Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Најважнију осматрачницу ваља поставити на бријегу Лисини — предлагао је Јованче. — Одатле се добро види друм од вароши, који савија око бријега и пење се из низине према нашем
— Треба имати два стражара — упаде у ријеч Ник Ћулибрк. — Тако је — потврди Јованче. — На Лисини увијек морају стражарити по двојица, па чим се усташе појаве, нек најприје на врху бријега запале ватру и тако селу
— упита Вањка Широки. — Двојица ће стражарити на Голом брду на супротном крају села, па чим спазе дим на Лисини, нек одмах пале ватру код себе на брду. Тако ће бити обавијештени и они који од својих кућа не виде онај дим са Лисине.
— У-ух, што је врућина! Види ли се какав дим на Лисини? — Нема га још. Читаво јутро пазим, али... Чек, чек, шта је оно, погледај! Вањка се и сам нетремице загледа у даљину.
Одмах ме примите у своје добровољце. Гдје ли је само тај ваш командант Јованче? — Видиш ли онај дим на Лисини, тамо је — показа му Лазар Мачак. — То је, богме, подалеко — закључи старац.
Дјечак је управо био кренуо према Лисини, кад га на друму под Прокиним гајем пресрете Лазар Мачак уплашен и задихан. — Не иди даље, ево војске!