Дучић, Јован - ПЕСМЕ
СЛУТЊЕ Тај замор без сна и без помоћи, Без жеље за пир и за ловоре: У ове моје горке поноћи Све слутње дођу да проговоре.
Сад кроз наша срца иду крупни слапи Твојих светлих струја и огњених зрака. Свој хлеб и ловоре залили смо тобом; Молитва и химна, обе су те пуне; Пуне су те наши вапаји и струне; Као Млечни Пути сјајиш нашим
На згаришту ти држе говоре, На губилишту подло пирују, На буњиштима саде ловоре... И мртве уче сад да мирују. Мој добри роде, сви су рђави, Вапај твој не чују што тугује!
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Јер се негде бој сад бије, Пушке праште, Крв се лије За ловоре славе таште. Ове ноћи, кобне, лепе, Многе душе Ћутом стрепе, А топле их сузе гуше.
Јер се негде бој сад бије, Пушке праште, Крв се лије За ловоре славе таште. НА ПОЉИМА МИРНИМ ПРОХУЈАЛЕ БИТКЕ Руди хоризонат мистичан и црвен; Крила страшног мрака падају на
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
КЛАНЦИМА СЕ МОЈА ДУША ВИЈЕ МЕЋАВА Бескрајна и бела пољана почива, Као мртав херој залеђена трупа, Коме бели покров ловоре прикрива. Све је пусто, као да клетва приступа.