Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Турке, оде на Уб-касабу, крене све Убљане (Турке) и жене и децу у Ваљево посели, и падне на конак код Грмићâ у Бабиној Луци. Ја видим те ватре и познам да бегају.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— Та и мени је запело око, господине, за ону ливаду у луци... Нема је у целој капетанији онаке! — Вала, Дашо, нема ни онаког винограда у три капетаније...
где је нађе, Жико!... Их, колика је!... — Обиђох јутрос њиву доле у луци. Тек онако завирих у један шупаљ пањ, кад имам шта видети — букавац!... Ето, велим, учитељу да ујдурише.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Поноћни црни петли Већ су се трипут чули; У луци фар не светли Где брод мој мирно трули. Црни ће ветар да пири, И кише падаће црне, док дан на окно завири С
Ти си у дну моћне клице која клија, Појам и решење; ти држиш у руци, Кô што понор држи бродове у луци, Сав свет безграничних сунаца што сија.
ДУБРОВНИК Сав у злату, титан, риђ и модра ока, Цар слуша реч Кнеза у Великом већу. У луци пурпурна једрила широка, Цело море плине посуто у цвећу.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Зраком сунца песник море боде, пише песму површином воде. ЧУДАН ВОЗАЧ Баш у луци, на окуци, (ваљда вам је познат Груж?!) ухваћен је чудан баја због опасна прекршаја, ухваћен је један пуж.
Ил сте филозоф ил сасвим луд! Такав сам стекȏ о вама суд.“ * Баш у луци, на окуци (ваљда вам је познат Груж?) ухваћен је чудан баја због опасна прекршаја, ухваћен је један пуж.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
ја царев гост и слушам жамор на улицама иза дворског зида, разговоре соколара пред ручак и складне повике веслача у луци. Клечао сам јутрос на мрамору а вечерас ћу слушати песме покајнице.
СВЕТОГОРСКИ ДАНИ И НОЋИ Светогорски дани и ноћи Хладан ветар дува одозго са Атона Предзнак или прозрак У луци је синоћ било живље На брду ударају четири пута печат Леђа хоће да се врате у Солун Неродимље Звечан
га мртвог на точку литица се чуди села запомажу ужаснут је светли пламен свеће потом је виђен за морем у једној луци седи и пије очи му сиве питали га да л 'је убијен он рече био је убијен сад више није Синаит у Горњаку Кажем Велика
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Киша се једва осећа. Први трамваји пролазе. Далеко, у стајаћој, широкој води, суро, као нека галија чуварица у луци, са својим црвеним светиљкама, љуља се острво Париза, са старим зидовима и готским кулама.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
У једној вијузи, у луци Туријиној, бели се чопор говеда, а међу њима он, ђак — основац, седи и чита, а мајка му шапуће о будућности, о некој
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
” „Одмах, на почетку, потегни-повуци! Тешко је ухватити закон женству... Свак би хтео старост у тихој луци, Код куће, не у иноземству... Само, боље је мала пара у руци Од мушкарца који је увек у бекству...
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
се лакше секао или из кавеза пропуштао муљ који алат захвата при своме вучењу по муљевитом морском дну; бочни гвоздени луци су постављени за то да би се кавез, кад стигне на дно мора, ако падне на једну или другу од бочних страна, сам
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
“ гракну Пејо. Стана хитро дохвати са оружнице јатаган, па га даде рођаку, а Петар Цеклињанин извуче свој, па га даде Луци. Сад стаде фиска остријех гвожђа по пециву. Цијепаху на измјену и живо. Около стојаху сви, па и женске.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Састадоше се мегданџије, а кад наш стари и клијенити дјед видје кнеза млада, снажна, горопадна и сложен као сунце у луци, пољубише се и један другом крв алалише, а мој покојни дјед пригну му главу да га кнез посјече, а и кнез, као што су
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Искрцавши се из лађе у атенској луци Пиреју, нареди свом слузи и верном пратиоцу да се побрине за истовар и царињење свог повеликог пртљага и да га ту
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
узнемирена, сва оживљена неуморним шарањем змијастих пруга од рефлекса мора које је равномјерно дисало под прозорима у луци. Далеко доба!
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Било је ведро, благо и сунчано мартовско јутро, а како смо се приближавали Њујоршкој луци, топли сунчеви зраци као да су топили ону хладноћу која се сакупила у мом телу од сталног излагања леденим ветровима
утисци из Будимпеште и Прага били су бледа слика према овој величанственој стварности која ми се указала у Њујоршкој луци.
Охрабривала ме је једино живост која ми се указала у Њујоршкој луци тога сунчаног мартовског дана. Кад је брод прошао мимо Касл Гардена, чуо сам неког ко је рекао: “Ово су врата
После годину или више дана, када сам први пут чуо за брод ”Мејфлауер” и његово пристајање у луци Плимаут Рок чудило ме је зашто ми ”вила” није никад причала о том великом историјском догађају.
оног сунчаног мартовског дана пре девет година, када сам се исељеничким бродом ”Вестфалија” приближавао Њујоршкој луци.
палуби, рекао сам да ни сада немам много више новаца у џепу него онда када сам пре петнаест година прилазио Њујоршкој луци и када сам први пут угледао Касл Гарден, а ипак осећао сам се богат као Крез.
Ћипико, Иво - Приповетке
Његови тешки корачаји обијају се о камени плочник. У луци непрекидимице нагањају се преломљени валови; срдито ударају у чврсти зид, па, разбијајући се, савладани, немоћно
Само кад се деси да се нађе у луци кад пароброд, крцат снажне омладине, креће у свијет, гледа за њим и с лаком сјетом сјећа се пута у Америку и Лазина
Никако да се већ разумије са сеоским момчићима. Једнога од њих, кога добро познаваше, на у луци ухвати усрдно за руку, како је чинила на шкољу.
Монотоно и једнолико дување јужине и завијање и цвиљење нападнутих, чврсто увезаних бродова у луци скрушава га и заноси у побожне, покајничке мисли...
А кад зачу откуцаје сата, „блажене уре” , чији звук једва се издвајаше из хуке у луци, клече на голи камен и скрушено мољаше пригодну молитвицу.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Он је стајао спокојно са лулом у устима и посматрао немарно гломазне ратне бродове, који су остајали у луци... Са страхом сам помишљао на пучину... Интересовало ме да ли ће и онда капетан бити овако спокојан...
Приметили смо исто тако у Тулону да сем морнара, чији су се бродови задржавали привремено у луци, других униформисаних лица није било. Све је отишло на фронт.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Шта ти велиш, Мићане? — Боље да и то раде него да носе шкрљаке и да се по Бањој Луци шајцају са швапским роспијама кô трбушасти Ликота, срам га и стид било Кристова лишца!
“ — пита ме и испитује кô поп на исповиједи. „Па казаћу: Помози Бог, царски суци, на Бањој Луци!“ „Ето, ето, ето! О, јадна ти сам ја и чемерна с тобом! О, јадна ти сам ја и чемерна с тобом по сто пута!
Ћипико, Иво - Пауци
Пред опћинском кућом није се видјело свијета. На обали опази неколико чиновника и два—три рибара. У луци љуљаху се лагано бродови, док се по пучини стизаху пјенушави валови.
„Он мисли да се жртвује!?” помисли „он, син сиромашнога сељака ... . “ Па онда слуша у луци шкрипање бродова и шум валова што запљускују лукобран.
Опет избише на обалу. На путу леже и лагано се мичу пруге свјетлости од нажганих лампи; у луци шкрипе бродице и цвили вјетар кроз натегнуте конопе на јарболима, а шум што из отворенога морскога продора долази
Зрака свјетлости из казане допире преко пута до бродова у луци. А по мору је мрак, у којем се чује шапат с бродова и жуборење мора између шкрапа.
Код првих кућа трже се и пожури у пристаниште. Бродови у луци љуљушкају се. С палуба чује морнарско тешко дисање, а на једноме овећему броду два су морнара већ на ногама; протежу
живља свјетлост са лаким повјетарцем долази од онамо, преко помодреле пучине, смјежура је и лако заљуља бродићима у луци. — Свиће! — помисли Иво.
Оловасто зимње небо пријетило је китом, из продора чуо се шум мора, а у луци шкрипале су бродице и на махове фијукнуо би вјетар кроз натегнуте конопе јарбора, и потјерао бродове све до близу
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
'' ''Не, мати. Овде тако топло ми је Ко да уз наше огњиште бих био.'' ''Прени се. Пођи својој родној луци — Кућа те чека, моја славо жива.'' ''Не могу. Ту се тако слатко снива Кô да на твојој заспао сам руци.
'' — ''Отишô је, реци, На небо, за вас да набере звезда''... 1913. СЕЉАНКА Снег пада и веје. У сеоској луци Све је пусто. Само, као сенка тупа, Низ пртину уску, са штапом у руци, Погрбљена, бледа, једна жена ступа.
31 Свет је тако диван и свод плав и мио, И ветрићи вију тако благо, ти'о, И цветови машу по луци и коси. И сјају и трепте у јутарњој роси, И где поглед рони, свуда песма звони, — Па ипак у гробу ја бих лежат