Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Хтео је сакрити сузе које га гушише... Она и да је хтела сузе зауставити, није могла. Оне су лиле потоком. Од њих једва је назирала његову белу кошуљу како замиче у луг... И широким рукавом својим брисаше очи...
Срби сколише са свију страна. Станко смотри оца, попа Милоја, Катића. Он има притрча руци... Алекси су лиле сузе потоком... Љубили су се као на свадби, а не на разбојишту...
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
И она је горко и горко плакала, а сузе су се потоцима лиле. Та оне су оно једино, што је добро у тузи... Ч’а Глиша већ је почео да се улагује око калфица, за које мишљаше да ће
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
А моја соба — хладнија од гроба. Хладнија од Северног пола. Цвокотале су од прехладе ствари, И слике, на зиду, лиле горке сузе, Дрхтао је астал, док орман стари Раширивши крила, говорити узе: „Ово се више издржати не може!
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
призивају се виле на посестримљење« (Софрић, 48). Од брезове коре праве се »лиле« (буктиње) којима се, уочи Ивањдана или Петровдана, врши лустрација стоке (Рудник; Стари Влах; Власеница, упор.
ЖСС, 133 ид; ГЗМ, б, 1894, 386. Упор. римске палилије, од чега можда и реч лиле? В. такође и Еуген Фехрле, Дие култіѕцхе Кеуѕцххеіт ім Алтертум, 213). 2.
Али о. има значај и у култу, нарочито у лустрацијама. ОД о. коре праве се лиле за петровданске ватре (ГЗМ, 6, 368). Из ње се вади и жива ватра за чишћење људи и марве (ГЗМ, 6, 272). У Самобору о.
је света (Софрић, 212). Од т. (или брезове) коре праве се »лиле« које се ритуално пале уочи Ивањдана и Петровдана (ЖСС, 133; ГЗМ, 6, 386); али је могућно да је ту разлог практички, а
На Пештери и Бихору, уочи Петровдана, кад падне мрак, пале се на неколико места гомиле суве клеке, а затим се носе лиле од сасушене коре брезове или трешњеве (запаљене бакље) од тора до тора или од куће до куће (ГЕМ, 43, 1979, 236).
ВИИ) младићи су припремали лиле од трешњеве коре и са запаљеним лилама ишли кроз село унакрст, звонећи звонима, а неки су стављали и маске од тикве на
Веровало се да ће краве боље водити ако их ударе лилом. Када лилари обиђу село (или заселак), на раскршћу баце све лиле на гомилу и запале велику ватру, играју, прескачу преко ватре и претерују стоку преко ње.
Од сакупљене хране направе заједничку вечеру у једној кући. Обичај је да се лиле ,крешу̓ једна о другу ако се лилари сретну«. Лилари су још певали: »Свети Петре, добро твоје вече...