле оспице?.... Ништа зато — преврне бесједу, — можеш од самога прања живјети!

чисто задивљено га посматраше: бијаше се посвема погосподио, а само би се каткад снуждила, опазивши да је блеђи у лицу но обично.

Па, подигнувши главу, бојажљиво погледа у проповједника, али, опазивши на његову лицу гњев, одврати поглед и сврне га на меке, понизне пламичке што се на великоме олтару дижу увис, као да хоће да цјелују

оне стране небо, застрто оловастом бојом, разгаљује се сивом светлошћу, а кад лахор са брдина снегом заструји, реже по лицу, и чује се јаче, одозго с поља, оделити шум слапа над млиницама. Прекопута шкрипнуше врата и клепка брецну. —Павле!

А сунце осваја и продире кроз густо лишће, увлачи се, и погдекоји зрак одблескује се на знојноме раздраганоме лицу. Дубрава испрекрштала се сенкама и светлошћу летнога дана.

Зове га и дрма, али Илија се не одзива, не отвара очију, већ му дуге трепавице мирно леже на блиједоме лицу, као у мрца, а капци су му једнако тамномодри. Окупише се око њега радници.

На његову препланулом, отвореном лицу плаве очи изгледају овлажене, из њих избија нека неодређена сета. —Хајд'мо! —Немој, брате!

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

ваља обратити пажњу на смењивање заменичких облика у поређењима: што су гранама листови, вели народни песник у првом лицу, то су мени листови црквених књига, и што је за њих црвено цвеће, то је за мене сабор у цркви, па отуда: „што су им –

косовске девојке и реке Ситнице, још је теже одолети једном по лепоти ретком лирском сну, испеваном у првом лицу, као исповест момка девојци.

Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА

ЖИВКА (пријатно изненађена): Ах! (Узима мало ружичасто писмо и мирише га, те јој се задовољство изражава на лицу.) Хвала! МОМАК (поклони се и одлази).

Приликом читања на његовоме се лицу оцртава пакост и задовољство). Завеса ЧИН ТРЕЋИ Иста соба као и у претходном чину.

(Застане и слуша мењајући боју у лицу.) Васо, 'оди ти овамо на телефон, нешто псује и грди, не разумем га... ништа га не разумем.

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

6 А уз њега иде и израз лица, суза на Марикином лицу чим је препознала пријатеља свог мужа. Има Станковић једну кратку приповетку, Нушку, која је - можда више од других

Пажљивоме читаоцу неће промаћи овај доста необичан опис мимике на Томчиноме лицу у приповеци Стари дани: усамљен седи у мраку иза куће, док из осветљене собе једнако допире страстан и заносан Пасин

И док Томча пали цигарету, дечак прати трептаво смењивање осветљених и осенчених места на немирноме лицу. Тако су код дубоко потресеног Томче унутарњи грчеви и мишићни трзај и споља продужени и појачани у игри светла и

А то, дабоме, не би било могуће без дечјих очију које су се врло блиско примакле Томчиноме лицу - усред мрака жаром осветљеном - баш у тренутку кад је мислио да је сам и смањио контролу над својим телесним

Али док у Старим данима приповедач Миле ретроспективно гледа и приповедање изједно тече у првом лицу, дотле се у Нечистој крви ретроспективно виђење везује за саму јунакињу, а приповедање тече у ауторово име.

наставка, уз то и кратка, а мислимо да може, Станковић ни на самоме почетку није имао намеру да напише дело у првом лицу, и то се код њега не да ни замислити под претпоставком да Софка буде приповедач; али није имао намеру, и то је много

да Софка буде приповедач; али није имао намеру, и то је много занимљивије, ни да га напише просто у трећем лицу, одвојеном од јунакињиног лика.

лику отеловљени приповедач или безлични аутор, и да ли у исповедноме првом или у неутралноме трећем граматичком лицу.

Најновија теоријска испитивања потврђују да такав поступак није изузетак, није ни случај ан: приповедач у првом лицу - али, разуме се, и лик који је доведен у велику близину аутора, тако да им се видокрузи укрштају - у роману је

отприлике (и никако не тако оштро и очигледно) као кад бисмо о извесној особи до пола реченице говорили у трећем лицу (она), а отпола у првом лицу (ја) пошто смо се потпуно пренели у њен положај.

тако оштро и очигледно) као кад бисмо о извесној особи до пола реченице говорили у трећем лицу (она), а отпола у првом лицу (ја) пошто смо се потпуно пренели у њен положај.

Врстом реченице коју смо добили приповедају се романи у трећем лицу, али када аутор узме улогу спољњег (или дистанцираног) посматрача.

Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ

Соко. Али наступа кроз светину некако поткошено, без снаге и воле. Као да му је досадно, као да се од нечега стиди; у лицу је опет блед и снужден као да на души носи голему, тегобну тајну.

Виђи, да ти кажем!.. И ђаволски већ прибрано, старац се рашири усред гомиле и са крвавим осмехом на лицу као свако ко се одлучио да умре, секну левом руком једну леденицу, а десном јатаган.

Арнаути почеше да се згледају. Само Кариман Кошутан стаде да грицка своје усне, да подрхтава у лицу и зелени: кроз дивљи свој наслеђени нагон он осети, он једини у свој овој гомили, да је ово само страшно презирање,

Збогом!.. Она пође пут села. Арнаути одмах вешто окружише домаћина. Јер се мењаше у лицу и све упорније погледиваше за женом.

Искуство вели да она од добра не долази, а и Мемет каваз, качанички Арнаутин, брижним изразом на лицу као да се устезаше да нам изјави болно саучешће.

Зато се околина и бојала од њега. Врстан изданак досељеника са арбанашких гора, он је био омален, црн у лицу, сјајних упалих очију, увек зверасто ћутљив и намргођен као човек који само о злу мисли.

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

— Дође дома млада мома, На лицу јој сунчев жар, „Где си, дико, за толико?“ Дочека је мајчин кар. „Немој, мајко, карат’ тако, Нисам крива, није

ДОБАР МЕЂУ ЗЛИМА (Уз слику) Ко је онај што га вуку, Подлом злобом на њ кидишу? Ох, не питај... зар не видиш На лицу му светлост вишу! Зар не видиш ту мирноћу Којом срета судбу преку? Зар не видиш душу чисту, Божја сина у човеку?

Краков, Станислав - КРИЛА

и са Грцима да се носиш, а дуван не дају... пих... Каплар са чворугама по лицу и жутим брковима љутито пљуну у страну. Одједном се над црвеном стеном указаше три шиљка и три главе.

Остао је само мајор Милорад са Душком. У мраку се нису видели невесели, чупави бркови, ни боре брига на лицу мајора, али су његове очи сијале дрхтавим, зеленкастим сјајем. — Ја идем до Љубе.

— Ово нешто значи. Не слути на добро. А, шта велиш, Душко? Не осмејкују се његове увек веселе боре на округлом лицу, већ се грче са изразом плашње. Но Душко га не чује, и заноси се све више у сну.

— Официр се није томе радовао, али се није ни ужасавао. Било је још сувише блиско. Још је осећао на лицу отрти млаз туђе крви. Онај јаук му је остао у глави. Па не само тај први.

Најзад, када зора поче да свиће, они беху опкољени. Тада мајор Милорад гологлав, рашчупане косе, сав модар у лицу рече ордонансу Бранку: — Пре него што би пали у ропство, убићеш мене и ађутанта.

Душко је ишао за њиме радостан и весео. Крв му се заскорушила на раздртом лицу. Са поносом је показивао на огребано месо и на куршумом раздеране чакшире. — Мало коњака, господин’ мајоре.

Помиловао је њена гола бедра... сада му се осмех разлио по жутоме лицу, и одједном осети одблесак туђега осмејка... — Тоујоурс цонтент... Чупава бароница нагла се над њиме.

Гледао је једним оком како војници старци туцају камен крај пута мирно као и раније. Носио је само црни завој на лицу. Мија пак није хтео никаквих покрета, промена.

И други не повређени смакоше се мало за стење. Његове руке пипају по лицу и лепе се топлом крвљу. Не осећа бол. Удар га је занео мало. Завоји се нуде, али и смех са њима. Опасност је прошла.

Док је нови командант, мајор, који је судећи по лицу волео исувише коњак, наређивао да се телефонира у пук, Казимир је изашао испод стене и загледао се у црне остатке.

Казимир је дрхтао у грозници и грозно кашљао. На жутом лицу избила су два румена печата, и између војничких шлемова и бајонета његове су очи дивље светлуцале. Грцао је кроз кашаљ.

Узалуд се она већ трећи пут повраћала преварена тренутном тишином. Склапала је руке, и почињала песму. На лицу јој је висио осмејак, али су мишићи на голим листовима играли од беса. Qу'еИИе-ѕ'ен-ва... Qу'еИле-ѕ'ен-ва...

Петровић, Растко - АФРИКА

малише, сјајно–црне атлете, мазна и насмејана, пузе између њих, и заспе често са једном ножицом заборављеном на лицу једног свештеника и шачицом на устима и носу своје матере: Кардиате, жене Волов.

То приповеда и Вуије, који је забележио на лицу места (помињано свуда) најлепши црначки еп о борби Сумангурија, Бамбаре, поглавице фетишиста, са Сундијетом,

Беспримерно свеснији од наше деце, они немају онај начин пућења и стидљивости, немају бригу исписану на лицу и болешљивост на образима. Тела су им тако хармонична и мускулозна да их човек гледа као уметничке творевине.

Зове се Самба седамнаест му је година, родом је из Бамфоре, тетовиран је по лицу. Зна да спрема пољску кујну и пристаје да иде за мном где год будем пошао.

Седам крај њега, и гладан и жедан; почињем одмах своју причу о Комои и шалупи. Мој пријатељ се сав промени у лицу; „Па то је све удешено да би вас испшумпали! Ништа страшније но пасти у руке црних а не знати бити одлучан са њима!

Моје су руке ко зна колико пута дотакле губава места на црнцу, силом околности; тим рукама ја се доирујем по лицу, по огреботинама, њима уносим храну у себе.

то примио као личну увреду), и продужавамо под небом величанственим; тако блиским да осећам скоро звезде по свом лицу.

Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ

РАДАК: Мирно? ИСАК: Као кип! РАДАК: И сад си као кип: На твоме лицу кап не остаде Од оне крви што нам казује Да живот куца још у грудима... Вуче!

Проклета земља, Где суза мами зору на небо, А јаук нему поноћ раздире; Где санка нема, где данка бела По сетном лицу бледе ропкиње Затрепти зрачак као изгубљен, И ту на хладу људске жалости Топлину губи жара сопственог; Где мача

Мајка те моли, пашо свемоћан, Поврати румен лицу блеђаном, По бледилу га нећу познати. А још да више њему наличи, На рамену му главу постави, Ако ћеш робље да се

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

Варош застење, занеми, више це не говори речима већ погледима; на свакоме се лицу може прочитати само једно питање: »Шта ли ће бити«? Такав данас изгледа Алексинац.

Поред њега је као сенка ишао његов млади нећак. Блед као крпа, са полуотвореним уснама и са неким болним ужасом на лицу. Овај накресан старац и ово престрављено дете! Обојици као да није било место овде.

Ова се скрушеност огледала и на иначе мушком И одважном лицу мајора Петровића. Предам Сировацком ђенералову поруку, узмем од њега реверс и похитам у Алексинац.

Унесемо га у заклон, положимо га на леђа. Мишићи на лицу дрхтали су му, очи се полако стезале, чело се мрштило. Других покрета не беше; др.

Ја немам речи да искажем онај израз који се тада разли по бледом лицу мајора Велимировића, То је била нека чудна смеша од бола, гнева, горчине, суморне ироније, и тешке, тешке туге.

и ти корачаш машинално, полако од трупа до трупа, застајеш, загледаш га, пипаш га, удубљујеш се у оне накажене црте на лицу, удубљујеш се у судбу ових покошених живота и више не осећаш ни смрад, ни одвратност од разјапљених рана и нечистоте.

Коњи се једва провлаче кроз шибљак, а грање нас сваки час шиба по лицу. На два корака пред собом ништа не видиш од зеленога густиша и непријатеља не би опазио пре док му се не би на бајонет

На пушкама у шињелу носе Руси јаднога Кирилова. Још је био жив, али црна смрт већ му се беше настанила на бледом лицу. Ижљубимо га у крваво чело.

— А што, болан? — А да шта ћемо друго?! — Хајд'мо напред. И они су полазили, а свакоме је лебдила на лицу као нека сустала мисао која је, после узалудног тражења исхода и разрешења, малаксала, свила се око усана, пала на

узалудног тражења исхода и разрешења, малаксала, свила се око усана, пала на чело, улегла се у зенице, те дала целом лицу неки тужан а опет подругљив израз, израз у коме се меша немар умора и равнодушност очајања, жудња за животом и подсмех

Док је трајало ово ћутање, кнез је једнако цтпељао очима по скупштини и мењао се у лицу. Ми постепено дођосмо к себи од изненађења и ту устаде горњо-милановачки посланик Вујо Васић те рече: — »А ко се то

Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ

ХХ Јеси л’ ме жељна, драга? — Ал’ видим ти по лицу, Гле донô сам ти прву Пролећну љубичицу. Нежна је, скромна, мала, Душа јој мирис лева, А мирис радост буди, А

А кум Јосим загрли ме: „Стари свате, весô буди!“ Песме јече, чаше звече, Руменији сви у лицу. Де, старојко, реци и ти Ма најкраћу здравичицу!

ЛИВ Чујем да си блед у лицу, А с њега се туга смеши; Зар ти немаш таку птицу, Која уме да те теши? Ако немаш птицу своју, Што ти гали дане,

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

Али Каменита Коса била је освојена. — Био си се сигурно уплашио. Признај — упаде Мишић. — Не! — на лицу Предраговом јави се гримаса и он је нервозно кретао прстима. — Страх и стрепња обузимају нас до пред сам јуриш.

— О, јо, јо, јо... Полако! Доуцемент! — говорио је Влајко правећи гримасу на лицу... — Ах... никад краја овоме! Он припали угашену цигарету и настави.

Привлачим један камен уз главу. „Пуцајте на митраљез!“ — неко виче. Преда мном удари куршум, па ме земља засу по лицу. А онај покрај мене заби лице у земљу, и поче сав да се тресе. Неко јечи: „Јаој, браћо!

Онда се одмаче и погледа на нас. На његовом лицу огледало се неко изненађење... запрепашћење... — Шта је оно, људи?!... Брже да видите! Приђе Војин. — Пази, богати.

Ишао сам послушно за њим. Следовао сам му са пуним поверењем. На његовом лицу оцртавала се добродушност, а по светлим и проницљивим очима могла се увидети извесна култура и интелигенција.

— Спасићу, довео сам вам „цимерколегу“. Он ме погледа и на његовом лицу јави се детињски осмех. — Молим... Командир се обрати мени: — Сад... како сте вешти, сместите се.

Али они су били хладни као стена. Наиђе поднаредник са једном цедуљом за требовање бомби и муниције. На његовом лицу видео се осмех. — Шта ти је толико смешно? — пита га командир потписујући требовање.

— Удари сада мерзер горе и један камен, оволики, тресну у порцију онога Милована из Житковца. Све му разли пасуљ по лицу и оделу. Ето га горе где се јада: „Волео бих да ме је ударио у леђа, него што ми просу вечеру.“ И командир се насмеја.

Слушао сам некада како глумци пред излазак на бину осећају извесно узнемирење. Неки се чак и крсте. Али на лицу овога младића није било ни трага узбуђења, иако се излаже свакога часа да буде убијен.

Потом у неколико скокова, са ножевима, у њихове ровове. — Мускули на командировом лицу били су набрекли, а очи сијале. — Али не заборавите, наш крајњи циљ су они топови.

Погледао сам га кришом. На нему ни трага од узбуђења. Читао је тада једно писмо и на лицу видео сам му осмех. Као да је задовољан самим собом.

Полазите! Кратак поздрав и ова петорица излетеше нечујно из земунице. Вратио се и Драган. На његовом лицу огледала се детињска радозналост и неки понос због важности посла. — Да ли је потребно да их надгледамо?

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

Косе моје на сабљу врази моји вијут и ногама тлачу ме, а по лицу бијут; чада моја прогоне, Марсу љуту дају, и тим срцу мојему жалости задају.

и свјетљеје издаје се. о златоје пролеће! Живописци представљају у садику дјевицу, накићену нам издају и прејасну у лицу, вјенац цвјећа на јеј глави, држи цвјеће к својој слави. О златоје пролеће!

Ни подобна твом лицу није кармин боја, рубин-усна ружицу превосходи твоја, бело тело — белило, обрвице — мастило, чело — зрачни дан; дични

Како холми у Данице взигравају жару, Тако у твог ја погледа восијавам дару. Смјех на лицу и пријазан свега струка твога Нетљена је, до дна серца, пажит ока мога; Гледећи те, ја утапам у пламено море, К'о што

Ја налазим да је право И пред богом и пред људма Да се млади милујемо.” Погледа га Цвет-девојче, На лицу јој ватра плану, Ил’ од једа ил’ од стида, Ил’ од мисли ухваћене, — Ко ће моћи погодити!

Мило људма чут и видит Да су другим мили, драги, А сан мио шири прси, Смеј и румен лицу даје. Тргло с’ од сна Цвет-девојче, У њој срце игра, скаче, А уста се сама смеју.

песма, а ево какав утисак је оставила: „Но тко би описати могао” — казује дописник — „оно усхићеније које се на лицу сваког присуствујућег Србина и Српкиње читати дало кад се именована трагедија почела!

Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА

— Развуци усне! Де, осмехни се; И заборавила сам, нећеш вероват, На кротком лицу како изгледа Углађености учтив осмејак. (Леонардо се клања.) Је л’ добар глас?... Шта носиш? Реци!

Ил’ није?... У гипкости лакога покрета, У облини надземаљске сласти Јоште руком нетакнутих дојки. Моћ у лицу, у осмејку лежи, У речима милозвучним живи; А свемоћност у бистрој је капи Што по лицу притворности веште У

Моћ у лицу, у осмејку лежи, У речима милозвучним живи; А свемоћност у бистрој је капи Што по лицу притворности веште У одсудном затрепти тренуту.

Говори, моли, светла госпођо!... Ви’ш, лепо би ти израз милости На дивотноме лицу стајао... КНЕЗ ЂУРЂЕ: А је л’ заслужио! ШУЛОВИЋ: Ко пита то? КНЕЗ ЂУРЂЕ: Ја! ШУЛОВИЋ: Ти, господару?

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

Од суве студени на њему се бијаше све накостријешило и укочило. Ситне, меке длачице на лицу му се најежиле, а руке поцрвењеле, па поцрњеле од тешке зиме. Кад бише насред чаршије, снијег поче пропадати.

— трже се опет старац из мисли, а у ријечима му, очима и лицу дрхташе нешто болно и очајно. Све се више смрачава и као да се нешто из далека потајно и подмукло спрема и пригушено

Истина, он мене не мрзи као оца, али... Што се више приближујемо, Стевица све немирнији, све се више мијења у лицу и плашљиво обазире. Уђосмо у авлију. Нигдје живота. Мртва, дубока тишина. Све пусто, суморно, тешко.

На коштатом, подбулом лицу и у мутним, престрављеним очима огледало се нешто немирно, растргано, нешто тешко, су морно.

Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ

КАПЕТАН: Па шта је, брате, ко је био центар? 'Ајд, ко је био центар? ВИЋА: Знам, ал' нисте ни били на лицу места. КАПЕТАН: То нема никакве везе са кривицом, био ја на лицу места или не био.

ВИЋА: Знам, ал' нисте ни били на лицу места. КАПЕТАН: То нема никакве везе са кривицом, био ја на лицу места или не био. Главно је, власт је била на лицу места. БОКА: Ал' ја се нисам бранио.

КАПЕТАН: То нема никакве везе са кривицом, био ја на лицу места или не био. Главно је, власт је била на лицу места. БОКА: Ал' ја се нисам бранио. КАПЕТАН: А ти што ниси, брајко! Ко ти је крив, што се ниси бранио!

Најзад му се на лицу изражава јасно сазнање и он очајно дрекне): Чекај! (Збуни се, не зна шта ће.) Овај, како да кажем... Чекај, молим те!

Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности

Уз тематику из свакодневног живота иде и језик, па се подједнако у првом лицу може приповедати на жаргону или дијалекту.

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

И Младен је био такав. ИИИ Доцније, баш кад, бар судећи по баби, по њеном безбрижнијем лицу, мало слободнијем, веселијем, по обилности јела и одела, отац са трговином и пазаром почео добро да зарађује,

Зато би целог дана преседела строга. По њој, њеном лицу, ништа се није познавало да се штогод догодило, десило. Само, место оне њене беле, нежне, везане марамице испод грла,

Па и дочекивање празника, куповање одела, радост за то, спремање, журба. Оно на лицу им исписано задовољство у спремању за празник који ће кроз који дан да осване.

веселим очима, о њеном сад истина због неизвесности његова одговора мало бледом, узнемиреном, али увек насмејаном лицу; о закићеним цвећем њеним топлим, тихим, миришљавим, недрима, о половини, о бошчи њеној која јој тако лепо пада и

ушију и по челу, већ мршеном и целиваном косом; очима подбухлим и уморним од страсти; устима набреклим и по врату и лицу тамним, једва приметним пегама, насељеном крви од уједа.

она због њега, Младена, побегла, што се сада надала да ће на њему, Младену, кад то види, дозна, она по његовом изразу, лицу видети раздраганост, љубав, да је сав срећан у дну срца што види како га она још воли, ето, напустила мужа...

— А већ се по њеном гласу, лицу, видело да се сетила свега [њиховог]. Он се чинио невешт. Унесено, мирно, завијено, одговори јој: — Снашке, коме ја

А топови не да грме, приближује се хука, чак се осећа и мирис барута. Он седи као да није ништа. Само на лицу му као неки одсјај, ватра, смех. — Хајде, газда-Младене!

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

У Босанској крајини, и иначе, ко има красте, маже се л. машћу по лицу и рукама (ГЗМ, 6, 370; Софрић, 146). Које жене немају млека, нека пију теј од л.

Ћипико, Иво - Пауци

Радивој долазио неколико пута по њу, моли и пријети, и, опао у лицу, пристаје уза њу, али Цвијета ћути као да је нијема, и неће да га погледа. Радивоју дотужи па пође у свијет, на радњу.

С копна би заћарлијао вјетрић и голицао га по лицу. Воњ жестоких трава и задах мора, уз једнолично цвиљење попаца, будили би у њему најслађу поезију и чежњу.

Мајчино блиједо лице, старачки свјеже, отсијеваше благо. Посматрајући је, он је увијек у њеном лицу наслућивао и гледао будућега себе. —Како је отац? — упита је. —Доли је, у дућану... Како се средиш, пој удија к њему.

Бијаше му додијала врућина. Испред очију блијешти му се и осјећа, гдје сунце допире, да га пече и кожу му на лицу суши. Гледао је неко вријеме за њима, док не замакоше у облаку прашине и у блиједом сунчевом пламену.

одвјетника; кад му глас чује, уобрази себи његово блиједо лице, просиједјелу дугу браду и оне његове немирне очи што к лицу не пристају, а чини се као да су туђе и силом ондје постављене, у оне дубоке очне удубине.

— Држи! — повика Ивов знанац гоњачу с изразом велике бриге у лицу, и у тили час сјаше с мазге; но како је и он невјешт јахању, заплете му се нога у праћу и, посрћући, једва се уздржа

— Послије! — шапне му он, у неприлици; и, уозбиљивши се у лицу, крене главом, показујући на пресвијетлога. Тако истиха разговарајући, друштво униђе у село; с кућних врата жене их

је глава поред самога стола, и учини му се као да је одвојена од трупа, а загасите тамне очи и мали шиљаст носић дају лицу изражај у исти мах и смјерности и лукавости. —Прилично похађају, —рече, констатујући факат.

начелника сазнао о чему је говор, намјести боље златан цвикер и, оставив Иву, примаче се ближе са љубопитним изразом у лицу. Тако у говору подоста су од села поодмакли.

Опази да је и другима врућина, особито дебеломе начелнику, с чијега је лица зној једнако капао, а на лицу његове пресвијетлости опажаше се да му је досадно и да је од врућине и умора изнемогао.

— понове чиновници, зажмиривши, мал' не истим гласом и с истим изражајем удивљења у лицу. — Да, он то и заслужује! — потврди његова пресвијетлост.

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

То се не би могло рећи према његовом свежем, руменом лицу. Видела сам му очи, оне су тако плаве, чудесно плаве као небо. Лауш га је дочекао као разљућена оса.

у дубокој тами шуме, изван домашаја светлости ватре, али оно што сам видео, а ваљда и остали, било је оно треперење на лицу, оно задовољство у изразу кад се вратио с њом. Монах сам и грех је што се разумем у те ствари.

Видим њихов страх како расте из тренутка у тренутак, чак и кад им у смртном часу израз на лицу покаже нешто од оне детиње молећивост, ону тужну смушену слабашност као пред плач.

То видим при месечини чија је трака, треперава и нежна као вео од свиле, пала по његовом пепељастом лицу. Страх ме одједном обузима, гушим се, недостаје ми ваздуха, устајем из кревета и одлазим ка прозору.

Знам неколико њих који прате сваку промену на његовом лицу, тражећи предзнаке смрти. Пажљиво загледају у његове јагодице, не би ли запазили смртоносно жутило, мотре му на очи —

Кад сам пред Пипцем н Дадаром изнео своја страховања у вези с Јеленом, Дадара се окренуо, направио кисео израз на лицу и одмахнуо руком (као да га чујем: Богдан је глуп!). Богдан је слеп. Ништа не види.

противницима, без ризика, лагано, одуговлачећи оно главно, мотрећи испод ока на утисак који приповедање оставља на лицу каквог балавца што их слуша ужагрених очију.

Не, она је била ледено мирна. Ништа се није померило на њеном лицу, као да није чула оно што сам јој рекао. Чини ми се да сам поменуо како је народ злобан и покварен, да упире очи у

Она је устала, лагано, и даље без трага узбуђења на лицу, пришла прозору и наслонила се на ивицу зида. Била ми је окренута леђима. Гледао сам је.

И гле, ево је како га деље, ренда и тестерише, како му пије душу на сламку. На Богдановом лицу, што је дан више одмицао, разрастало се очајање које је пред мрак личило на голему модрицу од убоја.

Можда је лежао на леђима с длановима под потиљком и гледао вунасте облаке, држећи међу зубима влат. На његовом лицу нису видели страх.

Идем ка њему, али корак ми је несигуран, колена ми се подламају, висока дивизма се савија и шиба ме по лицу и врату, њен жућкасти полен ме гуши и надражује на кијање.

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

ме бије, Природа ћути око мене сва Ћути, и живот гони својим редом, Не види тугу, не разуме јад, Ни вреле сузе по лицу ми бледом, Ни смрћу твојом оборен ми над. 1885.

убоги ужар износи мангале своје, А тамо суморни Турчин озбиљно ножеве нуди, Или замишљен пуши; На мушком његовом лицу мрачна се замрзла збиља А бол у крепкој души. Чуј! У долини тамној затутњи недељно звона...

И тада поред мене Мртвачки пролази спровод у немом свечаном ходу, А маске на лицу носе и луди, деца и жене. Одакле долазе они? И куда вечито греде Тај спровод с песмама грозним?

Сутон се хвата... И нејасне сени У танкој магли скривају се редом. А он је тихо приступио меки, Но туга беше на лицу му бледом. Он никад није тако тужан био, И нашто брига и бледоћа ова?

Ал' он гордо дигô главу, а с ње пада коса дуга, На лицу му тежак умор а у оку пламен југа. То је Рига, син Јеладе, мајско сунце коју греје, И потомак храбрих Грка с Маратона

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

ли се која планета, ја одлетим до ње да бих резултате мојих математичких испитивања о клими планета контролисао на лицу места. При таквим путовањима облачим научне чизме и видим само оно што је наука докучила.

Тежа је свуда на лицу Земљином наперена према средишту Земље, па спречава да се Земља не распадне и не ослободи свог воденог покривача.

И Ви сте, јел’ те, на његовом изнуреном лицу приметили да је на ивици своје снаге. Шта га вија тако бесомучно? Дојахао је са југа, са рта Сунија, да ваљда саопшти

Нисам више сумњао: десило се нешто велико на лицу Земљином, кад Министарство вера ступа у официјелни контакт са небеском механиком. Одјурио сам у Министарство.

Клеопатри је тада било двадесет година, а Цезару педесет и две. Буран живот оставио је јаснога трага на његовом лицу са упалим образима. Али га је лепота Клеопатрина подмладила и освојила.

Та ти верујеш да се Земља креће.“ - „Онако, као што је то Коперник учио.“ - „Будалаштине!“ Тихо поцрвене у лицу, поче тешко да дише, доби напад беса, какав су његови помоћници морали често да искусе.

Уживео сам се у тај нови позив, обуставио ток мисли, и, са тупим изразом на лицу, бленуо пред себе. Дуго сам тако чамио. Тада ми паде поглед на мој ручни кофер који је лежао, претурен, поред врата.

њему се на Земљи појавио први човек и у њему се одиграо велики догађај ледених доба, који је оставио дубоког трага на лицу Земљином. То су била, како им већ само име казује, страшна доба. Описаћу их са неколико речи.

рачуна, идентификује са климатским променама које су сачињавале дуг период ледених доба, а оставиле јаснога трага на лицу Земљином.

коре може се, врло компликованим рачуном, израчунати то померање па, тиме, и путања коју су полови прешли у давнини по лицу Земљином. Овај рачун извршио сам на Семерингу, у току лета 1932.

Из тога се документа може, поред осталог, прочитати коју количину воде носи наша Земља на своме лицу и у својој утроби.

У таласима Прамора клијао је, живот да се оданде победоносно рашири по целом лицу Земљином. ХХВИИИ КОТРЉАЊЕ ГРУДЕ СНЕГА, СЛИКА ЖИВОТА Београд Ви ћете се чудити а, бојим се, срдити, драга

Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА

И светљеје издаје се. О златоје пролеће! Живописци представљају у садику дјевицу, накићену нам издају и прејасну у лицу, вјенац цвјећа на јеј глави, држи цвјеће к својој слави. О златоје пролеће!

Станковић, Борисав - ТАШАНА

год је лепо, а особито кад је лето, кад сунце зажеже и жега притисне, тамо је хладовина: шедрван бије и вода прска по лицу, и онда ја тамо изнесем: и јастуке и ћилимове и воду и ратлук.

Да гледам како она, још чистија и свежија, пролази поред мене, чак и служи ме, двори, и по њеном лицу, осмеху, видим како је њој мило што је мени добро код ње. И сада све то изгубих, упропастих, својом ногом згазих.

Пре, када то није знала, послуживала ме а рукав њене кошуље дотакне моју руку, прамен њене косе, курјук, додирне ме по лицу; седа слободно код мене, чак ме и за чело, главу ухвати и прекори: »Опет си ноћас. Докле ћеш? Што не пазиш на себе?

ПАРАПУТА И то је за Свету Богородицу. Све је за њу, а ја земљу једем. МИРОН (крстећи га по лицу, те му руку Парапута љуби; узима га за руку и доводи крају собе): Ходи. (Хоће да га посади на миндерлук): Не бој се.

ТАШАНА (једном руком грлећи га, придржава Парапуту, другом га прска водом по челу и лицу): Напиј се мало. (Узима од Јована тестијицу и меће на уста Парапути да пије.

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

неки сладак глас, и нарочито осмејак, који, уосталом као код свих што од туђина стрепе, некако дуго остаје на лицу. Стаде мајстор Коста мислити баш оно што газда Спаса није мислио. Позва Ристану у башту.

Лепом човеку се морају и кости видети, јȁ! На лицу мог оца, па и моје мајке, лепо се видело како је кожа по костима разапета, баш као кад неко преко фине руке обуче фину

Кад се испразнила, госпа Нола тек онда право погледа у Јулицу. Погрбила се, пропала у лицу, коса њена од печеног злата потамнела и доста испала, руке огрубеле од тешког посла и вечите влаге. Чим седне, задрема.

Да видим, како је напољу. Растави крила шалона на једном прозору, поче дубоко да дише, и да се у лицу разведрава. — Дивота! Снег! Студено! Све се бели, варошица спава, мир је...

— На госпа Нолином лицу светли резигнација: памет њена, пуна доброте и увиђавности и жртвовања. — Ти дакле остајеш у туђем свету?

” Фрау Роза није била привлачна жена. Лице скувано и збрчкано, као да нарочито крије црте. Ништа јој није давало лицу карактеристику, ни очи, ни обрве, ни образи. Све уједначено, смазано, пепељаво. Очи, безмало беле.

само намисли да некога од њих појединачно истакне, или одликује, сва тројица се дигну да протестују, и црвени у лицу сва тројица говоре у исти мах, све брже, све заплетеније. Директор би се чешће озбиљно љутио: — Шта хоћете!

Павле, увек малодушан, заломио се у вери о себи, и гледа у Бранка с тужним одушевљењем. Милан, фино умна израза на лицу, амбициозно затегнут у сваком дамарићу, питао је тих дана Павла о Бранку тачно оно што је мало раније питао Бранка о

Са овим последњим осмејком на лицу запитао се сутрадан у себи: „Математика? то је повратак у гимназију, у сиротињу? Дакле, не.” И уписао се на медицину.

Мати га је чешће посматрала да он не зна, и било јој је непријатно кад би га ухватила да се држи за чело и има у лицу израз страдања.

Једног дана, Косовац доби по лицу и рукама неке сасвим необичне пеге, осети несвест, муку, умор. Јуначки је неко време трпео, и све порицао, од страха

Павле је ојачао, али некако оматорио и огрубео. Кожа на лицу добила тон ружичаст; лице велико, нигде му краја нема од силне избријаности; много црне обрве Јове граничара, на оној

Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА

ове непознатог ми ауктора речи доведу ме на размишленије и дугим тумарањем научим да смеј и шала, особито на младом лицу, лепше стоји него намрштена, ако ће од какве важности бити, озбиљност.

наравно следство да су његове по себи малене очи издавале као две одушке на огромној главе његове пећи, која је поне у лицу доста гарава била за одржати ово од мене учињено сравненије.

Попа, Васко - УСПРАВНА ЗЕМЉА

магли на очи И главу не изгубим И док теби све три руке не одсеку Црна мајко Тројеручице КАЛЕНИЋ Откуда моје очи На лицу твоме Анђеле брате Боје свићу На ивици заборава Туђе сенке не дају Муњу твога мача У корице да вратим Боје зру На

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

Можда је то и тоалета. Глумице често пута облаче хаљине оне боје која одговара њиховоме лицу, али је питање да ли та боја увек одговара и ономе психичком расположењу које она у тој хаљини преживљује.

Утврдили смо ово: морално стање врло рђаво, бројно стање: сви на лицу места, један тешко рањен и један мртав. Министра војног сматрали смо као мртвог и ја сам зато одлучио да се о државном

“ Међутим, кад је берберин свршио бријање и испрао ме од сапуна, нити је било какве промене на моме лицу нити у мојој души.

Узећемо дакле нос као полазну тачку — и ту наслони свој кажипрст на Сретенов нос, па га затим упути, вукући ноктом по лицу, ка левом уву — и кренућемо на исток, то јест на ону страну света са које Сунце истиче, затим ћемо...

само њене криве штикле, пада се одмах узбудим и похитам јој усусрет, не бих ли што пре срео осмех на њеноме пегавоме лицу.

тада ћу вам ја, пред њима, опалити шамар, почупаћу вам косу и налетећу на вас ноктима и гребати вас немилостиво по лицу. Затим ћу замолити она два грађанина да вас и они пропусте кроз шаке и да вас избаце из куће.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

Чу се доле ломатање. Неко застења. Ноћ је скривала изразе ужаса на лицу. — Послужиоци напред! — викну водник Коста „Турчин“. Срећом, корито није било дубље од два метра.

А? — развика се Лука. — Чекај, чекај, сада ћеш ти видети твој закон и твога бога — говорио је Лука сав црвен у лицу. Трговац махну главом, и журно пође излазу. — Ордонанс, задржи га! — Назад! — испрси се на вратима Груја.

— Немаш?!... Па се још позиваш на правду и закон! — и Лука размахну песницом што може јаче трговца по лицу. Овај се поведе и паде међу неке џакове.

Поднаредник коњушар био је Светозар... Онај бели. Зовнем га и питам јесу ли сви коњи на лицу. „Сви су овде“ — одговори ми он одрешито. Ама види, види ипак, да није нечије лежиште празно.

Покушавали су војници да загризу пексимит, правећи гримасе на лицу. После узалудних покушаја, један, посматрајући пексимит, каже: — Славу им њину, место леба, дали нам дашчице.

Лежала је на леђима. Њене су очи готово потамнеле, уста отворена. Мртвачко бледило расуло се по лицу. Дах је замирао. Људи занемели.

— и Живадин поче да уврће чакшире око слабина. — Јаој, људи, гладан сам! — завапи Лука. — Хајдемо, да смо на лицу. Јер кад кидишу ови пешаци гладнице, за нас неће ништа остати — додаје Душан.

— Па враг би вас знао кад говорите истину, а кад лажете. Ви увек имате исту мину на лицу. Такви су се разговори све чешће водили.

И музика засвира. Лука стао иза бубња па удара из све снаге. Капетан Бора диригује. Капетан Војко се зацрвенео у лицу, смеје се гласно и испија наискап са једним Енглезом.

Нећеш, синко мајчин! Дочекао сам га приправан и слободном руком ударих га по лицу. Онај други шчепа ме за гушу. Тада ја извадих револвер и опалих у таваницу. Јаој, мајко, кад пуче!...

Његов врат се белео од пене. Чуло се уједначено ударање копита о тврду земљу. Топал ваздух ме је запљускивао по лицу. На видику се указаше неке куће. Добро је. То је село Струпино. Потерао сам коња још брже.

Молим да ме ставите под суд. На лицу команданта, које је иначе имало увек строг израз, наједном се јави нека благост.

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

Убићу каквога гнусног сањалицу, место сенки засадити му зелени врт по лицу; то крв из мене говори! Ситости, ситости, свуда на хиљаде!

Са поносом да се носи бича његовог ожиљак на лицу, Груди су му длакаве као облаци сиви у зору Маље крију једну црвену модрицу... смрти.

Искаљујем се ево по твом телу, Ударајући га бесомучно по лицу Избијам једну љубичасту варницу; А ту мишицу белу, И обливену крвљу и белу, Умочили, мајку му! у апокалипсу.

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Жена одшкрину врата, затим их брзо залупи. — Шта ти је, жено? — викну Дрвосеча. — Гледај! — потеже он ка лицу, али маска за лице прирасла. Узалуд сопствену кожу раздире — не силази. Покуша још једном, али се маска и не маче.

Не окрете се добро — а син у момка израстао, мужу седина чело покрила. А она увек иста: ниједне боре на лицу, ниједне седе у коси, лаконога и насмејана као сунчани зрачак лети кроз кућу.

Ипак, заједно, с мраком стиже и Белко мравињаку. Можда и зато што је, поред осмеха мајке, приметио и осмех на лицу лепе Поглавичине кћери, ко зна?

— Да се ниси од сопствене жеље уплашила? — упита, а Златокоса постаде беља у лицу од брезе на коју се наслањала. — Зашто не умеш да ћутиш? 3ашто невољу из гласа зовеш?

— Куцнуо је последњи час! — уздисале су баке и деде, враћајући унуке из шетње са сиво-црном скрамицом на лицу. — Нешто се мора учинити!

Станковић, Борисав - КОШТАНА

Приближују се кола, сватови. МИТКА (вади новац и даје јој, ређа по челу, лицу): Да те дарујем, да ти дам... Да ти дам беле паре за црни дни. А црни дни ти дођоше! (Показује на кола, сватове.

Шантић, Алекса - ПЕСМЕ

Сва новом срећом огране нам соба! На сваком лицу свето, сјајно нешто. Сучући брке, стари сусјед вјешто Почô би причу из далеког доба.

Али драги спомен негдање милоште Као младо сунце сву му душу грије, И ја снова чујем звекет твојих гривна, По лицу ме тиче твоја коса дивна, Док мјесец кроз врбу чисто сребро лије... Кисељак, 11. јула 1903.

Но дани су прошли кô ријека нагла, Кô тренутни снови, као пусте варке: Сад на вашем лицу сјај младости жарке, А на моме јесен и туробна магла.

дивну жену, чије косе Кô златан пламен вихоре, он грли. Крила му букте кô барјаци ватре, А кобан подсмех на лицу му титра; Небу се кеси и та неман хитра Кô да би хтела све звезде да сатре.

14 Ја очима мога цвета Стварам низе канцонета: Усницама звонке, фине Мадригале и терцине; Лицу што га лепшег није, Стварам станце најдивније; А да моја драга има Једно срце у грудима, Ја бих њему, сретан цео,

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

сребро поковати, поковати и сребро и злато, сајалију чоху порезати; не могу се довити Латини господскоме на образу лицу и господском оку јуначкоме, што су ђеца ти Подгоричани“. Пету књигу Буру оправио, и по књигам’ позвао сватове.

двије је поле пресјекао, и Алилу руку обранио, рука паде у зелену траву; други пут га ударио Јанко, удари га по бијелу лицу, одс’јече му лице до вилице, синуше му зуби до ресице; трећи пут га ударио Јанко, прес’јече га по свилену пасу, па га

23 Орловић Павле је непознат историји, али народ — вели В. Јовановић — „прича о њему као о историјском лицу; у рудничком округу, у селу Красојевцима, налази се и данас једна кула коју народ назива његовим именом.

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

— Чујте, па ја остадох здрав и читав захваљујући само вама двојици. Дјечаци су у неприлици ћутали, иако им је на лицу блистало дотад непознато задовољство. — Еј, чујете ли, па ви сте мени данас главу спасили?

Луња брзо сједе у траву, спретно намјести његову главу у своје крило, помилова га по лицу и болећиво упита: — Стрико, Стричићу, шта те боли? Јеси ли рањен? — Охо-хо-јоој!

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

И о том кано да је уплашен, тако се промени у лицу своме и био се устрашио. И што је год то чуо и видео, које на сну, што и на јаве очевестно, — све је то исказао

А све једно — прах и земља. И све то у једном лицу стоји и мало и велико, и боље и горе. Девојка је први започетак венчању и она ваља да се прстенује и удаје.

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

И као све што је подложно промени, изменила се и она. Лице јој дође пуније и уста сада много мања, у пропорцији према лицу, које тиме доби лепше црте и израз; курјучићи израстоше у дуге курјуке, а џигљасто чупе Зоне разви се у витку девојку

И сви само Ману и Калину гледају; сви их гледају задовољно с пријатељским осмехом на лицу, као кад се нешто мило, своје гледа... Зони неправо. Само она не гледа на ту страну; почела је да зева... Криво јој...

поправљених ђачких задатака под мишком, од којег поправљања добише и сами неки уморан и скоро рећи глуп израз на лицу.

Био је радостан унапред што ће на лицу места први он наићи на обилан материјал, и пре од свога противника, директора листа „Виник“, донети ту сензационалну

га је са зебњом очекивала Ташана кад се вратио од господина начелника, и кришом га посматрала неће ли прочитати што на лицу његовом: зна ли или не зна за све те гласове од којих је њој бучала глава не само од тетка-Таскиних реферата него и од