Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
заплака и ћутљиви Ник, а мали Николица само их је неколико тренутака ћутке и замукло посматрао, па кад видје да је и Луњино лице мокро и сјајно, он загњури лице под кујин врат и поче гласно да јеца. — Оде наша школа, наша драга школица!