Ћипико, Иво - Пауци
Брата познаваше са свеучилишта. Бијаше сиромашан ђак, син неке удовице. Једнога љетнога дана ујутро, да није ни сам знао зашто, устави се он код њих.
А сада одлази да види свој родни крај, мајку, море, небо и поље све то обасјано сјајем љетнога приморја. На догледу мора поздрави у њему као неку објаву истинскога живота.