Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
Ко се оженио, тај ме после псује и проклиње; гди сам био на даћи, ту ме попреко гледе, јер се боје да и њима не ломим погачу; те од свега ништа. Највише је било ако сам покоји батак или покоји колач у џеп спустио.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Мало десно, соба за Вукашина. Онога што се чека, а не долази. Не кријем: селака се клоним и ломим густе веђе на. слуге и надничаре.
Попа, Васко - КОРА
ми је стаблом пробила Глоћем га Вилице сам оглодао Лишћем ме оковала Брстим га Усне сам обрстио Гранама ме спутала Ломим их Прсте сам поломио Где ми је мир Несаломљиви мир Гвоздена јабука Корене је дубоко У камењар мој меки пустила Чупам
јеле дуж погледа Садим Градовима твог ћутања Лутам Росу ти са трепавица Берем Ноћ витку ти преко паса Ломим Брижне зоре са кровова Зовем 19 Младост нам листа Зелена дуж свих улица Образи кућа сјаје се Када прођемо Стопалима
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
“ И рвем се, и бесно се борим, и свом грчевитошћу свога беснила ломим кошчате прсте моје мајке, јадне моје мајке. А до нас, у великој соби, јечи отац, мој отац, мој рођени отац.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
— А што? — упита Ера. А калуђер настави: — Ама, прој̓ се, само своје ноге ломим за невољу. Петнаест манастира што сам обио, па нигдје мјеста за мене.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Венем како што цвет без росе вене, Ломим пак се како што цветак сув, Јер нешчастна љубов гони мене, Чезнем, тајем, молчим нем и глув. Тибуле, о, срећни!
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
У Месечеве загонетке спадају и џиновске бразде које потсећају на орање Краљевића Марка. Ја се још ломим да ли да примим овај љубазни позив и пођем са експедицијом бар до најближега кратера Реомира.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
— Ваше Величанство, нама није место овде. Ја никада коња нисам узјахао, а сад под старе дане се ломим. Ако би до нечег дошло, ова деца би ме коњима изгазила. — Е, мој докторе... није тако. Ова деца гину...