Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Ниједно да се није макло! — продера се он. Које од чељади беше почело какав посао, оно се закаменило на њему... Алекса је седио оборене
Милићевић, Вук - Беспуће
модрине и свјетла, увјерио се да се налазио у својој кући, понављао ту ријеч, наглашавао је, и ништа се у њему није макло, заиграло, потресло.